SVETISLAV BASARA: Orao za gluvoneme

Jeste sve to bilo ruglo, ali je ipak u svet poslalo sliku o srpskom jedinstvu, iako je, ruku na srce, pekar imao i dosta sreće, vreme mu je išlo na ruku, neke stvari su se ipak promenile nabolje

05. maja 2019

Možda je malo bajata, ali je i dalje poučna, afera „Svinjska glava na haubi u Borči“ koja je iz prigradskog naselja uzburkala duhove u beogradskom Slavskom Pojasu, Kitaj Gorodu i Krugovima dvojke, odakle se kao kuga raširila po celoj Srbiji.

Šta se, zapravo, dogodilo? Neki cyber neprejebivac patriotske provenijencije negde je u bespuću društvenih mreža nabasao na fotografiju osobe koja se uslikala ruku prekrštenih u sublesasti znak, koji meni liči na mrtvog leptira, a koji se mnogima priviđa kao dvoglavi orao – simbol Velike Albanije.

E sad, onaj bi naš Marsovac – možda je već i prispeo u Beograd – mogao u naivnosti nekoga upitati zašto bi simbol dvoglavog orla za gluvoneme smetao Srbima na čijem se grbu takođe šepuri dvoglavi orao, pa bi se tek zdravo zbunio kad bi dobio odgovor da je to zato što je je znak orla napravio – građanin Srbije, ali Albanac.

Gorepomenuti je neprejebivac u samo njemu znanom istražnom postupku mesto orlovskog zločina locirao u jednu pekaru u Borči, ni časa ne časeći pritisnuo je zvonce za nacionalnu uzbunu i dok si rekao burek, pred inkriminisanom pekarom se stvorio oveći protestni skup, koji je – kako reče bašzaptija, dr Stefanović – prošao bez ijednog jedinog incidenta, što je relativno tačno, u smislu da nije bilo žrtava u ljudstvu i materijalu i ukoliko vrlo pitoreskan detalj – pečenu svinjsku glavu postavljenu na haubu automobila vlasnika pekare protumačimo kao „izražavanje stava“.

Jeste sve to bilo ruglo, ali je ipak u svet poslalo sliku o srpskom jedinstvu, iako je, ruku na srce, pekar imao i dosta sreće, vreme mu je išlo na ruku, neke stvari su se ipak promenile nabolje.

Da mu je (bivši) radnik savatan u pokazivanju orla za vakta Referendumskog Lopova – baš onako sklonog paljevinama na nacionalnoj osnovi – separatistička bi mu pekara, možda i sa njim na čelu, verovatno bila spaljena do temelja.

Sa jedne, dakle, strane ipak ima nekih pomaka, ali sa druge, stvar je gora nego u vreme Karađorđa Petrovića koji je 1807. nakon zaposedanja Beograda, nekim đilkošima koji su pred Turcima Beogradlijama seirili sve u slast jedući svinjske glave, za kaznu poodsecao njihove glave.

Mlađi se cenjeni publikum toga ne seća, ali nakon voždove prerane smrti, odnos prema Albancima u Srbiji oduvek je – čak i u vreme socijalizma – bio u dlaku isti kao odnos protestujuće gomile u Borči, sećam se dobro da su i davnih godina pred pekarama, poslastičarnicama i semenkarnicama osvitale svinjske glave, s tim što su postavljane anonimno, pod okriljem noći, pisala je o tome i ondašnja štampa, „osuđivala“ je to, naravno, ali nekako mlako, sve dok nije mnogo žučnije počela da piše o separatističkom pokretu na Kosovu. Pravni lek si prepišite sami.

(Danas, Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Ostroški boj
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga