Svetlana Gavrilov: Od virusa mnogo više brinu pogrešne odluke moćnih ljudi

"Policijski čas je način da se vlast iživljava nad narodom"

04. maj 2020

Svetlana Gavrilov, lekarka i naučnica u Fondaciji za istraživanje multiplog mijeloma (MMRF) u Njujorku, za podkast Radio Karantin govori o mogućem drugom talasu pandemije, trci za vakcinom i o tome koliko su lažne vesti i pogrešne odluke političara opasne za sve nas.

Svetlana Gavrilov kaže da bi, s obzirom da je čitav svet poprilično nespremno i neodgovorno dočekao pandemiju, bila velika greška iz karantinskih mera izaći naglo: „Ono što nas očekuje je ublažavanje mera, ali definitivno ne vraćanje na normalu pre pandemije. Glavni problem je to što testova, kojima se utrvrđuje da li je neko bio zaražen i preležao koronu nema dovoljno. Tako da kada popuštamo sa karantinskim merama, mi ne znamo ko su ljudi koji su imali ovo oboljenje i to vrlo brzo može dovesti do tog famoznog drugog talasa epidemije, pod uslovom da uopšte izađemo iz ovog prvog“.

Smatra da karantinske mere u Srbiji sigurno nisu dobro organizovane i da su kombinacija haotičnih i prekomernih mera i poredi ih sa zemljama u okruženju: „U Hrvatskoj su mere bile daleko slabije, a efekat je bio gotovo isti. Policijski čas ne vodi ničemu i to je jedan način da se vlast iživljava nad narodom.“

Navodi i da su kontradiktorna obraćanja dela struke u Srbiji tokom pandemije takođe neprimerena. „Iz svega toga mogu da zaključim da su na nečijem platnom spisku kada nešto tako izjavljuju, da nisu više u stanju da se bave svojim poslom ili da su odavno prestali da čitaju stručnu literaturu“, ocenjuje ona.

Kao jedan od najvažnijih razloga za globalnu nespremnost na pandemiju Svetlana Gavrilov navodi to što su fondovi za nauku i istraživanja koja ne donose brz profit potpuno desetkovani. „Tu su takođe i političke pretenzije, pa je tako predsednik Tramp po dolasku na vlast potpuno rasformirao tim koji je trebalo da se bori protiv pandemija. Ne možemo gurati glavu u pesak i praviti se da je vreme pandemija prošlo i da je ono za nama“, ukazuje.

Do vakcine nam treba još dosta vremena i u najoptimističnijem scenariju možda će je biti do kraja ove godine: „Reći da je da je ona tu iza ćoška bila bi nesmotrena izjava. Da smo se ponašali odgovorno, mi bismo bili mnogo dalje u pronalaženju vakcine, da smo nastavili sa proizvodnjom vakcine protiv SARS-a 2002-3. Projekti koju su tada bili finansirani za istraživanje o SARS virusu su zaustavljeni – izgubili smo sedamnaest godina zato što je neko sa velikom moći odlučio da je to bacanje para“.

Ona potpuno odbacuje teorije po kojima je pandemija Kovid-19 zavera farmako-mafije radi profita. „Klinička ispitivanja su veoma skupa. Ono što mnoge farmaceutske kompanije odvodi u drugom pravcu je to što one na vakcini ne mogu da naprave profit. Za farmaceutsku industriju su mnogo bolje pilulice koje se uzimaju svaki dan – lekovi protiv bolova, lekovi koje uzimaju srčani bolesnici, lekovi protiv dijabetesa, to su lekovi na kojima se pravi profit, to nisu vakcine“, napominje ona.

Osim oko fondova, lekari se bore sa političarima i oko prostih činjenica. Naša sagovornica kaže da se posle Trampovog poziva na ubrizgavanje dezinfekcionih sredstava, prvi put zaista uplašila. Gavrilov kaže da veoma strepi i od teorija zavere u medicini i nauci uopšte. „Ja primećujem da je sa brzom razmenom informacija, ova pojava uzela maha i ja se iskreno pribojavam da će naučnike paliti na lomači. Toliko je ova komunikacija, i antivaksinaškog lobija i ravnozemljaša i zaverenika 5G mreža, postala agresivna, da ja nisam sigurna koji je najbolji način da se nauka odbrani“, upozorava.

Ističe ipak da nas iz ove ali i iz drugih pandemija koje dolaze, samo nauka može spasiti. „Ja mislim da će pandemija biti još za naših života. Koliko će one biti česte teško je predvideti. Pošto pripadamo generacijama koje su primale vakcine protiv dečijih bolesti, zaboravili smo šta to znači kada protiv takvih bolesti koje odnose živote vakcina nema. Za pobornike antivakcinacijskog pokreta ovo je idealna prilika da vide kako izgleda to kada protiv ovakve bolesti nema vakcine – zamislite kako je bilo na početku 20. veka kada je paralelno bilo puno takvih bolesti i kada su deca umirala u ranom uzrastu“, navela je ona.

Gavrilov dodaje da je ipak najviše brinu „ljudi na pogrešnim mestima, koji donose pogrešne odluke, a koji imaju veliku moć“.

Podkast „Radio Karantin“ postavlja nove epizode subotom ujutru a svakog dana objavljuje i lične priče slušalaca iz celog sveta o životu u pandemiji.

(Radio Karantin)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga