VOICE: Srbija u slobodnom padu, nebezbedna za novinare i svetlosnim godinama daleko od EU

Drastično nazadovanje na polju vladavine prava i medijskih sloboda

01. juna 2019

Iako je, pre neki dan obelodanjeni, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama izazvao svojevrsnu buru u javnosti, negativne reakcije izvršne vlasti i neobične komentare premijerke Ane Brnabić – njegovi kritički tonovi su više nego očekivani. I to ne samo zbog toga što su u Srbiji na svakom koraku vidljivi problemi u oblasti vladavine prava, institucionalnog sistema, ljudskih prava i sloboda, nego i stoga što je izveštaj zapravo samo šlag na torti u seriji najnovijih komparativnih istraživanja na temu ljudskih prava i sloboda koje se sprovode u svetu, a u kojima je Srbija dobila negativne, pa čak i dramatično negativne ocene.

U opširnom evropskom izveštaju se ističe da je “nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona”, a takođe se kritikuje i stanje u oblasti medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, rešavanja slučajeva ratnih zločina, organizovanog kriminala i, dakako, nezavisnosti pravosuđa. Apostrofirano je i “smanjivanje prostora za različita politička mišljenja”. Komisija je naglasila da je “hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU”.

Što se tiče medijskih sloboda, EK je istakla da “nije bilo napretka u slobodi izražavanja”, ali i da je “nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana”, te da strategija “treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju”. Međutim, ni ova blaga pohvala više nije aktuelna. Izveštaj je naime dovršen pre no što je vlast obelodanila nacrt ovog dokumenta koji je značajno izmenjen, da ne kažemo “iskasapljen” u odnosu na onaj koji je izradila Radna grupa sastavljena u velikoj meri od medijskih stručnjaka i predstavnika novinarskih i medijskih udruženja. Zapravo, sva ključna mesta u strategiji koja bi eventualno – ukoliko bi uopšte bila sprovedena – omogućila podizanje nivoa medijskih sloboda i smanjenje uticaja izvršne vlasti na medije i novinare – izmenjenasu.

Iako je i prethodni izveštaj, onaj za 2017. godinu, zadržavao negativne ocene o “nedostatku napretka” u spomenutim oblastima, on je ipak bio pisan “blažim jezikom” i nije beležio, u odnosu na ovaj, značajan “nazadak”. Činjenica je međutim da skoronijedna preporuka iz prethodnog izveštaja nije sprovedena, bar ne do kraja. Segmenti oba izveštaja koji govore o ekonomskim reformama pisani su optimističnijim tonom.

Srbija iz slobodnih prešla u delimično slobodne države

U izveštaju objavljenom u februaru ove godine, a koji je Vlada Srbije oštro kritikovala, međunarodna organizacija Fridom haus je Srbiju iz reda slobodnih uvrstila u grupu neslobodnih, odnosno delimično slobodnih zemalja. Srbija se inače svrstava u grupu država koja je ostvarila najveće gubitke u toku jedne godine, a rejting je pao zbog “izbornih neregularnosti, konstantnih pokušaja vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara.” Takođe se apostrofira i “konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi njegova ustavna ovlašćenja”.

Fridom haus: Po ostvarenosti ljudskih prava i sloboda, Srbija se nalazi među državama kao što su El Salvador, Kolumbija, Paragvaj, Sjera Leone, Papua Nova Gvineja…

U delu izveštaja o Balkanu Fridom haus je naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović “nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge”. Interesantno je da je i Mađarska, iako članica EU, takođe prešla iz grupe slobodnih u grupu delimično slobodnih zemalja, i to zbog “napada premijera Viktora Orbana i njegove stranke Fides na demokratske institucije”.

U Fridom hausovom kompleknom grafičkom prikazu zemalja po ostvarenosti ljudskih prava i sloboda, Srbija se nalazi među državama kao što su El Salvador, Kolumbija, Paragvaj, Sjera Leone, Papua Nova Gvineja… Samo nešto bolje od Srbije ocenjena je Mađarska (pogledaj grafiku).

Srbija pala za 14 mesta u izveštaju Reportera bez granica

Ovogodišnja komparativna analiza stanja medijskih sloboda koju svake godine sprovodi međunarodna organizacija Reporteri bez granica (World Press Freedom Index) uvrstila je Srbiju na tabelu zemalja koje su doživele najveće promene u ovoj oblasti tokom protekle godine (pogledaj tabelu).

Za razliku od nekih zemalja koje su ostvarile značajan napredak u ovoj oblasti, Srbija je pala čak za 14 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Uvrštena je u “nebezbedne” države za bavljenje novinarstvom.

U izveštaju se navodi da je, otkako Aleksandar Vučić obnaša vlast, Srbija postala država u kojoj je “novinarstvo profesija koja niti je bezbedna niti podržana od države”. U poređenju sa zemljama regiona Srbija se nalazi na petom mestu, iza Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova, a ispred Makedonije i Crne Gore.

Reporteri bez granica: Srbija nebezbedna za bavljenje novinarstvom

Broj napada na medije u Srbiji je u porastu, uključujući pretnje smrću, dok je zapaljiva retorika najviših zvaničnika koja crta mete novinarima u porastu”, navodi se u izveštaju. Reporteri bez granica su naveli da mnogi napadi na novinare nisu istraženi, rešeni ili sankcionisani i da su u punom zamahu agresivne kampanje kleveta od prorežimskih medija koje su upućene ka istraživačkim novinarima. “Neki hrabri novinari nastavljaju da istražuju opasne teme kao što su kriminal i korupcija, ali zbog koncentracije vlasništva u medijima, njihove priče najčešće imaju ograničen domet”, piše u izveštaju Reportera bez granica.

U izveštaju se navodi i zabrinutost zbog veza između političara i medija, kao i zbog činjenice da vlasti tolerišu lažne vesti. Apostrofiran je i nedostatak pluralizma, a autori su posebnu pažnju posvetili podmetanju požara u kući novinara Milana Jovanovića.

Irexov indeks održivosti: Najgore u proteklih 18 godina

Američka organizacije Irex godinama radi analizu održivosti medijskog sistema. U poslednjem izveštaju Srbija je nastavila slobodan pad i dobila najslabiju ocenu od 2000. godine. Na skali do 1 do 4, naša zemlja je dobila ocenu 1.46, čime se našla u kategoriji “neodrživi mešoviti sistem” zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Bugarskom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Ukupna ocena je dodeljena na osnovu pet kriterijuma – slobode govora, profesionalnog novinarstva, pluralizma vesti, poslovanja i institucija podrške, a u svim kategorijama je stanje gore. Kako se navodi na samom početku izveštaja, 2018. godina je bila “najgora u skorijem sećanju za srpske medije”.

Kao najbitniji faktori za takvo stanje izdvojeni su porast lažnih vesti, urednički pritisci na medije i loša ekonomska situacija. Tako je Srbija dobila ocenu 1.59 u oblasti slobode govora, u odnosu na 1.77 od prošle godine. Kako se navodi u izveštaju, zakonodavni okvir formalno obezbeđuje slobodu govora i pristup informacijama od javnog značaja, ali se zakoni “primenjuju selektivno ugrožavajući time slobodu izražavanja”. Kada je reč o profesionalizmu, Srbija takođe beleži pad sa 1.25 na 1.09 – novinari su loše plaćeni, a mediji koji rade u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima su u manjini.

Irex: Porast lažnih vesti, urednički pritisci na medije i loša ekonomska situacija

Interesantno je da je u Irexovom izveštaju Srbija za 2014. godinu ostvarila skok u segmentu slobode govore, i to isključivo zbog donošenja novih medijskih zakona koji su pozdravljeni od strane međunarodne zajednice i stručne javnosti. Pokazalo se, na žalost, i ovoga puta da u zemlji u kojoj ne postoji vladavina prava – donošenje zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata ne znači ništa samo po sebi.

“Drugačiji ciklus odnosa” Evrope prema Srbiji

Izvršni direktor Fondacija za otvoreno društvo Milan Antonijević u razgovoru za VOICE navodi da izveštaj EK i komparativne analize pokazuju da Srbija mora “nešto menjati u procesu evropskih integracija”, te da preporuke koje proističu iz njih moraju da budu poštovane i “na drugačiji način shvaćene” unutar zemlje.

Milan Antonijević, Foto: Medija centar Beograd

„Ova istraživanja i izveštaji govore o započinjanju jednog drugačijeg ciklusa odnosa prema Srbiji i svedoče da su sve zamerke koje domaće civilno društvo s pravom iskazuje godinama napokon našli mesto i u međunarodnim izveštajima i analizama. To je bila neminovnost, a izveštaji moraju biti ozbiljno iščitani“, kaže Antonijević.

Antonijević napominje da u Evropskoj uniji postoji svest da se Srbiji „neće učiniti usluga ako se zažmuri na jedno oko na kršenje ljudskih prava“. On navodi da će nakon formiranja nove Evropske komisije odnos prema Srbiji biti „mnogo realističniji“ i „zbog dešavanja unutar EU“.

„Srbija se ne sme zaklanjati iza onih zemalja u EU u kojima postoji problem u oblasti vladavine prava i ljudskih prava i sloboda, i mora imati svoj put. Mora biti spremna da napravi širok sistem reformi na svim poljima, od medijskih sloboda do prava građana. Osim toga, ona mora napraviti održivi sistem, i na tome će se insistirati“, smatra Antonijević.

On ističe da je u proteklom periodu doneseno mnogo zakona, i da sada „ne postoji niti jedan razlog da oni ne budu poštovani“ ako se zaista želi ući u Evropsku uniju.

Stvara se atmosfera da nam je međunarodni faktor nenaklonjen

Ni za politikologa Duška Radosavljevića negativne ocene Srbije nisu iznenađenje.

„To je više nego očekivano za sve one koji se na organizovan, stručan i nepristrasan način bave temom evropskih integracija. Nasuprot euforičnoj atmosferi koju vlast podstiče, zna se da se u Srbiji na organizovan način radi na izbegavanju mnogih obaveza vezanih za ispunjenje EU-uslova“, navodi Radosavljević i ukazuje da su problemi posebno vidljivi u medijskoj sferi, jer je velika „nesrazmera između državno podsticanih i nezavisnih medija, kojima se prave velike opstrukcije u radu“.

Duško Radosavljević

On ukazuje da vlast sada, nakon ovih izveštaja i analiza, pravi atmosferu da nam je međunarodni faktor „nenaklonjen“.

„Umesto da se izveštaji korektno pročitaju i poradi na ispravljanju mnogobrojnih grešaka i uspostavljanju kvalitetnije situacije, vlast sada pravi atmosferu kao da je u pitanju nekakva zavera protiv Srbije i njenog rukovodstva“, kaže Radosavljević.

On smatra da sa ovakvom situacijom i u medijskoj sferi i u mnogim drugima oblastima života Srbija ne može biti „član bilo koje ozbiljne grupacije država, a kamoli EU“.

„Međutim, pitanje je da li sadašnji režim uopšte želi da Srbija uđe u EU, ili je to još jedan od mnogih političkih manevara, tipa ‘gleda kupus, vadi meso’. Srbija u ovom trenutku izgleda svetlosnim godinama daleko od EU, prvenstveno zbog pogrešne politike režima i partija koje su u vlasti, kojima nije stalo do EU-integracija već samo do vršenja ogoljene političke vlasti, u kojoj nema mesta za širenje evropskih i vrednosti EU“, ističe Radosavljević.

Komentarišući i pad Mađarske i još nekih članica EU na listama zemalja u oblasti ljudskih prava i sloboda, Antonijević ističe da će Evropska unija morati da nađe načina da „spreči dalje urušavanje vladavine prava i stepena ljudskih sloboda“ unutar zajednice.

„To će uticati i na način kojim će se meriti napredak Srbije, jer EU neće moći sebi da dozvoli da zemlje koje u nju ulaze imaju sistem koji govori o tome da će se vladavina prava urušavati u velikoj meri nakon ulaska“, kaže Antonijević.

On smadatra da će se EU u narednom periodu truditi da sistem vladavine prava i ideje na kojima počiva – unutar sebe učini održivim, što je „suprotno od onoga što vidimo u pojedinim članicama“.

„Oni traže rešenja, a mislim da je u interesu Srbije da što pre krene sa istinskom transformacijom. Treba imati u vidu najave koje dolaze iz pojedinih zemalja, poput Francuske, da Evropska unija treba prvo da se reformiše pa tek onda da se razmišlja o proširenju. Ako sada propustimo šansu i zastanemo u evropskim integracijama ili ih u potpunosti prekinemo našom krivicom, imaćemo veoma negativne posledice. Nadam se, međutim, da će to građani znati ceniti i reći svoje mišljenje o tome“, navodi Antonijević.

Nedim Sejdinović (VOICE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Dobro došli!
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga