- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Susret ličnih istorija Srba i Albanaca

Da li je moguće očekivati da će nakon jako dugog perioda bez komunikacije, umetnost biti ta koja će doprineti da Albanci i Srbi ponovo međusobno propričaju?

To je pitanje koje postavlja izložba fotografija i intervjua iz života Srba i Albanaca na Kosovu, pod nazivom “Pogledi: susret ličnih istorija Srba i Albanaca”, koja od sinoć može da se pogleda u Novom Sadu.

Izložba se realizuje u saradnji Asocijacije Kulturanova iz Novog Sada i Multimedija centra iz Prištine. Tokom leta ove godine oni su intervjuisali srpsko i albansko stanovništvo na Kosovu, istražujući njihove uspomene, poglede na svet i razmišljanja o budućnosti. Pored intervjua, fotografijama je zabeležena autentična atmosfera života na Kosovu, sve sa ciljem da se prikaže razmena životnih priča Srba i Albanaca.

Predrasude padaju pred realnošću

Jedan od autora fotografija Nikola Bradonjić bio je po prvi put u životu na Kosovu i odmah je odbacio predrasude koje je pre toga imao:

 „Prilično sam se fino osećao u društvu i Srba i Albanaca i bilo mi je veoma prijatno dok sam obilazio Prištinu i Gračanicu. Prijatno, u smislu da su se neka mišljenja koja sam imao o Kosovu i o Albancima naravno srušila. Ali pri tome mi je na određeni način bilo pomalo i tužno, jer kada dođete do srpskih enklava, shvatite da su ti ljudi u neku ruku totalno izopšteni. Odnosno, ne pripadaju ni Srbiji ni Kosovu.”

Mlada novinarka Ivana Srdanov, jedna od autorki intervjua, takođe je bila po prvi put na Kosovu:

”Moj utisak je da je svako od njih u pravu i da se svako od njih oseća tako kako se oseća jer ima određene predrasude ili strahove baš zato što je prošao to što je prošao.”

„Kaubojština” i tamo i ovde

Nikola Bradonjić primetio je sličnost u tranzicionim vremenima:

„Situacija je generalno kao i ovde: imate luksuzne automobile na ulicama, a imate i bedu. Tako da su oni u principu jedna velika kaubojština, ako tako mogu da kažem. Dakle, veoma slični nama.”

Kao što slušaoci mogu da primete, nismo intervjuisali nikoga od Albanaca sa Kosova. Razlog za to leži u činjenici da otvaranju izložbe autori sa Kosova nisu mogli prisustvovati, zbog političkih problema sa nepriznavanjem kosovskih dokumenata.

Izložbi jeste prisustvovao beogradski dopisnik medija sa Kosova i iz Albanije Idro Seferi, koji za takve probleme krivi isključivo političare, a oni su po njemu i najveći krivci za nepostojanje komunikacije između dva naroda:

„Albanci i Srbi ne znaju više jedni za druge. Mladi Albanci više ne govore srpski, Srbi ne govore albanski. Jako je tužno znati da, na primer, neko ko dolazi iz Gračanice u Prištinu mora da govori na engleskom, a to je samo pet kilometara daleko. Takođe, neko ko ide u Gračanicu iz Prištine isto mora da govori na engleskom. I to je isto ta  tužna priča sa Kosova.” 

Projekat ima i drugu fazu, koja podrazumeva i stvaranje pozorišnog komada, u kojem će glumci pokušati da prikažu odnose između Albanaca i Srba sa Kosova, njihove sličnosti i razlike, a sve to na osnovu prikupljenih razgovora.

Projekat su podržali Evropska kulturna fondacija, Erste fondacija, Kosovska fondacija za otvoreno društvo, Fond za otvoreno društvo Srbija i nemačka Fondacija Hajnrih Bel za jugoistočnu Evropu.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!