SVETOZAR ČIPLIĆ: Stranke nisu uljezi

Posebni birački spiskovi su pretpostavka neposrednih, demokratskih izbora za nacionalne savete, a takvi izbori su bili gotovo ultimativni zahtev najvećeg broja nacionalnih zajednica

18. maja 2010

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić odbacio je u intervjuu “Dnevniku” kritike kolege ministra Rasima Ljajića, inače doskorašnjeg lidera Sandžačke demokratske partije, izrečene na račun upisa u posebne biračke spiskove. Ljajić je, naime, ocenio da posebni birački spiskovi nisu najbolje rešenje jer imaju prizvuk getoizacije.
– Posebni birački spiskovi su pretpostavka neposrednih, demokratskih izbora za nacionalne savete, a takvi izbori su bili gotovo ultimativni zahtev najvećeg broja nacionalnih zajednica. Samo dve, odnosno tri nacionalne manjine, izrazile su rezervu u pogledu formiranja posebnog biračkog spiska. Uvažavajući njihove argumente, predvideli smo alternativu u vidu elektorskih/posrednih izbora. Drugim rečima, nema dileme o tome da su neposredni izbori i upis u posebne biračke spiskove želja samih nacionalnih zajednica – objašnjava Čiplić za “Dnevnik”.
Znače li Ljajićeve zamerke da u samoj Vladi nije prethodno raspravljano o posebnim biračkim siskovima, ili se radi o naknadnoj reakciji koja je posledica „osluškivanja baze”?
– Posebni birački spiskovi su bili jedno od prvih i najznačajnijih pitanja s kojim smo se suočili kada smo u oktobru 2008. godine krenuli u pisanje zakona. Prilikom koncipiranja Zakona osnovna ideja je bila da on nastane kao produkt zajedničkog rada Ministarstva i samih nacionalnih manjina. Namera nam je bila da sama volja nacionalnih manjina bude utkana u rešenja, odnosno, drugim rečima, nikako nismo želeli da ovaj zakon bude “oktroisan” nacionalnim manjinama. Imajući to u vidu, nacionalne manjine su preko sadašnjih nacionalnih saveta bile uključene u izradu zakona. Svakako bi za dražavu najekonomičnije i najkomotnije bilo da se svi izbori organizuju isključivo na elektorski način. Ali to bi tada bilo protivno volji samih nacionalnih zajednica, a istovremeno ne bismo uspeli da ostvarimo tu vrstu kapitala prema međunarodnoj zajednici, koju smo ovakvim rešenjima dobili. I tokom same skupštinske rasprave, prilikom usvajanja zakona, vrlo temeljno smo obrazložili koja je prednost neposrednih izbora. Na kraju, način izbora i upis u posebne biračke spiskove je slobodna volja svake nacionalne zajednice. Svi su imali mogućnost izbora.
Rasim Ljajić takođe tvrdi da građanima nije baš najbolje objašnjeno da izbori za nacionalne savete nisu izbori „na život i smrt“. Ko za to snosi odgovornost – resorno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ili sami učesnici na izborima?
– Iako su nacionalni saveti u našem pravnom poretku i u životu nacionalnih manjina još od 2003, ipak treba napomenuti da je Ustavom od 2006. godine i Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u velikoj meri promenjena i unapređena njihova pozicija. S druge strane, svaka je nacionalna manjina slobodna da, u zavisnosti od svojih osobenosti, kreira život i poziciju nacionalnih saveta. Tako će 19 nacionalnih manjina na sebi svojstven način “smestiti” svoj nacionalni savet u svoj život, u svoj korpus. Država se u to neće, ne može, i ne sme mešati. Kako Ustav kaže, nacionalni saveti su instrumenti manjinske samouprave. Otuda nije zadatak nijednog državnog organa da nacionalnim manjinama objašnjava značaj i poziciju nacionalnig saveta! Ako bismo to činili, onda ne bismo mogli da govorimo o manjinskoj samoupravi. Napokon, to bi bilo kršenje Ustava.
U pojedinim nacionalnim zajednicama, poput mađarske i bošnjačke, političke stranke, i to ne samo tih manjina, ozbiljno su se uključile u izbornu utakmicu. Znači li to da su partije možda prepoznale u nacionalnim savetima i nešto više od institucija čija je osnovna uloga da brine o očuvanju nacionalnog identiteta?
– Činjenica da se političke stranke uključuju u izbore za nacionalne savete je prirodna i očekivana stvar. Mi smo iz nekog neobjašnjivog razloga spremni na to da u pojavi političkih stranaka u određenom procesu vidimo nekakvu lošu konotaciju. I svi zaboravljamo da su političke stranke temelj demokratije, da su one istovremeno njen garant, i da su obavezni učesnik svakog socijalnog ili političkog procesa u demokratiji. Stranke su univerzalni posrednik u demokratiji. Otuda je njihovo pojavljivanje i u izborima za nacionalne savete prirodno. Ali treba napomenuti i to da do sada, u ovom delu izbornih radnji, ima daleko više lista koje nisu podržane od političkih stranaka, i da ćemo sasvim sigurno u gotovo svim novoformiranim nacionalnim savetima imati ljude koji nisu bili na listama koje su potpomognute od političkih stranaka! Priroda nacionalnih saveta uvodi jedan novi momenat i kvalitet u opredeljenje pripadnika nacionalnih manjina, a to je ugled kandidata!
Ima li Ministarstvo na čijem ste čelu instrumente da onemogući da se izborna utakmica 6. juna otrgne kontroli i proizvede ozbiljnije podele u nacionalnim zajednicama?
– Nacionalni saveti su koncipirani da bi integrisali, a ne delili neku nacionalnu zajednicu. Oni imaju dvostruku integrativnu i inkluzivnu ulogu: da povežu nacionalnu zajednicu i da je istovremeno integrišu u većinsko okruženje. Podele mogu izazvati samo ljudi. Ovo je pravo mesto da se posebno naglasi da nacionalni saveti nose sa sobom i dodatnu dimenziju odgovornosti: sami odgovaraju za stanje svoje nacionalne manjine. Država tu nije kontrolor nego pomagač, asistent. Otuda, s tom svešću i saznanjem, sumnjam da će biti onih koji će se usuditi da prave podele unutar svog nacionalnog korpusa.
U kojoj će se meri promeniti život pripadnika nacionalnih manjina nakon 6. juna, odnosno šta svakom pojedincu novo donose ti izbori pa da bi na njih trebalo da izađe?
– Efekti rada i funkcionisanja nacionalnih saveta nikako ne mogu biti brzi. Nacionalni saveti su dati da unaprede život nacionalnih manjina, a to pre svega zavisi od samih budućih članova nacionalnih saveta.

Srbija položila test

– Već sama činjenica da se 16 od 19 nacionalnih manjina slobodnom voljom upisalo u posebne biračke spiskove, govori o ispravnosti ovakvog rešenja – ocena je ministra Čiplića. – Ali ovakav rezultat ima i mnogo širu i težu političku poruku, koja kaže da je Srbija država u kojoj nacionalne manjine ne strahuju za svoj nacionalni identitet, odnosno da je Srbija država u kojoj su sve nacionalne manjine očuvale svoj identitet i nemaju nikakav strah da ga saopšte. Drugim rečima, Srbija je kao politička zajednica prošla veoma težak i delikatan test, a njegovi rezultati jasno govore: Srbija je slobodna država u kojoj nacionalne manjine nemaju strah od svoje posebnosti. Naprotiv. Mislim da takav test ne bi položile mnoge države Evropske unije.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga