Svako šesto dete u sistemu socijalne zaštite, država ne deluje preventivno

"U okvirima evropske statistike deca u Srbiji najsiromašnija"

20. okt 2019

Oko šest hiljada dece u Srbiji koriste usluge smeštaja u hraniteljskim porodicama i u institucijama, pokazuju zvanični podaci. Alarmantni su i nalazi Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prema kojima se
broj dece u sistemu socijalne zaštite povećava iako se broj dece u opštoj populaciji smanjuje. Naime, prema izveštaju Zavoda o deci u sistemu socijalne zaštite za 2018. godinu, udeo dece korisnika socijalne zaštite u opštoj populaciji dece u Srbiji iznosi 16, 4 odsto, odnosno svako šesto dete nalazi se na evidenciji centara za socijalni rad.

Oduzimanje dece od roditelja u Srbiji često je jedina mera na raspolaganju centrima za socjalni rad jer sa nekim porodicama u krizi u kontakt dođu tek kada treba da „ugase požar“. Ovo se dešava usled toga što su socijalne mere koje treba da preduprede oduzimanje dece i reše probleme porodicama u krizi slabe, neuređene i finansijski nepodržane od strane države, ukazuju stručnjaci. Pored toga, centri za socijalni rad ne mogu u potpunosti da ispunjavaju svoje zakonske obaveze jer imaju puno slučajeva, a nedovoljno zaposlenih.

Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa niz usluga koje su namenjene ugroženim grupama. Među njima su i „savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge“ koje se pružaju pojedincima i porodicama u krizi radi unapređenja porodičnih odnosa i prevazilaženja kriznih situacija. Takođe, Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad propisuje da centri treba da sprovode mere kako bi dete ostalo sa roditeljima, zatim, mere kojima bi se predupredio odlazak deteta i mere sticanja uslova za njegov povratak u porodicu.

Međunarodna regulativa o pravima deteta čiji je Srbija potpisnik, kao i međunarodne organizacije koje se bave dečjim pravima kao što je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), ističu da razdvajanje deteta od porodice treba da bude poslednja opcija, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti.
Ipak, u praksi je stanje drugačije.

Profesorica Fakulteta političkih nauka, koja se bavi sistemom socijalne zaštite dece Nevenka Žegarac sprovela je istraživanje između 2006. i 2011. godine na uzorku od preko 5.000 dece smeštene u hraniteljske porodice i institucije. Jedan od nalaza istraživanja bio je da „pre izdvajanja deteta iz porodice kod polovine porodica nisu prethodno preduzimane bilo kakve preventivne mere koje bi predupredile izdvajanje deteta“.


Nevenka Žegarac: Kod polovine porodica nisu prethodno preduzimane bilo kakve preventivne mere koje bi predupredile izdvajanje deteta

Ovaj nalaz naveo je i republički zaštitnik građana u prošlogodišnjem izveštaju o stanju prava deteta u Srbiji uz preporuku da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja treba da pomeri fokus sa „intruzivnih mera“ na programe i usluge podrške porodicima sa decom.

Uzrok ovakvom stanju profesorica Žegarac vidi u tome što država ne izdvaja novac za preventivne mere, te centri za socijalni rad rade sa sredstvima i kapacitetima koje imaju.

„Sa kapacitetima, ljudstvom i sredstvima koje imaju, a uz sve poslove koje obavljaju, centri za socijalni rad nemaju prostora da reaguju drugačije osim reaktivno, odnosno onda kada se nešto već desi. Naravno, postoje situacije u kojima morate tako da reagujete, ali ako ste upoznati sa faktorima rizika, znate koja deca mogu da budu ugrožena i imate mere i programe pomoći porodicama onda nećete delovati samo reaktivno, nego i proaktivno i preventivno“, kaže Nevenka Žegarac za Autonomiju.

Ona dodaje da je u centrima za socijalni rad situacija još gora od kada je nastupila mera zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Poražavajuća statistika

U opštoj populaciji dece između 2014. i 2018. godine broj dece se smanjio za 2,8 odsto, dok je u istom periodu broj dece u sistemu socijalne zaštite porastao za 5,8 odsto.

Visoka zastupljenost dece u sistemu socijalne zaštite ukazuju na potrebu za planiranjem usluga i proširenjem kapaciteta, dostupnosti i resursa sistema socijalne zaštite, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Prema izveštajima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu koji se, između ostalog, bavi i unapređenjem mera i usluga socijalne zaštite, broj oduzete dece roditeljima je u poslednje četiri godine nepromenjen i iznosi oko 1.100. Od toga najeći broj dece je uzrasta između šest i 14 godina.

Republički zavod za socijalnu zaštitu u odgovoru za Autonomiju navodi da centri za socijalni rad započinju rad na zaštiti dece tako što dobiju informaciju ili prijavu od građana ili institucija o problemima u porodici, te su centri tek jedan od aktera koji se bavi decom. Oni su saglasni sa mišljenjem profesorice Žegarac kada je reč o poteškoćama sa kojima se radnici centara suočavaju. Pozivaju se i na studiju „Procena stanja primene Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad“ iz 2012. godine.

„Zaključak te studije je da postoji niz barijera za primenu Pravilnika o centrima za socijalni rad. To su nedovoljni materijalni i ljudski resursi, opterećenost zaposlenih obimom poslova koje obavljaju što utiče na mogućnost da se posvete radu sa korisnicima. Važno je pojačati i osnažiti ljudske resurse u centrima kako bi mogli da ispune svoje zakonske obaveze“, navode u Zavodu.

U izveštajima ovog Zavoda najčešći razlog koji se navodi za oduzimanje dece je njihovo zanemarivanje odnosno neadekvatno roditeljsko staranje. Porodice kojima se oduzimaju deca su one koje ne mogu da zadovolje sve neophodne potrebe svojih članova. One se suočavaju sa siromaštvom, nezaposlenošću, lošim stambenim uslovima, nekada i problemima mentalnog zdravlja ili invaliditetom roditelja i dece.

Zbog toga Republički zavod za socijalnu zaštitu ističe da su to porodice kojima su potrebne usluge intenzivne podrške, ali one „nisu razvijene“.

Profesorica Žegarac kaže da retko koji roditelj namerno zapostavlja decu. Ona smatra da je siromaštvo jedan od glavih uzročnika problema i da su deca u Srbiji, posmatrano u okvirima evropske statistike, najsiromašnija.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa rizika od siromaštva u 2017. godini je iznosila 25,7 odsto, a od socijalne isključenosti 36,7 odsto. Posmatrano prema starosti, deca mlađa od 18 godina najviše su izložena riziku od siromaštva.

Važnu ulogu u obezbeđivanju usluga socijalne zaštite imaju i lokalne samouprave, a na na to ih obavezuje Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Njihov zadatak je rano prepoznavanje teškoća i problema kod dece, rana intervencija i kontinuirana podrška porodicama u krizi. Međutim, Republički zavodu za socijalnu zaštitu navodi da je teško obezbediti taj kontinuitet i održivost lokalne podrške porodicama.

Porodični saradnik rešavao probleme, država neće da ga finansira

UNICEF i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2013. godine pokrenuli su pilot projekat za pomoć porodicama u krizi koji je nazvan Porodični saradnik. U publikaciji UNICEF-a „Jačanje porodica iz osetljivih grupa“ iz 2018. godine navodi se da je tokom trajanja projekta od oktobra 2013. godine do maja 2018. godine podrška pružena za 912 porodica.

Porodični saradnik je pravio Porodični plan sa porodicama sa kojima je radio. Njegova podrška se sastojala iz osnaživanja roditelja da brinu o deci, poboljšanja komunikacije među članovima porodice, povezivanja porodice sa širim okruženjem, uključivanja porodice u socijalnu i zdravstvenu zaštitu, te pružanja administrativne i logističke pomoći. Imao je i pristup diskrecionom fondu koji je mogao da koristi za različite finansijske potrebe porodice, kao što su renoviranje kupatila, nov nameštaj, uređaje bele tehnike…

UNICEF je u svojoj publikaciji naveo da je većina porodica kod kojih je korišćena ova usluga napredovala u međuljudskim odnosima i životnim uslovima.

Profesorica Žegarac ističe da su rezultati ove usluge „izvanredni“. Međutim, nakon isteka, projekat se nije nastavio. Žegarac smatra da je uzrok tome činjenica da se finansirao putem donacija, a kako država nije preuzela njegovo finansiranje, porodice u krizi ostale su bez te usluge.

Deca predugo ostaju u hraniteljskim porodicama

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu oko trećine oduzete dece vrati se svojim porodicama i taj podatak je nepromenjen za poslednje četiri godine.

Profesorica Žegarac kaže da trećina povrataka „zvuči mnogo bolje nego što je situacija na terenu“.

„Vrati se manje dece. Ili preciznije vrati se trećina dece ali to su ona koja više ne mogu da budu u hraniteljstvu zbog godina starosti. To više nisu deca kad se vrate kući, a računa se da su se vratili“, rekla je Žegarac.

Prema poslednjim izveštajima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, oko šest hiljada dece koriste usluge smeštaja u hraniteljskim porodicama i u institucijama. Država je prošle godine izdvojila 3,5 milijardi dinara za porodični smeštaj, odnosno za hraniteljske porodice.

„Nije problem što se izdvaja za hraniteljstvo, i treba da se ulaže u to. Ali je problem što se ne ulaže u preventivne mere, kao ni u mere koje bi rešile probleme porodica i obezbedile povratak deteta. Problem je što deca dugo budu izdvojena iz svojih porodica. Oni prosto ostaju zaglavljeni u sistemu duže nego što treba“, smatra Žegarac.

Gotovo sve domaće i međunarodne publikacije na temu socijalne zaštite dece ističu da izdvajanje deteta iz porodice treba da bude privremena mera dok se ne steknu uslovi za povratak u biološku porodicu.

U studiji UNICEF-a „Jačanje porodica iz osetljivih grupa“ stoji da alternativno zbrinjavanje dece u Srbiji u vidu smeštanja u hraniteljske porodice ili institucije traje u proseku sedam godina što se ne može nazvati privremenim.

Prošlogodišnji Izveštaj o radu Centra za porodični smeštaj i usvojenje u Sremskoj Kamenici pokazuje da je u toku 2018. godine bilo 225 zahteva za smeštaj dece u hraniteljske porodice. Od navedenog broja, nije realizovano čak 163 smeštaja.

Direktorica ove ustanove Ivana Koprivica kaže za Autonomiju da se Centar suočava sa izazovom smeštanja dece jer nemaju dovoljno slobodnih hraniteljskih porodica.


Ivana Koprivica: Smeštaj u hraniteljskim porodicama poprima karakteristike dugotrajnog zbrinjavanja dece

Ona je takođe istakla podatak da od postojanja Centra više od 50 odsto dece uslugu hraniteljstva koristi duže od pet godina.

„Smeštaj u hraniteljskim porodicama poprima karakteristike dugotrajnog zbrinjavanja dece. Deca lako ulaze u sistem i postaju korisnici smeštaja, ali izlazne strategije nisu dovoljno razvijene“, kaže Koprivica.

Naše sagovornice ukazuju da je u Srbiji razvijen sistem hraniteljstva, odnosno zbrinjavanja ugrožene dece, ali da nisu dovoljno razvijene preventivne mere i pomoć ugroženim porodicama. Smatraju da je neophodno da se država fokusira i na mere podrške porodicama u krizi i da izdvaja mnogo veće sume novca za njih.

Marija Grbić (Autonomija), naslovna fotografija: Pixabay

(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Boj na Kosovu 2019.
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga