SVETISLAV BASARA: Vajmarska publika

Ne sporim ja da je Vučić oteo državu i zarobio institucije, ali to samo znači da je Svestrano Visoki tokove stvarnosti navratio na svoju vodenicu, a da su mu na tom poslu udarnički pomogli oni koji su MORALI da mu se suprotstave, koji su ga, da sve bude crnje i gore, i stvorili

24. jul 2020

Moralno uspaničen mojom onomađašnjom tvrdnjom da onaj ko tokove stvarnosti navrati na svoju vodenicu ima pravo da radi šta mu je volja, komentator potpisan kao „Giga“ postavio mi je sledeće škakljivo pitanje: „Znači, Base, po tvom mišljenju, Hitler je imao sva prava da uradi ono šta je uradio, jer je tokove stvarnosti navratio na svoju vodenicu.“

Giga će se bezbeli dodatno moralno uspaničiti – a sa Gigom i mnoge megakasabske seka Perse i gospoda babe – ali odgovor je – da, imao je pravo da uradi to što je uradio, bilo ne pomenulo se.

Da sve bude zaguljenije, unutar granica Nemačke Hitler je imao i zakonsko pravo da radi šta god je hteo. Ovo nije ćeranje komendije.

Doslovno tako je pisalo u zakonu Rajha. Ali takvi su Nemci, čak i kad se odaju bezakonju, sve mora biti po zakonu.

Po međunarodnom, međutim, pravu Hitler nije imao pravo da radi to što je radio, ali je Firer – čim je dokonao da je međunarodno pravo isto što i pravo na posao – iz faze ekspres lonca prešao u fazu lokomotive, a šta je posle bilo – svi znate, da se ne ponavljamo.

Moja onomađašnja tvrdnja da onaj ko tokove stvarnosti navrati na svoju vodenicu ima pravo da radi šta hoće, uopšte ne znači da to što radi mora biti dobro – pravilo je, u stvari, da to bude loše – a podtekstom tvrdnje sam hteo da kažem ono što sam stotinama puta govorio, naime da je pravo iz koga ne stoje tenkovske divizije (što više to bolje) najobičniji dim ženskog polnog organa.

Shvatite figurativno ovo „tenkovske divizije“, mada su one, ruku na srce, najefikasnija potpora pravu.

Postoji još mnoštvo efikasnih alatki i tehnika kojima se mogu podupreti pravo i zakonitost, ali stari srpski politički zanati – jadikovanje, naricanje i plačipičkarenje – zacelo nisu na tom spisku.

Ima mnogo sličnosti između (trenutno republike) Srbije i Vajmarske republike. Ali ima i razlika. Vajmarska republika je potrajala petnaest, dočim Kneževina/Kraljevina/Republika Srbije (nema tu bitne razlike) traje već sto pedeset godina.

Ima jedna još bitnija razlika. Zahvaljujući sveopštoj nedisciplini i drljavosti, Srbija nije iznedrila nijednog Hitlera, a nije da nije bilo kandidata.

Najdalje je u tom pravcu bio odmakao Milošević… Ali cinik bi rekao – luk i voda.

U tom smislu mojoj cenjenoj vajmarskoj publici poručujem sledeće: Kevtanja „Vučić oteo državu“, „Vučić zarobio institucije“ ne vraćaju oteto nito odrobljavaju zarobljeno, ali zamagljuje činjenicu da države i institucija u pravom smsilu u Srbiji nikada nije bilo.

Ne sporim ja da je Vučić oteo državu i zarobio institucije, ali to samo znači da je Svestrano Visoki tokove stvarnosti navratio na svoju vodenicu, a da su mu na tom poslu udarnički pomogli oni koji su MORALI da mu se suprotstave, koji su ga, da sve bude crnje i gore, i stvorili.

Samo je falilo da ga poljube u Visoko Dupe. Ali nikad nije kasno.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga