Srpska i albanska udruženja zajednički na Dan nestalih

Udruženja su se prvi put samoorganizovala i krenula da izvrše zajednički pritisak na Beograd i Prištinu u cilju rešavanja probelema nestalih

29. avg 2013

Međunarodni dan nestalih, koji se širom sveta obeležava sutra, 30. avgusta, biće prilika i da prvi put zajednički nastupe predstavnici srpskih i albanskih udruženja porodica nestalih u sukobima na Kosovu 1998-1999. i zatraže veće angažovanje nadležnih u rešavanju tog problema.

Predstavnici Udruženja spskih porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Unije albanskih udruženja porodica nestalih održaće sutra zajedničke konferencije u Beogradu i Prištini i ukazati da je i 14 godina nakon ratnih sukoba nerasvetljena sudbina oko 1.700 nestalih, rekla je agenciji Beta u ime organizatora Gordana Đikanović.

„Udruženja su se prvi put samoorganizovala i krenula da izvrše zajednički pritisak na Beograd i Prištinu u cilju rešavanja probelema nestalih“, kazala je Đikanovićeva.

U svetu se više od milion ljudi vode kao nestali u oružanim sukobima i drugim vrstama nasilja, a na prostoru bivše SFRJ nestalih je oko 12.000, rečeno je agenciji Beta u Međunarodnoj kancelariji za nestale povodom Međunarodnog dana nestalih.

Međunarodni dan nestalih prilika je da porodice nestalih i organizacije i udruženja koja se bave tim pitanjem, ukažu na taj veliki, a i dalje nerešen problem globalnih razmera i apeluju na nadležne da učine više.

Taj dan sutra će biti obeležen skupovima u Beogradu u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih u regionu, polaganjem cveća na spomen obelžje u Tašmajdanskom parku, i skupom u Skupštini grada „Dan sećanja i nada koja ne umire“, na koji su pozvan i državni čelnici Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Alksandar Vučić.

Generalna sekretarka Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović rekla je agenciji Beta da se u regionu – zemljama bivše Jugoslavije, kao nestale vode 11.886 osobe, u odnosu na prošlu godinu kada ih je ne evidenciji bilo 12.656.

„Dvadeset i jednu godinu posle početka ratnih sukoba na tlu bivše SFRJ ostala je nerasvetljena sudbina 11.886 ljudi. Njih – 7.886 nestalo je u BiH, dok je iz sukoba u Hrvatskoj ostala nerazjašnjena sudbina 2.246 osobe“, navela je Milenovićeva.

Prema njenim rečima, u trećoj grupi su nestali i kidnapovani na Kosovu – od 1998. godine do 2000, njih je 1.727. Od tog broja, Srba i drugih nealbanaca je nešto više od 400.

„Od ukupnog broja osoba prijavljenih Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, gotovo jedna trećina porodica koje su prijavile nestale (34.886 ukupno prijavljenih nestalih) još nemaju nikakav odgovor šta se desilo sa njihovim bližnjim“, rekla je Vesna Milenović.

U jula 2012. godine kada je objavljen izvestaj o radu Komisije Vlade Srbije za nestale u prvih sest meseci te godine, saopšteno je da se na prostoru bivše Jugoslavije i dalje traga za 13.137 nestalih od kojih je oko 4.000 osoba srpske nacionalnosti.

Predstavnica Međunarodne kancelarije za nestale u Sarajevu Aida Mia Alić rekla je da svake godine najmanje hiljadu osoba nestane usled migracije, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, a oko 150.000 usled prirodnih katastrofa, i onih koje čovek izazove.

Koordinator Odeljenja pravde i inicijative civilnog društva te kancelarije Metju Holidej navodi da se i dalje traga za oko 9.000 nestalih na područiju BiH, iako je rešeno 70 odsto sudbina, što je i dalje veliki socijalni i pravni problem za ovu zemlju.

„Njihove porodice i dalje žive u stanju traume, stanju mentalne torture. Na Međunarodni dan nestalih osoba moramo podsetiti vlasti da treba činiti više u cilju davanja odgovora porodicama. Ovim povodom želimo se setiti i svih onih osoba čija sudbina je i dalje nepoznata“, poručio je Holidej.

Pored zemalja Zapadnog Balkana, i druge zemlje, poput Kipra, Iraka, Spanije, Libana, Libije, Čilea, Argentine, Salvadora, Jemena i Perua, suočene su sa tim humanitarnim problemom, rečeno je u Kancelariji.

„Možemo reći da je Irak jedna od onih zemalja koje tragaju za izuzetno velikim brojem osoba. Po različitim izvorima, smatra se da je u Iraku nestalo izmedu 250.000 i više od 1.000.000 ljudi“, naveli su predstavnici Kancelarije.

Inicijativa za svetsku komemoraciju potekla je od Latinoameričke federacije udruženja zatvorenih i nestalih, osnovane 1981. godine u Kostariki.

Međunarodni komitet Crvenog krsta, sa sedistem u Ženevi, na svom sajtu je podsetio da je Međunarodni dan nestalih prilika da porodice i prijatelji podele tugu, sačuvaju uspomene na one koji se još vode kao nestali, što će takođe pomoći njihovoj borbi sa neizvesnošću da li su njihovi voljeni živi ili mrtvi.

Na rasvetljavanju sudbine nestalih, MCK je aktivan u tridesetak zemalja sveta.

To su Jermenija, Azerbejdžan, BiH, Brazil, Burundi, Čile, Kolumbija, Hrvatska, Istočni Timor, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Gvatemala, Izrael, Iran, Irak, Obala Slonovače, Jordan, Kuvajt, Kirgistan, Liban, Libija, Meksiko, Nepal, Peru, Rusija, Senegal, Srbija (Kosovo), Šri Lanka i Uganda, a nadležan je i za nestale u sukobe vezane za Zapadnu Saharu.

(Beta) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga