- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Stečaj za 3.000 vojvođanskih firmi

Od ukupnog broja firmi koje su se našle na spisku za automatski stečaj više od četvrtine je iz Vojvodine a privredni sudovi u vojvođanskim gradovima u proteklih pola godine od stupanja na snagu novog zakona o automatskom stečaju imaju pune ruke posla.
Nakon što je Narodna banka Srbije obelodanila novi spisak od 265 nelikvidnih firmi kojima preti katanac, broj “kandidata” za uvođenje automatskog stečaja, sa čijom primenom je početo pre nešto više od šest meseci, dostigao je preko 12.500 firmi .
Automatski stečaj nije ili neće doneti samo brisanje iz registra firmi koje su duže od tri godine u blokadi, već i stvarni prestanak radnog odnosa za oko 50.000 radnika od kojih velika većina zapravo već nekoliko godina ne prima platu ali se računa među zaposlene.
Naime, od 31. marta, kada je uveden automatski stečaj, na sajtu NBS objavljeno je šest spiskova od kojih je najbrojniji bio prvi na kojem se našlo preko 10.000 firmi kandidata. U narednih pet spiskova broj onih kojima sleduje automatski stečaj povećan je za preko 2.500 hiljade, ali se procenjuje da će naredni meseci doneti još dve do tri hiljade novih “klijenata” za automatski stečaj
Pre ovog poslednjeg spiska nelikvidnih Privredni sud u Novom Sadu vodio je pretpostupak za automatski stečaj za 1.622 firme, Privredni sud u Zrenjaninu za 324, Privredni sud u Pančevu za 443, Privredni sud u Somboru za 269, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici za 462 i Privredni sud u Subotici za 414. Sve ukupno vodilo se ili se vodi postupak za 3.574 firme iz Vojvodine. “Novi” kandidati povećaće broj postupaka a samim tim i firmi koje će nakon više godine i zvanično biti izbrisane iz registra a zaposleni najzad moći da odu ili na biro rada ili u penziju.
Najviše postupaka za automatski stečaj vođeno je nakon spiska objavljenog 31. marta kada je samo Privredni sud u Novom Sadu morao da obradi 1.339 firme iz Novog Sada i okoline. Ostali vojvođanski privredni sudovi imali su manje posla jer im je stigao spisak koji je tri i više puta kraći od ovog koji je stigao u Novi Sad.
Odlukama Trgovinskog suda u Somboru čak 220 firmi u Zapadnobačkom upravnom okrugu biće uskoro, zbog neprekidne blokade računa duže od tri godine, izbrisano iz Registra privrednih subjekata.
Po rečima portparolke ovog suda Svetlane Đurić, od 265 preduzeća koja su bila u blokadi, u 24 slučaja otvoren je redovni stečajni postupak, dok je 21 preduzeće u međuvremenu deblokirano ili još nije istekao rok za uplatu para namenjenih otvaranju stečaja. Ona dodaje da je Narodna banka Srbije od 12. aprila do 30. maja Privrednom sudu u Somboru poslala obaveštenja o preduzećima čiji je račun blokiran duže od tri godine.

VELIKO SPREMANJE

Zarad „velikog spremanja“, odnosno čišćenja privrednog i pravnog sistema Srbije, kako je saopštilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uveden je novi institut – automatski stečaj. Sud je po službenoj dužnosti pokrenuo prethodni stečajni postupak radi utvrđivanja postojanja razloga za otvaranje stečaja. Za svakog dužnika doneto je rešenje o pokretanju postupka, a onima koji u roku od 60 dana nisu uplatili predujam sud je doneo rešenje kojim je otvorio stečajni postupak i istovremeno ga zaključio.
– U 220 firmi koje će biti brisane iz Registra poverioci neće moći da se naplate, a njihova imovina će biti predata Republici Srbiji na upravljanje, s tim da država ne odgovara za obaveze preduzeća čiju imovinu je preuzela – pojašnjava v.d. predsednika Trgovinskog suda u Somboru Aleksandra Pozder, ističući da je do ovakve odluke po službenoj dužnosti došlo prevashodno zbog toga što u tim firmama niko od poverilaca, kao ni stečajni dužnik, nije pokazao pravni iteres da se vodi redovan stečaj.
Sud se naročito angažovao u preduzećima u kojima postoji značajna imovina, i posebnim dopisom obavestio Republičko pravobranilaštvo o tome da država preduzme zakonom predviđene mere radi očuvanja preuzete imovine i sprečavanja nastanka štete.
Poverioci će na poverilačkom ročištu odlučiti o sudbini 25 preduzeća u kojima je otvoren redovan stečaj, tokom kojeg imaju mogućnosti da se, ako podnesu prijavu potraživanja, naplate srazmerno vrednosti stečajne mase. Stečajni postupak može se okončati usvajanjem plana reorganizacije ili bankrotom. U ovoj grupi su preduzeća: ”Kulski štofovi”, Brodogradilište “Apatin”, mlin “Union” u Sivcu, ”Seme”, ”Somborski venac” i ”Tehnoteks” u Somboru, Brodogradilište “Dunav” u Bezdanu, ”Lola Ribar” i ”Tipografija” u Oxacima, ”Farbara” u ^onoplji, GP “Crvenka”…

REKORDER IZ APATINA

Rekorder po broju dana u blokadi je Brodogradilište “Apatin” (3.082 dana), dok je preduzeće s ovog spiska NBS-a koje ima najviše zaposlenih “Kulski štofovi” s 206 radnika. Neslavni rekord po pitanju visine dugovanja drži pak, odžačka „Tipografija“. Ovo kartonažno preduzeće svojim poveriocima duguje fantastičnih 201,4 milion dinara.
Mada je postojala mogućnost da se neke firme, ukoliko se u zakonskom roku pobrinu za to, izvuku iz pokretanja automatskog stečaja interesovanje je bilo simbolično te je većina sa početnog spiska nakon 1.juna ove godine zauvek izbrisana. Prve procene pokazale su da je od 11.000 pokrenutih predpostupaka za automatski stečaj njih 9.500 na kraju doživelo konočano gašenje ali i da je 45.000 radnika zbog toga ostalo bez posla.
Nadležni sudovi preuzeli su sve predmete sa spiska Narodne banke Srbije i obavestili poverioce da imaju rok od dva meseca da polože predujam i eventualno spasu pravo lice od brisanja iz privrednog registra. Mada je, ruku na srce, na spisku onih koje očekuje nestanak iz privrednog života najbviše bilo takozvanih ljuštura firmi odnosno onih koje su već dugo neaktivne ili su samo otvorene kako bi se završio neki konkretni posao, ipak su se pred brisanjem našle i nekada čuvene srpske firme “Magnohrom”, “Elektroporcelan”, “Merkur”, “Kulski štofovi”, i druge. Inače, Zakon o stečaju predviđa da se imovina koju, eventualno, poseduje firma koja se briše iz privrednog registra preknjiži i postane vlasništvo Srbije.
Pored automatskog stečaja koji sledi svim firmama koje su duže od tri godine nelikvidne , od početka ove godine blokada je postala sudbina za još oko 70.000 firmi čiji računi su blokirani a u njima radi više od 100.000 radnika. Šta će s njima biti ostaje da se vidi.

IMOVINA POSTAJE DRŽAVNA

Novim Zakonom o stečaju predviđeno je da NBS dostavlja spisak firmi koje su duže od tri godine nelikvidne nadležnim privrednim sudovima prema sedištu firme i da oni pokreću predstečajni postupak. Automatski stečaj i brisanje firme mogu se izbeći ukoliko se u roku od 60 dana uplati predujam za pokretanje stečaja i podnese plan reorganizacije ili se bar na jedan dan odblokira račun. Među preduzećima čiji su računi u blokadi tri ili više godina veliki broj je onih koji imaju jednog zaposlenog, ne plaćaju poreze i doprinose ili se bave nezakonitim radnjama zbog čega šire lanac nelikvidnosti i opterećuju privredni sistem Srbije.
Automatsko pokretanje stečaja ne primenjuje se na preduzeća u restruktuiranju niti na preduzetnike. Eventualna imovina firmi koje će automatski otići u stečaj prelazi u vlasništvo Srbije, ali država nema obaveze prema poveriocima.

Ljubica Blitva-Trošić

Podelite ovu stranicu!