Sve veće tenzije između Australije i Kine

Dok zvaničnici dve zemlje umanjuju opasnost od trgovinskog rata, postoje bojazni od daljeg pogoršanja odnosa trgovinskih partnera

20. maj 2020

Tenzije koje neko vreme tinjaju u odnosima Australije i Kine zaoštrene su odlukom Pekinga da uvede velike namete na australijski ječam, što se tumači kao odgovor na zahtev Kanbere da se ispita poreklo korona virusa, pišu svetski mediji, ukazujući da dok zvaničnici dve zemlje umanjuju opasnost od trgovinskog rata, postoje bojazni od daljeg pogoršanja odnosa trgovinskih partnera na istoku sa sve agresivnijim stavom Kine u azijsko-pacifičkom regionu.

Tarife i diplomatske tenzije

Kina je uvela tarife od 80,5 odsto na australijski ječam na pet godina dok eskaliraju diplomatske tenzije u odnosima dva trgovinska partnera, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Najveći kupac australijskog ječma od utorka, 19. maja, uvodi antidamping namete od 73,6 odsto, kao i namete zbog subvencija od 6,9 odsto.

Odnosi Kine i Australije su pogoršani posle nedavnog poziva premijera Skota Morisona (Scott Morrison) liderima Grupe 20 na istragu o načinu na koji je Kina postupala u pandemiji COVID-19, ali su, kako ističe Bluemberg, diplomatske veze dva trgovinska partnera već oštećene poslednjih godina, s navodima Kanbere da se Peking „meša“ u njenu vladu, medije i obrazovni sistem zbog čega je usvojen zakon protiv stranog mešanja, kao i zabranom Australije da kineski Huavej (Huawei) gradi njenu 5G mrežu.

Kineska vlada je negirala da su njene trgovinske mere povezane s pozivom za istragu o virusu, tvrdeći da je antidamping istraga o ječmu pokrenuta pre 18 meseci, dok, prema ocenama pojedinih analitičara, Peking uvek tvrdi da nije reč o odmazdi, ali da ima istoriju korišćenja trgovine poljoprivrednim proizvodima za ostvarenje političkog uticaja. Kina je, ukazuje Blumberg, najveći kupac australijske poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Đovani di Lieto (Giovanni Di Liero), koji predaje međunarodni biznis i ekonomiju na Monaš univerzitetu u Melburnu, rekao je da je Kina „napunila i usmerila puške ka Australiji“ upozorenjem da bi mogla iskoristiti trgovinske veze za odgovor u političkom sporu, dodajući da bi se i drugi australijski sektori mogli suočiti sa sankcijama Pekinga.

Politički zapad i ekonomski istok

Ječam, koji će biti meta kineskih tarifa pet godina, poslednja je poljoprivredna roba na koju su uticali pogoršanje odnosa Kanbere i Pekinga, ističe Rojters (Reuters).

Prošlog meseca, ambasador Kine u Australiji je rekao da bi potrošači u njegovoj zemlji mogli bojkotovati australijsku govedinu, vino, turizam i univerzitete zbog zahteva Kanbere i ubrzo posle toga, kako ukazuje Rojters, Peking je suspendovao uvoz od četiri najveća australijska proizvođača mesa, koji pokrivaju oko petine australijskog izvoza govedine u Kinu.

Australija je najveći snabdevač ječma u Kini, s izvozom u vrednosti između 980 i 1.300 milijardi američkih dolara godišnje, što, navodi Rojters, čini više od polovine ukupnog australijskog izvoza te žitarice koja se koristi za pravljenje piva i ishranu životinja.

Izvor iz australijske vlade je rekao za Rojters da Australija nema alternativnih tržišta, pošto bi se ječam eventualno mogao prodavati u Saudijskoj Arabiji, ali sa značajno manjim prihodom za australijske farmere u odnosu na prodaju Kini. Nasuprot tome, Kina, koja je najveći svetski uvoznik ječma, može se okrenuti drugim proizvođačima, poput Francuske, Kanade, Argentine i manjih evropskih izvoznika.

Eskalacija tenzija Australije i Kine poslednjih godina uz optužbe za mešanje u unutrašnja pitanje i zabranu Huaveja, povezana je i sa zabrinutošću Kanbere zbog nastojanja Pekinga da osigura veći uticaj u Pacifiku, ocenjuje Rojters.

Direktor za poljoprivrednu strategiju u Komonvelt banci Australije (Commonwealth Bank of Australia) Tobin Gori (Gorey) rekao je da je problem s ječmom deo šireg žongliranja Australije između svog političkog mesta na zapadu i ekonomskog mesta na istoku.

Više od ječma i korona virusa

Australija je zapretila Kini žalbom na Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), dok su dve zemlje u sukobu oko istrage o poreklu i širenju korona virusa, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse), ukazujući da su tarife od skoro 81 odsto na ječam iz Australije, poslednja u niz kineskih kaznenih mera za koje mnoge veruju da su politički motivisane.

I Kina i Australija insistiraju da je spor oko ječma tehničko trgovinsko pitanje, i, dodaje AFP, australijski zvaničnici nastoje da umanje strahove od trgovinskog rata dve zemlje, navodeći da neće uvoditi recipročne mere.

Australijski ministar poljoprivrede Dejvid Litlpraud (David Littleproud) je rekao da Kanbera odbacuje premisu da su njeni proizvođači ječma subvencionisani i dodao da će nastojati da reši pitanje s predstavnicima Kine, ali da zadržava pravo da se obrati STO-u za nezavisnu ocenu.

Potez Kine je pogoršao sve problematičnije odnose dve zemlje kako je Peking sve agresivniji u svojim vojnim, ekonomskim i diplomatskim aktivnostima u azijsko-pacifičkom regionu, ocenjuje AFP.

Stručnjak za međunarodno ekonomsko pravo na Univerzitetu Novi Južni Vels Vejhuan Žou rekao je za AFP da je kineska odluka o uvođenju tarifa prirodna posledica istrage o dampingu pokrenute 2018, ali da tajming puno govori. „Činjenica je da je usledila sada i činjenica da su nameti zbog dampinga povećani za oko 20 odsto iznad onog što je tražila kineska industrija – to je povezeno s pozicijom Australije“.

Australijski biznis je sve uznemireniji tenzijama s Kinom, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da su u godini zaključno s junom 2019. dve zemlje imale uzajamnu trgovinu u vrednosti od oko 154 milijarde američkih dolara.

Hju Vajt (Hugh White), profesor strateških studija na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da tajming tarifa na ječam ima za cilj da pošalje poruku da je Peking nezadovoljan postupcima i stavovima Kanbere s upozorenjem da bi veće mere mogle biti donete u budućnosti.

On je rekao da nije reč samo o pozivu za istragu o poreklu korona virusa, već da je reč o nečemu većem – Kina traži da Australija prihvati njene ambicije da zameni Ameriku kao vodeću silu u regionu i nastaviće da vrši pritisak sve dok to ne postigne.

Krah u bilateralnim odnosima koji su zategnuti već nekoliko godina, kako piše britanski list, podvučen je iskrenim priznanjem australijskih ministara trgovine i poljoprivrede da nisu bili obavešteni o uvođenju tarifa i da njihove kineske kolege nisu odgovarale na telefonske pozive. Ipak, oba ministra su pokušala da umanje značaj spora o ječmu, navodeći da nemaju veze s pozivom Kanbere za istragu o korona virusu, pošto je kineska istraga o dampingu pokrenuta pre 18 meseci.

„Ponos“ i „šala“

Mada se trgovinski spor dve zemlje poklopio sa zahtevom Kanbere za međunarodnu istragu o poreklu pandemije COVID-19, Peking je negirao da postoji veza, ipak kritikujući Australiju da imitira Sjedinjene Američke Američke Države, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u ponedeljak 18. maja je popustila pred pozivom većine članica za pokretanje nezavisne istrage kako je rukovodila međunarodnim odgovorom na korona virus, ali ta procena, ukazuje AP, neće razmatrati sporna pitanja kao što je poreklo virusa.

Kineski predsednik Si Đinping je rekao da Kina podržava ideju obuhvatne procene globalnog odgovora na COVID-19 koja bi trebalo da bude „zasnovana na nauci i profesionalizmu“ i „sprovedena na objektivan i nepristrasan način“.

Međutim, kako piše Gardijan (The Guardian), i samo tumačenje odluke u SZO pokazuje nesuglasice Kine i Australije.

Kina je više puta tvrdila da je istraga o poreklu COVID-19 politički manevar usmeren protiv Pekinga, navodi britanski list.

Australijski ministar poljoprivrede Litlpraud rekao je da Australija treba da bude „ponosna“ što je predvodila svet, ne samo po pitanju razumevanja šta je SZO uradio, već i u razumevanju kakvu su ulogu u pandemiji imale mokre pijace na kojima su se prodavale divlje životinje.

Kineska ambasada u Kanberi je, međutim, navela da je rezolucija u SZO „potpuno drugačija od australijskog predloga za nezavisnu međunarodnu istragu“, što je, kako navodi Gardijan, jasno iz teksta predloga.

„Tvrdnja da je rezolucija na Svetskoj zdravstvenoj skupštini potvrda australijskog poziva, ne može biti ništa osim šale“, navela je kineska ambasada.

Oštro formulisana izjava ukazuje na napete odnose Australije i Kine, ocenjuje Gardijan, dodajući da je prošle nedelje jedan diplomat upozorio da su dve zemlje u opasnosti da skliznu u trajno neprijateljstvo.

(Slobodna Evropa, Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: RIK
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga