SVENKA SAVIĆ: Svim Romima i Romkinjama čestitam Dan Roma!

Nemerljiv doprinos Roma ukupnoj kulturi

08. apr 2020

Na ovaj dan bi, u vreme demokratske vlasti u Vojvodini, predsednik Vlade, ili neko zadužen u njegovo ime, pozdravio skup u Velikoj sali Skuštine APV, onda bi govornici isticali dostignuća u pogledu poboljšanja položaja Roma u Pokrajini, pa bi na kraju romska deca, omladina i perspektivni umetnici romske zajednice, izveli prigodan program. U publici bi bili pozvani (pored neromske elite) i Romi i Romkinje iz raznih gradova Vojvodine – i tu su konačno imali prilike da budu zajedno, makar na taj jedan Dan.

Nova Vlada je izostavila ovaj scenario, nema više svih Roma i Romkinja zajedno na jednom mestu u tom prostoru Vlade, makar na taj jedan Dan. Nema ih vidljivih ni u drugim situacijama, a nama je izgledalo kao da je tzv. romsko pitanje konačno sistemski zaokruženo u Vojvodini.

Jer praktično istovremeno, počinje ruiniranje istog procesa. U Zavodu za kulturu Vojvodine (sada Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski”…) nema više projekta pa ni aktivnosti oko Memorijala Trifun Dimić (nema ni valjanih podataka o Memorijalu koji je postojao od smrti romologa do pre neku godinu). Nije više u Vojvodini projekat o mentorskoj pomoći učenicima i učenicama srednjih škola iz romske zajednice, kako bi se lakše opredelili i upisali na visokoškolske ustanove, nego je taj projekat sada preseljen u Ministarstvo obrazovanja u Beogradu (gotovo da životari). Afirmativne mere za upis romskih srednjoškolaca na fakultete su pooštrene (jedna se odnosi i na smanjen broj romskih studenata i studentkinja u studentskim domovima). Nema dugoročnih  stipendija za romske studente i studentkinje kako je bilo u osnovnoj zamisli u 2000. godini. Ako pogledamo podatke iz 2016. godine (Danas, 20.7.2016,) postojao je program stipendiranja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja, na kojem su preko 100 romskih studenata i studentkinja u Srbiji (iz Novog Sada, Beograda, Niša) studirali medicinu (farmaciju, stomatologiju) na medicinskim fakultetima ili visokim strukovnim studijama, uz finansijsku pomoć Romskog obrazovnog programa (REF) iz Budimpešte. Samo nekoliko njih je uspelo i da se zaposli trajno, nakon diplomiranja i sada se bori sa korona virusom u zdravstvenim ustanovama. Nedavno je javnost obaveštena (Danas, 4-5.4.2020, str.9) o rezultatima projekta “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, završen u 2019. godini, koji u okviru Nemačke razvojne saradnje GIZ u Srbiji obrazuju članove romske zajednice različitih grupa, pola i doba starosti. Od ukupno 446 osoba podržanih kroz različite mere su:

163 obučeni za manikire, pekare, kuvare, rukovaoce građevinskim mašinama (od ukupnog broja 70 žena);  61 osoba je zaposlena (privremeno) kroz distribuciju i prodavanje magazina “LiceUlice”;

17 osoba je zaposleno (privremeno) kroz mere treninga za poznatog poslodavca u firmi “Continental”; 

33 je prošlo kroz početni kurs za osnivanje sopstvenog biznisa (u Tutinu i Novom Pazaru);

291 osobi je pružena psihološko-socijalna pravna pomoć, od toga su 122 usluge dobile za žene.

Kada pogledate ove brojke, jasno vam je da je najviše tog stranog novca otišlo stručnim neromima za pružanje psihološko-socijalne i pravne pomoći Romima koja im proizlazi iz postojećih usvojenih zakona, a pre svega Zakona protiv disrkiminacije, i to pre svega prema ženama tj. Romkinjama. To znači da imamo diskriminatorno sprovođenje zakona u delo, društvo opterećeno stereotipima i predrasudama prema “drugima” i drugačijima unutar strukture državnog sistema.

Ako su ove strane fondacije procenile da je važno da se pomogne pripadnicama i pripadnicima romske zajednice i u Srbiji (i na Zapadnom Balkanu uopšte), pitamo se koliko je država Srbija izdvojila iz budžeta za iste te namene (ne samo u vreme predizbornih kampanja kojih nije bilo malo).

Da bi se promenila situacija u vezi sa našim građanima Romima i Romkinjama danas u Srbiji, potrebno je primenjivati donete zakone, naročito Zakon o zabrani diskriminacije, i to pre svega prema neromima, ali i kažnjavati one koji zakone ne primenjuju. U tom pravcu je jako lekovito objasniti lepo većinskom narodu šta su sve pojedinke i pojedinci, ali i grupe Roma doprinele dobrom, ili boljem, životu svih u Srbiji. Koliko je utkan doprinos Roma u našu ukupnu kulturu, proizvodnju, očuvanje životne sredine (“neće Srbi da nose đubre…”), nekih zanatskih usluga koje samo oni znaju.

Da pomenemo samo nekoliko značajnih umetnika u Vojvodini: kompozitor Zoran Mulić, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Visokoj školi sturkovnih studija za vaspitače u Vršcu, koji je komponovao dva značajna baleta Izbiračica, na tekst drame Koste Trifkovića i Večiti mladoženja, na tekst romana Jaše Ignjatovića. Susret talentovanog Roma i talentovanog pisca neroma bio je uspešan: dva baleta praizvedbe kojim se pokazuje mnogo romske muzike utkane u ovaj muzički spektakl koji sada slušaju svi, neznajući da su pasaži iz romske muzičke tradicije. Docent Robert Lakatoš, svetski poznati violinista, sada takođe na Akademiji umetnosti, svoje stečeno umeće prenosi svim studentima na Akademiji – neromima koliko i Romima. U ovoj sezoni je soliskinja u Operi SNP Nataša Tasić Knežević, prva solistkinja Romkinja (nažalost, za nju nema repertoara i nije nastupila ni u jednoj predstavi do danas, da li je to oblik diskriminacije ili repertoarske politike u kući). Nabrajanje bi moglo potrajati i za pesnike, Jovana Nikolića i Slobodana Berberskog, ali i pesnikinje, Vidu Pavlović, zatim slikare, kao što su Karadžić ili Zoran Tairović, pa za one koji su danas u popularnoj muzici ili raznim romskim orkestrima, kakav je bio Janike Balaža. Mnogo, veoma mnogo…

Na Dan Roma u svetu, mi se zahvaljujemo našim umetnicima iz romske zajednice da kažemo da cenimo njihove darove, talente i dobru volju da sa nama dele svoje i da gradimo zajedničko nasleđe.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga