Šta ako se utvrdi da je prodaja NIS-a bila štetna?

Kako je moguće da su ugovorom o prodaji NIS-a bila obuhvaćena i naftna polja, prirodno bogatstvo

13. avg 2014

U ovom trenutku nije moguće proceniti koji su dometi radne grupe koju je za proveru privatizacije Naftne industrije Srbije osnovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, niti šta može da se dogodi ukoliko se, na primer, utvrdi da je prodaja većinskog kapitala tog javnog preduzeća bila štetan posao.

Prema rečima advokata Slobodana Beljanskog, teško je utvrditi kakve bi bile pravne posledice, jer, istina je da se u nekim situacijama može tražiti poništaj ugovora, ali je to znatno teže učiniti kada je reč o međunarodnom poslu. Za Beljanskog je mnogo zanimljivije pitanje zbog čega je policija formirala radnu grupu koja bi trebalo da utvrdi da li postoji krivična odgovornost.

– Takva inicijativa trebalo bi da potekne od tužilaštva, a da ono potom da zadatak policiji da rasvetli okolnosti pod kojima je prodaja izvršena. Do toga, međutim, nije došlo – ukazuje Beljanski. Sumnju u zakonitost ugovora o prodaji NIS-a imao je svojevremeno i Savet za borbu protiv korupcije, koji je Vladi tada prosledio upozorenje da prirodna bogatstva ne smeju da budu predmet privatizacije.

– Zaprepastilo me je to što su ugovorom o prodaji NIS-a bila obuhvaćena i naftna polja, prirodno bogatstvo koje se po našim zakonima, pre svega po Zakonu o privatizaciji, ne sme prodati. Savet je napisao izveštaj Vladi u kome kaže da se obligacionim ugovorom ne može raspolagati prirodnim bogatstvima, ali čak ni povratnu informaciju nismo dobili – kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić i dodaje da je sporno i to što je ograničena čak i naknada za eksploataciju naftnih izvora.

U javnosti se u vreme prodaje osporavala i cena za 51 odsto akcija, koja je, tvrdili su mnogi, daleko ispod procenjene vrednosti cele kompanije, koja se kretala oko dve milijarde evra. Zvaničnici su tada ukazivali da se to „kompenzuje“ time što se kupac, ruski državni Gaspromnjeft, obavezao na ulaganje od preko pola milijarde evra, što je i realizovano.

Podsetimo, NIS je privatizovan u decembru 2008. godine, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

U Gaspromnjeftu iznenađeni istragom

Kompanija „Gaspromnjeft“ vezuje istragu o prodaji kompanije NIS sa investicionom klimom u Srbiji, izjavio je prvi zamenik generalnog direktora kompanije Vadim Jakovljev.

„Otvoreno govoreći, nas je iznenadila započeta istraga (vezana za prodaju kompanije NIS u 2008. godini)“, rekao je Jakovljev za Interfaks. „Budući da u Srbiji poslujemo od 2008. godine, naši odnosi sa vladom Srbije su bili partnerski i sve smo rešavali dijalogom. Međuvladinim sporazumom zaključenim između Ruske Federacije i Srbije su definisani odnosi u sferi energetike i uzajamne obaveze strana“, napomenuo je Jakovljev.

On je naveo da je „Gasprom njeft“, kao učesnik u realizaciji međuvladinog sporazuma, „ispunio sve svoje obaveze – sproveo modernizaciju, uložio potrebna sredstva u razvoj NIS-a, proširio maloprodajnu mrežu benzinskih stanica i povećao resurse“. „To je rezultiralo time da je kompanija NIS postala najuspešnije preduzeće i najveći poreski obveznik. Izašli smo na beogradsku berzu, redovno isplaćujemo dividende“, rekao je Jakovljev.

„Sve ovo je bilo moguće ostvariti umnogome zahvaljujući pozitivnoj, po našim procenama, investicionoj klimi koja je stvorena u zemlji na osnovu međuvladinog sporazuma. Pratićemo pomenutu istragu i proceniti kako ona utiče na uslove za rad u zemlji. Za nas je važna investiciona klima u Srbiji“, istakao je Jakovljev.

(Danas/Tanjug) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga