Srpska poslanica u Saboru o „Oluji“: Pred vama stoji devojčica iz kolone

"Gledajući svoje roditelje, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala sam da je puno važnije biti čovek, nego samo Hrvat ili samo Srbin"

31. jul 2020

Poslanica Samostalne demokratske sprske stranke (SDSS) Anja Šimpraga održala je emotivni govor u Hrvatskiom saboru osvrnuvši se na svoje lično iskustvo tokom i nakon vojno-policijske operacije „Oluja“ i dobila aplauz.

Šimpraga je rekla da ovih dana svi pričaju o Oluji, bez obzira na to koliko zaista o tome znaju i jesu li preživeli te ratne strahote ili su ih samo posmatrali. Ona je tog leta 1995. godine imala tek osam godina.

„Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne djevojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro. S ruksakom za drugi razred osnovne škole bila sam spremna za put, put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde. Od Knina, do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a otud bez stajanja do Srbije. Kolona je bila duga, zvuk traktora i plač okruživali su nas. Poslednje komadiće kruha podelila sam s rodbinom, a taj miris me je pratio“, rekla je ona,

Poslednje komadiće hleba podelila sam s rodbinom. Moja ga je baka pekla, a taj miris me je pratio, prenosi N1 Zagreb.

Po dolasku u Srbiju, rekla je Šimpraga, hteli su ih poslati u Niš, ali su uspeli da nagovore nadležne da ih puste u Beograd, gde su imali rodbinu.

„Pustili su nas do Novog Beograda. Tada sam odrasla. Za tu jednu noć“, poručila je Šimpraga.

Ona se s porodicom vratila u Knin 1999. godine.

Kako kaže, tad su opet bili kraj svoje reke i među svojim ljudima.

„Znala sam da su i moji vršnjaci Hrvati prošli patnju, strah i morali ići putem gde nije bio njihov dom. Ali sam isto tako znala da će ta ista deca s jedne i druge strane jednom sesti za isti stol i dogovoriti da se više nijednom detetu ne ukrade detinjstvo, pravo na sreću. Mali čovek je uvek taj koji pati, kojeg se ništa ne pita“, rekla je Anja Šimpraga, prenosi Jutarnji list.

„Gledajući svoje roditelje, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala sam da je puno važnije biti čovek, nego samo Hrvat ili samo Srbin. Devojčica prošlost nije zaboravila. Učila je iz nje, ali budućnost joj je bila važnija i svima nama treba biti. Danas, 25 godina posle, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju – gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost“, poručila je Šimpraga, koja je na kraju govora dobila aplauz u Hrvatskom saboru.

(N1, Foto: N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Toponimi
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga