Sterijino pozorje: Stvarnost čudnija od mašte

U zavisnosti od razvoja aktuelne situacije izazvane pandemijom, postoji mogućnost pomeranja termina

19. mar 2020

Stvarnost – čudnija od mašte Sterijino pozorje, 65. po redu, održaće se i ove godine od 26. maja do 3. juna. U zavisnosti od razvoja aktuelne situacije izazvane pandemijom, postoji mogućnost pomeranja termina, o čemu će javnost biti blagovremeno obeveštena – obaveštavaju danas iz Sterijinog pozorja.

U takmičarskoj selekciji ovogodišnjih igara, po izboru selektora teatrologa dr Svetislava Jovanova, pred publikom će biti osam predstava, a u netakmičarskoj selekciji “Krugovi”, tri. Merilo na osnovu koje se odlučio za ovogodišnju takmičarsku selekciju, bila je, kako saopštava Jovanov “autentičnost srazmere strasti i samosvesti u konkretnom dijalogu pozorišta sa stvarnošću”. Za program „Krugovi“ selektor je video devet predstava iz Nemačke, Severne Makedonije, Rusije, Hrvatske, Litvanije i Bosne i Hercegovine. Tri ostvarenja za koje se odlučio “na različite načine, takođe artikulišu pojedine vidove konkretnog dijaloga između stvarnosti i pozorišta”.

U off program “Druga scena”, koji je novina u programu Festivala, videćemo dve predstave po izboru pomoćnica selektora pozorišne kritičarke Ivone Janjić. Selektor Jovanov, kada je o prethodnoj sezoni življenja života pozorišta u Srbiji, iznosi da je sezona 2019/2020 bila “u znaku duboke egzistencijalne krize, ali, isto tako, i u znaku povišene umetničke i društvene samosvesti. O tome u čemu se sastoji ovaj (prividni) paradoks, Jovanov kaže: “Najvidljiviju stranu krize otkrivaju kvantitativni pokazatelji. Činjenici da je – kako kažu meritorne analize – broj izvedenih premijera uopšte u 2019. bio na istorijskom minimumu, odgovara, nažalost, situacija u sezoni 2019/2020 – kako u pogledu ukupne „domaće produkcije“, tako i kada je reč o praizvedbama savremenih domaćih drama. Naime, za razliku od prethodne sezone, kada su realizovane pedeset dve domaće produkcije, od čega trideset pet spadaju u praizvedbe, u ovom razdoblju broj domaćih produkcija pao je na trideset osam – od čega su dvadeset sedam praizvedbe domaćeg dramskog teksta, koncepta, ili, pak, dramatizacije domaće proze.


Takmičarska selekcija:

SMEDEREVO 1941. – pisac i režija Ana Đorđević; Srpsko narodno pozorište Novi Sad (Srbija); RADNIČKA HRONIKA – pisac Petar Mihajlović, režija Veljko Mićunović; Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszíház Subotica (Srbija); MARATONCI TRČE POČASNI KRUG – pisac Dušan Kovačević, režija Paolo Mađeli; Magyar Színház Budimpešta (Mađarska); SEMPER IDEM – pisac Đorđe Lebović, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović; Narodno pozorište Sombor (Srbija); KRETANJE – pisac Dimitrije Kokanov, režija Jovana Tomić; Bitef teatar Beograd (Srbija); LEPA BRENA PRODŽEKT – pisci Vedrana Klepica, Maja Pelević, Olga Dimitrijević, Tanja Šljivar, Slobodan Obradović, koncept i režija Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević; Bitef teatar Beograd (Srbija); KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? – pisac Tijana Grumić, režija Sonja Petrović; Srpsko narodno pozorište i Omladinska prestonica Evrope, OPENS, Novi Sad (Srbija); GUSTAV JE KRIV ZA SVE – koncept i režija Kokan Mladenović; Pozorište „Deže Kostolanji”/Kosztolányi Dezső Subotica (Srbija).

Očigledno je da je kriznom stanju doprinelo pogoršanje finansijskih prilika (neredovni ili manji budžeti), kao i organizaciono-strukturne teškoće (nemogućnost zapošljavanja stručnih i umetničkih profila, umetnička uravnilovka), ali glavni problem (i dalje) je odsustvo dugoročnih (ponekad i kratkoročnih) repertoarskih koncepcija. Ovo odsustvo prouzrokuje, između ostalog, i neverovatne oscilacije u scenskoj prisutnosti savremene domaće drame – od dominantne struje do gotovo epizodne uloge tokom godinu dana. Tako, u protekloj sezoni svedočili smo scenskom predstavljanju tek dvaju uslovno novih autorskih imena (Staša Bajac, Dimitrije Kokanov) i dvaju pravih debitanata (Ognjen Petković, Isidora Milosavljević) – a relativnu protivtežu ovoj oskudici čine retka uspešna ostvarenja iz novog talasa dramatizacija. Najzad, ni nekoliko etabliranih ili relativno afirmisanih autora nije ponudilo dramske predloške koje bi odlikovala samosvojnost – krećući se od neprobojne ezoteričnosti (Livada puna tame Milene Marković), do direktne, jednodimenzionalne aktuelizacije (Šumadija Filipa Vujoševića). Ipak, premda je niz institucionalnih ustrojstava, planova i faktora delovao na štetu protekle pozorišne sezone, ona se nije završila katastrofalno – štaviše, nadmašila je nivo prosečne. I to pretežno zahvaljujući delovanju onih neinstitucionalnih, autorskih činilaca – tačnije, stvaralaca specifičnih stavova ili afiniteta. Suočeni sa mnogobrojnim vidovima krize, ovi autori su, umesto da se prepuste eskapističkoj igri formi, stilova i „koncepata“ kao udobnijem rešenju, odabrali mnogo rizičniji i teži put: vođeni strašću i samosvešću, okrenuli su se stvarnosti – kao konkretnoj inspiraciji, povodu, materijalu ili (aktivnom) sagovorniku. Iako sva dramska i scenska nastojanja autora koji su krenuli ovim putem nisu bila podjednako uspešna, ona su nam, u većini slučajeva, predočila uzbudljivu, gorku, često šokantnu „mapu“ vidova stvarnosti u kojoj živimo ili koja živi u nama: istorijsku stvarnost (stradanja nevinih u ratovima, mučno sazrevanje pojedinca usred svetskih lomova); stvarnost konclogora i genocida; medijski posredovanu stvarnost (kulturološki fenomeni, reprezentativne biografije); stvarnost gorućih socijalnih napetosti (nezaposlenost, štrajkovi); i, najzad, stvarnost čoveka i prirode u okruženju terora tehnologije i civilizacije. Zauzimajući angažovan kritički stav naspram društva, autori ovog usmerenja istovremeno odbacuju manihejsku poziciju pozorišta kao nosioca uzvišene čistote i moralne nadmoći, pokazujući ga, samosvesno i strasno, kao „razbijeno ogledalo“ – to jest, svedoka ali i saučesnika društvenih zabluda i stranputica stvarnosti” – saopštio je Svetislav Jovanov povodom izbora predstava na ovogodišnjem pozorišnom festivalu u Novom Sadu.


Selekcija “Krugovi”: J

EDVANOSIMSOBOAKALOMISTOBO – pisci Nejra Babić, Aleš Kurt, režija Aleš Kurt; Sarajevski ratni teatar SARTR, Sarajevo (Bosna i Hercegovina); SEMINARISTI: ŠREDINGEROV BOG (BURSAKI: BOG ŠRЁDINGERA) – dramaturgija i režija Jurij Šehvatov; Teatr.doc Moskva (Rusija); EICHMANN U JERUZALEMU – koncept i režija Jernej Lorenci; Zagrebačko kazalište mladih Zagreb (Hrvatska).

Pomoćnica selektora pozorišna kritičarka Ivona Janjić odabrala je za ovogodišnji off program “Druga scena”, poseban deo selekcije, koji je novina u programu Festivala, dve predstave: “Niko i ništa”, režija Ana Popović, Puls teatar Lazarevac i “Povratak” režija Dejvid Glas, Srpsko narodno pozorište Novi Sad. O svom izboru, Ivona Janjić, između ostalog, kaže: “ Imala sam priliku i zadovoljstvo da pratim sve one pozorišne događaje koji se uglavom odvijaju ispod radara glavnih pozorišnih tendencija srpskog pozorišta, pokušavajući da odaberem dve predstave koje bi najbolje pripadale Drugoj sceni: da poseduju suštinski drugačiji pristup pozorišnom izrazu, kako na planu predstavljanja, tako i na planu artikulacije značenja. .. Predstave koje sam izabrala najupadljiviji su otklon od uobičajenog … Te neverbalne predstave zaobilaze uske ali ustaljene žanrovske i narativne okvire, ali ostaju ukorenjene, na ovaj ili onaj način, u savremeno srpsko društvo”.

Selektor Jovanov je u čast nagrađenih, za završetak 65. Sterijinog pozorja, 3. juna, odabrao Kamerni teatar 55 Sarajevo, koji će pred publikom u Novom Sadu na sceni Srpskog narodnog pozorišta odigrati predstavu “Sjećaš li se Doli Bel”, po tekstu Abdulaha Sidrana, u režiji Kokana Mladenovića.

Branislava Opranović (Autonomija), foto: Branko Lučić

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga