Svaki osmi stanovnik Zemlje gladuje

UN danas (16.10.) obeležavaju Svetski dan hrane. Na svetu gladuje svaki osmi čovek. Većina ugroženih živi u južnoj Aziji i u Africi južno od Sahare. Ipak, u nekim zemljama je poslednjih godina zabeležen napredak

16. okt 2012

Nemačka humanitarna organizacija Pomoć gladnima u svetu (Welthungerhilfe) i Institut za istraživanje međunarodne politike o hrani (IFPRI) iz Wašingtona objavili su indeks gladi u svetu za 2012. godinu. Ovaj indeks, koji se objavljuje sedmi put, smatra se najvažnijim pokazateljem gladi koja vlada u svetu te ukazuje na uspehe i propuste koji su se u vezi s tom temom dogodili u 120 zemalja u razvoju. Pri ocenjivanju u obzir se uzimaju tri faktora: udeo pothranjenih u ukupnom broju stanovnika, udeo dece do pet godina s premalom telesnom težinom kao i stopa smrtnosti kod istog uzrasta.

Stanje je i dalje ozbiljno

Iako se broj gladnih u svetu smanjuje, stanje je i dalje ozbiljno. „870 miliona gladnih je neverovatno velik broj, ali je ipak napredak u odnosu na brojeve iz prošlih godina“, objasnila je predsednica organizacije Welthungerhilfe Berbel Dikman.

Između 1990. i 2012., 50 zemalja je uspelo da smanji svoj indeks gladi za 50 ili više odsto, dodao je Klaus fon Grebmer iz Instituta za istraživanje međunarodne politike o hrani. Među njima su Angola, Bangladeš, Etiopija, Malavi, Nikaragva, Niger i Vijetnam. Grebmer smatra da je stanje „izuzetno alarmantno“ u Burundiju i Eritreji kao i na Haitiju. U ovim zemljama je pothranjeno više od polovine stanovništva. U još 17 zemalja, pre svega onim iz južne Azije i iz Afrike južno od Sahare, stanje je alarmantno.

Dobitnici i gubitnici

Najveći gubitnik, prema ovom indeksu gladi u svetu, u razdoblju posle 1990. jeste narod Severne Koreje. Tamo se stanje uveliko pogoršalo. Kao primer pozitivnog razvoja Klaus Grebmer je naveo Ganu. Tamo je „dobro vođstvo uveliko pomoglo da se stanje popravi“.

Centralni problem ovogodišnjeg indeksa gladi u svetu je sve veći nedostatak prirodnih resursa. Klaus Grebmer otuda poziva na podsticanje projekata koji uspešno povezuju zemlju, vodu i energiju.

Ugrožena egzistencija malih seoskih domaćinstava

Sve veća pojava otimanja zemlje – kupovine velikih količina obradivih površina – prema mišljenju predsednice organizacije Welthungerhilfe, ugrožava, posebno u Africi, egzistenciju brojnih seljaka. „Države poput Kine, Vijetnama, ali i evropske zemlje, širom sveta kupuju zemlju. U međuvremenu tu nije reč samo o otimanju zemlje, već i o otimanju vode“.

Organizacija Welthungerhilfe poziva političare širom sveta da se suprotstave otimanju zemlje na račun siromašnih. Investicije u velike obradive površine na selu trebalo bi da se odvijaju u saradnji s lokalnim organizacijama i malim poljoprivrednicima. Tamošnjem stanovništvu se mora ponuditi perspektiva. Veliku priliku za delotvornu poljoprivredu Dikman vidi u alternativnim modelima kao što su kooperacije, koje te proizvode zajednički i prodaju, kako bi zarada ostala lokalnom stanovništvu.

(Sabine Riperger/Snježana Kobešćak, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga