- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Švedska nobelovka iz 1988. vratila nagradu u znak protesta zbog Handkea

Švedska doktorka i novinarka Kristin Doktar koja je dobila Nobelovu nagradu 1988. godine za mir kao članica mirovnih snaga Ujedinjenioh nacija vratila je ovo prestižno priznanje u znak protesta protiv uručenja Nobelove nagrade za literaturu austrijskom piscu Peteru Handkeu.

Ona je govorila večeras pred stotinama okupljenih u švedskoj prestolnici u znak protesta protiv odluke Švedske akademije da uruči priznanje Austrijancu koji je tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije podržavao režim Slobodana Miloševića, otvoreno negira da se u Srebrenici dogodio genocid, prenosi Aldžazira Balkans.

„Čestitao mu je i dao nagradu. Sad ja svoju vraćam, sad ja svoju vraćam“, rekla je ona pred okupljenima sa medaljom u ruci.

Okupljeni su joj glasno aplaudirali i uzvikivali njeno ime. Prisetila se i ratova na Balkanu odakle je izveštavala i ukazivala na zločine koji se dešavaju i užasima kojima je svedočila.

„Dok god živim, svedočiću kako se istina o užasnom ratu nikada ne bi negirala“, dodala je ona.

„Ko na Akademiji želi ići u pakao? Ovo nisu nepoznate stvari. Bila sam pre ponosna na Akademiju, Nobelova nagrada je bila svake godine velika stvar za Švedsku. Sada osećam sramotu i krivicu“, rekla je ona.

U stokholmskoj Koncertnoj kućai uručene su Nobelove nagrade za 2019., uključujući i nagradu za književnost Peteru Handkeu. Dodela nagrade austrijskom književniku izazvala je brojne kontroverze i negodovanje javnosti zbog njegove podrške režimu Slobodana Miloševića tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i tim povodom i na dan dodele priznanja osžrani protesti.

Ceremonija je protekla uz bojkot iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Albanije i Turske. Spontani su protesti, uoči formalnog uručivanja nagrade, održani ispred Memorijalnog centra Potočari u Srebrenici, a posle dodjele nagrade i u švedskoj prestolnici. Okupljeni su minutom ćutanja odali počast žrtvama genocida počinjenog u Srebrenici u leto 1995. godine kao i žrtvama rata u BiH.

(FoNet/N1, Foto: Facebook)

Podelite ovu stranicu!