Strahovi američke levice posle spora Sandersa i Voren

Poslednju debatu predsedničkih kandidata američke Demokratske partije obeležio je događaj neposredno posle rasprave kada su vodeći kandidati progresivnog krila stranke, senatori Elizabet Voren i Berni Sanders ušli u žustru raspravu koja bi mogla da ima posledice na dalji tok trke

19. jan 2020

Oštar spor dvoje najprogresivnijih kandidata u trci za predsedničku nominaciju američkih demokrata, Elizabet Voren (Elizabeth Warren) i Bernija Sandersa (Bernie Sanders), pobudio je strahove za šanse levice na izborima, dok u Demokratskoj partiji postoji šira zabrinutost da bi svađa mogle umanjiti izglede stranke da na izborima pobedi predsednika Donalda Trampa (Trump), pišu svetski mediji.

Ko je lažov

Senatori Voren i Sanders, dvoje najprogresivnijih kandidata u trci za predsedničku nominaciju demokrata, međusobno su izneli optužbe o laganju, što se moglo videti, ali ne i čuti sve dok CNN nije objavio audio snimak žustre rasprave, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Razmirica je usledila posle debate šest demokratskih kandidata dok se većina srdačno rukovala kada je vidno iznervirana Voren odbila da se rukuje sa Sandersom, ukazuje AFP, dodajući da se njihov pakt o nenapadanju raspao poslednjih dana, pošto je Voren potvrdila izveštaj prema kome joj je Sanders privatno rekao da ne veruje da žena može pobediti na predsedničkim izborima 2020.

Sanders je to negirao tokom debate posle koje mu je Voren prišla i rekla: „Mislim da si me nazvao lažljivicom na nacionalnoj televiziji“. Sanders je potom rekao „Znaš, nemojmo sada o tome. Ako želiš o tome da razgovaramo, razgovaraćemo“, na šta je Voren rekla „u svako doba“. Sanders je na kraju rekao: „Ti si mene nazvala lažovom. Rekla si mi… u redu, nemojmo sada o tome“.

U debati su još učestvovali i bivši potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden), bivši gradonačelnik mesta Saut Benda Pit Butidžidž (Pete Buttigieg), senatorka Ejmi Klobačar (Amy Klobuchar) i biznismen Tom Stajer (Steyer). , Ulozi u debati su bili veliki, ocenjuje AFP, budući da uoči prvih stranačkih izbora za predsedničku nominaciju u Ajovi 3. februara, nijedan kandidat nema ubedljivu prednost.

Strahovi demokrata

Dan posle debate u javnosti je izbila žučna podela među liberalnim demokratama, povećavajući strahove među stranačkim liderima o ponavljanju samodestruktivnih rasprava iz 2016. godine za koje mnoge demokrate smatraju da su doprinele Trampovoj pobedi, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Dvoje senatora su se oprezno zaobilazili više od godinu dana, pokušavajući da privuku a ne da otuđe glasače drugog, dok su mnogi u partiji i dalje traumatizovani razmiricama Sandersa i Hilari Klinton (Hillary Clinton) pre četiri godine, a sada se spor, ističe list, prelio na društvene mreže među pristalicama Voren i Sandersa.

Korisnici društvenih medija koji se identifikuju kao pristalice Sandersa koristile su znak zmije da pokažu tobožnju dvoličnost Voren i isticali njen republikanske korene, navodi Vašington post, dok su pristalice Voren, mada manje agresivnim tonom, oživeli pitanje da li su mnoge Sandersovi sledbenici seksisti i da li je on doprineo porazu stranke 2016.

S druge strane, ukazuje Vašington post, republikanci su, uvidevši priliku, nastojali da potpale neprijateljstvo među demokratama. Tramp je stao na Sandersovu stranu kao i 2016. godine. „Ne znam ga, ne volim ga posebno, on je neprijatan lik – ali ne verujem da je to rekao“, rekao je Tramp na skupu u utorak.

Dok sve uznemireniji lideri na liberalnom krilu pokušavaju da pomire dve strane, demokratski kongresmeni i stratezi su zabrinuti da bi spor Voren i Sandersa mogao izazvati podelu u partiji i rascep na levici, kao i da bi loši odnosi mogli omesti šanse partije da porazi predsednika kojeg smatra toksičnim, piše Vašington post.

Moguće dalekosežne posledice

Demokrate su više puta izražavali zabrinutost da bi svadljivi ton stranačkih izbora mogao oslabiti njihovog kandidata na izborima u novembru protiv predsednika, što je zebnja koja potiče od usijane debate 2016. kada su se za nominaciju borili Sanders i Klinton, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Spor Sandersa i Voren će izgleda ostaviti trag posle debate, oživljavajući pitanje da li demokrate veruju da žena može pobediti Trampa, što je, kako navodi AP, još jedna strepnja koja proizilazi iz poraza Hilari Klinton 2016. godine.

Ukazujući na uzavrelu raspravu na društvenim medijima, CNN ocenjuje da postoje realne posledice tih sirovih osećanja.

Sanders i Voren su dvoje najistaknutijih liberala u trci i da bi jedno od njih pobedilo bivšeg potpredsednika Bajdena u trci za demokratsku nominaciju, trebaće im podrška skoro cele levice, ocenjuje CNN i dodaje da je to pre nekoliko dana bila realna mogućnost, pošto su odbijali da se međusobno napadaju, dok su njihove pristalice uglavnom kritikovali Bajdena i Butidžidža.

Posle debate u utorak uveče, ideje da bi Sandersove pristalice mogle stati iza Voren, ako bude bila liberalni kandidat s najboljim šansama, sada deluje nerealno, ocenjuje CNN, dodajući da to važi i za obrnuti slučaj.

Ono što se desilo u utorak uveče moglo bi odjekivati ne samo na izborima u Ajovi 3. februara, već i, kako ukazuje CNN, u široj borbi oko toga ko će biti liberalni izbor i da li je levica voljna da se ujedini oko te osobe.

Značaj poslednje debate

Proteklih meseci je održano sedam demokratskih debata, ali je kod ove poslednje zaista postojao osećaj važnosti, pošto je organizovana manje od tri nedelje uoči prvog suočavanja kandidata s biračima, ocenjuje BBC.

Pored spora sa Sandersom, BBC kao važan momenat u debati izdvaja deo kada je Voren govorila o šansama da žena pobedi na izborima, ukazujući svoje izborne uspehe, kao i pobede Klobačar, a da su muški kandidati zajedno imali 10 poraza na izborima. Imajući u vidu da je Sanders kritikovan kao polarizujuća ličnost, da Butidžidž ne može da privuče značajniju podršku manjina, dok Bajden nema entuzijastičnu podršku, to je bio, ukazuje britanski servis, širok zahvat protiv tri kandidat s kojima deli prva četiri mesta u anketama.

Na debati je, s obzirom na krizu u Iranu, spoljna politika prvi put bila prva tema, navodi BBC, dodajući da su Voren i Sanders pozvali na povlačenje američkih trupa s Bliskog istoka, dok su Bajden, Klobačar i donekle Butudžidž zalagali za nastavka smanjenog vojnog angažovanja u Iraku.

Po pitanju trgovine, Sanders je rekao da je protiv trgovinskog sporazuma SAD s Meksikom i Kanadom koji je dogovorila Trampova administracija, dok ga je Voren podržala kao „umereno poboljšanje“. Između Voren i Sanders nema mnogo razlika o političkim pitanjime, ali je ovo bila jedna, ističe BBC, ukazujući da ankete pokazuju da je većina Amerikanaca, kao i demokrata, za trgovinske sporazume.

S druge strane, Bajden, koji je opet pokazao da nikada neće biti majstor debatovanja, mogao bi biti najveći pobednik debate, pošto je mirno posmatrao kako se njegovi rivali međusobno svađaju, ocenjuje BBC i ukazuje da u sezonu stranačkih glasanja bivši potpredsednik izgleda ulazi s najbolje pozicije.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Ispirač
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga