Slovačka: Kako je pandemija uticala na kreativnu industriju?

"Manjak prihoda u kulturi i kreativnim industrijama prema konzervativnim procenama je oko 140 miliona evra mesečno"

30. apr 2020

Ekonomske mere kojima vlade nastoje da saniraju krizu uzrokovanu epidemijom najbolje deluju u zemljama koje su se usredsredili na jednostavnost, široku primenu i, pre svega, brzinu.

U Slovačkoj, kako vreme protiče, čini se da u tome još nismo uspeli. Među onima koji često ispadaju iz ekonomskih mera su i desetine hiljada ljudi koji rade u onome što se naziva kreativna industrija. Međutim, njihovi problemi su i problemi mnogih drugih preduzetnika i paušalnih preduzetnika.

Šta je kreativna industrija?

Kreativna industrija nije samo to kada kupite karte za pozorište ili ulaznicu za koncert. Ovaj termin se odnosi na one delove ekonomije koji stvaraju ekonomsku vrednost na osnovu individualnog, kreativnog i umetničkog talenta. Pored delatnosti u kojima umetnički rad i rad spomen institucija direktno stupaju u ekonomske odnose, ovde spadaju i oblasti kao što su arhitektura, oglašavanje, dizajn, kreiranje kompjuterskih igara, film, televizija i muzika.

Čitav ekosistem drugih sektora ekonomije povezan je sa ovom industrijom, uključujući tehnološke i tehničke profesije, razne vrste usluga, inovativnu i digitalnu ekonomiju i druge aktivnosti sa dodatom vrednošću.

Oni koji su pogođeni prvi su dobili najmanje pomoći

Kultura i kreativne industrije spadaju u sektore koje su vladinim mere protiv širenja koronavirusa pogođene prve. I pre zatvaranja firmi ili prodavnica, Zavod za javno zdravlje zabranio je održavanje masovnih manifestacija. Međutim, ove subjekate kompenzacijske mere vlade nisu uzele u obzir, jer se one tiču samo firmi koje su obavezno zatvarane na osnovu vladinih naređenja.

Pored toga, organizatori masovnih događaja, filmski stvaraoci i mnoge druge grane kreativne industrije obično nemaju „firme“, ali su ipak izgubile sav prihod od početka sprovođenja mera. Isto važi za čitav niz kooperanata i drugih industrija vezanih za lance robe i usluga. Mere su stoga vrlo selektivne i nepravedne za mnoge fizičke i pravne osobe – na primer, u distribuciji filmova odnose se na bioskope koji su morali zatvoriti, ali se ne odnose na distributere filmova, koji takođe imaju stopostotni gubitak prihoda.

Drugi problem je preciznost i adekvatnost mera za samozaposlene, odnosno nejednak pristup vlade zaposlenima / poslodavcima i samozaposlenim. Veliki deo sektora kulture i kreativne industrije čine različite vrste samozaposlenih subjekata (samozaposleni, slobodne profesije), koji učestvuju u gotovo svim aktivnostima u lancu roba i usluga većine sektora.

Desetine hiljada ovih ljudi, čija profesija se često naizgled ne odnosi na kulturu (tehničke profesije, dobavljači opreme, uslužne delatnosti i mnogi drugi) sada imaju stopostotni gubitak prihoda od početka epidemije, i dalje moraju da plaćaju fiksne troškove, poreze i namete, pri čemu od državne pomoći mogu da računaju samo na najviše 540 evra mesečno, odnosno manje od polovine državne pomoći zaposlenom.

Pored toga, oni često ne spadaju u vladine mere zbog prirode posla, neregularnosti prodaje ili sklapanja poslova kao samozaposleni sa nepunim radnim vremenom (na primer, ugovor za deset odsto stalnog radnog vremena na fakultetu dovoljan je da samozaposleni nema pravo na naknadu).

Ono što daje, vlada istovremeno odmah uzima

Oni koji se na kraju kvalifikuju za neku državnu pomoć suočavaju se sa najvećim problemom, a to je novčani tok, koji fatalno utiče na nagomilavanje duga po nametima, porezima ili otplatama kredita i zakupa i fiksnim troškovima. U slučaju postojećeg (često 100%) manjka prihoda, rešenje nije predloženo odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, jer se dug posebno kod samozaposlenih nakuplja u vreme kada preduzetnik nema prihoda. Postojeće kompenzacije često nisu dovoljne ni za pokrivanje porez i doprinosa, a sigurno ne pokrivaju troškove života (limit pomoći je niži od minimalca) ili za rate lizinga za tehnologiju i drugu opremu, koje često čine jezgro poslovanja određenih delova lanca kreativne industrije. Fiksni troškovi (najamnina, struja itd.) takođe su problem koji povećava akumuliranje duga.

Stoga je više nego jasno da ekonomske mere ne obuhvataju jednako i ravnopravno sve koji su pogođeni epidemijom. Sprovođenje mera je administrativno složeno, sa nejasnim uslovima, njihovo tumačenje od strane vlasti često je dvosmisleno i kontradiktorno, sporo je i nedovoljno. Rezultat je kritična situacija posebno u malim i srednjim preduzećima, u segmentima u kojima prevladava samozapošljavanje, ali i u segmentima koji prate ekonomiju zasnovanu na javnim događajima ili drugih produkcija. Danas imamo hiljade ljudi sa potpunim gubitkom bilo kakvog prihoda iz dana u dan, za koje se vlada realno ne zanima, iako oni danas imaju nula prihoda skoro dva meseca.

Stanje kreativne industrije u brojkama

U Forumu kreativne industrije poslednjih nedelja smo prikupili puno podataka iz različitih oblasti zahvaljujući saradnji sa nekoliko profesionalnih asocijacija i udruženja. Podaci kojima raspolažemo pokazuju da je obim ekonomije o kojem govorimo u ovom pogledu mnogo veći nego što se na prvi pogled može činiti, pa će zbog toga i prekidi povezani sa trenutnom krizom negativno uticati na ne samo desetine hiljada ljudi u industriji, već i na ekonomski razvoj Slovačke kao takve. Posledice za kratko vreme mogu biti mnogo dublje, ako dođe do narušavanja samostalne nfrastrukture kreativne industrije i kulture.

Prema podacima Asocijacije nezavisnih producenata (ANP), gubitak u audiovizuelnom segmentu (filmska produkcija, audiovizuelna produkcija, distribucija filmova) iznosi skoro 60 miliona evra. Veliki deo ovog gubitka snose samozaposleni preduzetnici i male firme, koje su osnova lanca usluga u audiovizualnoj industriji.

Savez izdavača i knjižara Slovačke (ZVKS) beleži mesečni gubitak u prodaji knjiga u iznosu od približno četiri miliona evra. Istovremeno se obustavljaju novi izdavački projekti i distribucija, što negativno utiče na autore, prevodioce i druga srodna zanimanja.

Asocijacija štampanih i digitalnih medija (ATDM) identifikuje pad prihoda od reklama od 50 do 70 procenata i pad prihoda od prodaje za 30 do 95 procenata za periodične publikacije i onlajn medije, a prva značajna otpuštanja novinara su se dogodila pre kraja marta, većina saradnika su ponovo samozaposleni.

Prema podacima udruženja za zaštitu autorskih prava (SOZA, Slovgram, OZIS), muzička industrija beleži mesečni pad u iznosu od 800 hiljada evra. Istovremeno, procenjuje se da će ukupni gubitak u autorskim provizijama biti 7,5 miliona evra. Mere će značajno smanjiti prihode autora, izvođača i organizacija koje pružaju srodne usluge (samo otkazivanje festivala “Pohoda” znači manjak od oko četiri miliona evra).

Prema podacima iz pojedinih medijskih segmenata, pad prihoda od reklama za april je od 50 (televizije) do 100 procenata (privatne radijske stanice). Ukupna procena gubitka prihoda za 2020. godinu je 30 odsto, što je oko 90 miliona evra.

Institut za kulturnu politiku (IKP) procenjuje da procenjeni manjak prihoda u kulturi i kreativnoj industriji iznosi oko 140 miliona evra mesečno (po procenom 50% gubitka). Međutim, ovo je relativno konzervativna procena koja ne uzima u obzir kasnije ekonomske odnose i uticaje.

Šta je sa tim?

Na osnovu analiza okruženja i efikasnosti mogućih instrumenata za pomoć ekonomiji pogođenih sektora i dalje stoji da bi najefikasniji instrument bilo brzo, jednostavno i sveobuhvatno pružanje novčane pomoći preduzećima i pojedincima, koji bi onda mogli da ispune svoje obaveze prema zaposlenima, državi i kooperantima (slične mere u obliku jednokratne pomoći ili periodičnih finansijskih davanja koje su uvele neke zemalje u Evropi i drugde).

Kako se sistem pomoći koji je predstavila vlada zasniva na nizu odvojenih mera, pokušali smo da predložimo niz komentara i sugestija koji bi omogućili da se sistem uspostavi pravednije i efikasnije, sa efektima ne samo na kreativne industrije, već i na mnoge druge poput turizma, sporta, gastronomije i dr. Najvažnija od njih su:

• pravičan pristup svim instrumentima pomoći – pravo da se veže samo za smanjenje prihoda, a ne samo za zatvaranje firme i objekta,
• jednakost između zaposlenih i samozaposlenih osoba u pogledu iznosa pomoći;
• oslobađanje nameta najmanje tri meseca (i za preduzeća i samozaposlene);
• stvaranje sistema brzih beskamatnih pozajmica sa odloženim plaćanjem do 3-6 meseci;
• odlaganje plaćanja PDV-a i akontacije poreza za samozaposlene na period od 3 ili više meseci;
• mere usmerene na nadoknadu fiksnih troškova (najamnina, energije itd.) za sva preduzeća sa smanjenjem prihoda većim od 20%;
• odlaganje lizing plaćanja zakupa za tehničku opremu, mašine i tehnologiju.

Šta možemo izgubiti?

Ako vladine mere nisu fer i ne uključe sve zainteresovane, to će prouzrokovati, osim elementarnog osećaja nepravde, naročito unutrašnji poremećaj ekonomskih ekosistema, koji su važni za funkcionisanje društva. Pored ukupnih ekonomskih efekata i značajnog uticaja na mnoge pojedinace, njihovu kupovnu moć ili kvalitet života, vrlo lako se možemo suočiti sa situacijom u kojoj će nam značajno nedostajati održiva kulturna i kreativna industrija u suočavanju sa efektima epidemije krize. Sposobnost kulture i kulturnih proizvoda da iniciraju humanost i pripadnost u društvu, da daju nadu u trenucima teskobe ili da formiraju kolektivnu svest u teškim situacijama je nešto bez čega teško da ćemo savladati krizu. Primer je situacija na medijskom tržištu, gde gubitak reklama i prihoda u osnovi preti samoj nezavisnosti kredibilnih medija.

Postoji dovoljno ekonomskih argumenata da vlada više pažnje posveti sektoru kreativne industrije i njenim problemima. Međutim, najvažniji razlozi za to čak prevazilaze ekonomiju. Moramo se već danas upitati u kojoj se meri možemo suočiti sa dehumanizacijom društva, radikalizacijom stavova i ideologizacijom epidemije u narednim mesecima i godinama. Odgovorna vlada trebala bi uočiti pretnje koje trenutna situacija predstavlja za otvoreno i pluralističko društvo koje smo godinama gradili. Funkcionalan i nezavisan kulturni i kreativni sektor, kvalitetni i pluralistički mediji i funkcionalni kulturni život zajednice važni su partneri u ovoj borbi.

(Autorka: Zora Jaruova, predsednica Foruma za kreativne industrije u Slovačkoj / Dennik N)

Prevod: Vladimira Dorčova Valtner

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga