SLAVIŠA LEKIĆ: Svoj poso

U fokusu kritike, pa i neukusne pljuvačine, da se ne lažemo, nije bila gluma ili dikcija Nenada Jezdića već njegov stav: u kostimu Miloša Velikog, on nije bio samo deo protokolarnog enterijera već deo naprednjačkog propagandnog imaginarijuma

26. avg 2019

Gledajući glumca Nenada Jezdića, najpre na bini kod Uba, a potom u otvorenom naprednjačkom autobusu dok jezdi novootvorenim auto-putem Miloša Velikog, kako baca svoj neporecivi talenat u vetar koji se neposlušno poigrava predsednikovom kosom, treperio sam, znajući da je zalud, da će u jednom času dići glavu sa biografskog zapisa o Milošu Velikom koji je čitao i izdeklamovati:

„Danas u Srbiji praviteljstva, u pravom smislu ove reči, nema nikakvog nego ste praviteljstvo vi sami; kada ste u Kragujevcu, i praviteljstvo je u Kragujevcu; kada ste vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu; kada ste vi u Topčideru, i ono je u Topčideru; kada ste vi na putu, i ono je na putu…!“

Avaj, Jezdić se nije otrgao kontroli: nije pročitao ovaj deo iz pisma Vuka Karadžića knezu Milošu Obrenoviću 1832. Autobus je hrlio dalje ka svetloj budućnosti. Predsednik je pomalo slušao, pomalo mahao i vidno uživao u spektaklu sebi u čast.

Javnost nije imala razumevanja za Jezdićevo učešće u SNS spektaklu.

„Zar i ti, sine Jezdo“, pet su reči u koje bi se, bez psovki, mogla sabiti većina javno iskazanih razočaranja zbog učešća velikog glumca u ceremoniji u slavu auto-puta Aleksandra Velikog. Ili Miloša Vučića. Pardon, Miloša Velikog. Kako god.

Vučić je, iskusno osetivši krv u vidu propagandnog benefita za svoju malenkost, uputio izvinjenje glumcu Nenadu Jezdiću, ali još i, to mu dođe valjda kao bonus, muzičarima Željku Joksimoviću i Goranu Bregoviću što su, kako je rekao, „pretrpeli linč polupismenih ljudi “ jer su pohvalili otvaranje auto-puta od Obrenovca do Preljine.

„To mogu samo hrabri i nezavisni ljudi, koji imaju svoju glavu, svoje karijere i nezavisni su od tajkuna i bilo koga“, rekao je Vučić za TV Prva.

E sad, iako važi za dobro obaveštenog čoveka, Vučić je opet mašio, doduše ne kao u slučaju američkih perača prozora.

„Hrabar i nezavisan“ Goran Bregović nije „linčovan“ zbog otvaranja auto-puta: kritiku jednog dela javnosti zavredeo je njegov osvrt u intervjuu za Al-Džazira Balkans na rad Aleksandra Vučića:

„Sada ću zvučati blasfemično za Beograđane koji su protiv Vučića, ali ja mislim da on radi korisno za Srbiju, on je ipak dimenzionirao neke stvari, ima neke stvari koje su vidljive“, kazao je Bregović. „Kad putuješ, vidiš neke fabrike, neke puteve asfaltirane, Beograd koji se gradi. Za ovako malu zemlju, koja je izgubila rat, to su ogromni pomaci“.

„Hrabrog i nezavisnog“ Željka Joksimovića, rođenog Valjevca, neko je slagao o maršruti auto-puta, pa je između dve note sklepao sledeći tvit:

„O ovome sam sanjao preko 40 godina. Neko i duže. Da auto-putem idem iz Valjeva za Beograd i obrnuto.“

Upravo tu nakanu, poput Bregovićeve, da šmekerski namignete svakoj vlasti (čak, onomad, i onoj Radovana Karadžića) ili, poput Joksimovićeve, da bez stvarne potrebe (makar i lupili, sve u žurbi da vas neko ne pretekne) pokažete da je uz skute ili, poput Jezdićeve, da daje podršku ili iskazuje naklonost kartelu koji je zarobio državu i sve nas zajedno s njom, srčano su branili vlastodršci i njima skloni podrepaši.

„Ja sam čekao 64 godine, a moj otac i mama isto 85 godina, a baba i deda 90 godina, znači 300 godina“, vrti se na društvenim mrežama klip gde anonimni neugledni lik objašnjava šta za njega znači otvaranje auto-puta.

S njim se sprdaju, nema reči odbrane, lajkova niti predsednikovog izvinjenja.

„On je glumac, samo je radio svoj poso“, pravdaju Jezdića.

Lično smatram neukusnim primedbe onih koji su setili kako priča „Mi samo radimo svoj posao“ nije upalila ni onomad u Nirnbergu, kad je presuđivano ubicama i mučiteljima koji su postupali po naređenju i samo radili „svoj poso“.

Malo je manje neukusno Jezdićevo pravdanje da se samo odazvao na poziv svoje države.

Ali je zato grandiozno neukusno kad glumac Voja Brajović kaže da ne treba preterivati s kritikama, „a naročito ne kad je u pitanju vrhunski glumac kao što je Jezdić“:

„Ne treba vrhunske umetnike svrstavati ni na jednu stranu, a svako ima pravo da iznese svoj stav“, rekao je Voja Brajović.

Pre svega, poenta i jeste u tome što u fokusu kritike, pa i neukusne pljuvačine, da se ne lažemo, nije bila gluma ili dikcija Nenada Jezdića već njegov stav: u kostimu Miloša Velikog, on nije bio samo deo protokolarnog enterijera već deo naprednjačkog propagandnog imaginarijuma.

Zatim, svaki stav, kao i ovaj koji iznosim, podložan je proceni i oceni, a moje čvrsto uverenje je da je podrška ovom naopakom režimu centralna filosofska kategorija iz koje će se sutra/prekosutra/zastogodina crpiti argumenti o nečijoj ne/uprljanosti.

Treće; ne mogu da zamislim kako podrška nečemu što vodi zemlju u sunovrat može da bude bilo čiji posao ili poso?

Konačno; zašto bi činjenica da je „vrhunski glumac“ koji radi „svoj poso“ abolirala Jezdića od daha kritike i – (zlo)pamćenja?!

Već smo se opekli: Petog oktobra smo zaboravili sve one koje smo deset prethodnih godina kritikovali jer su radili „svoj poso“.

Ne bi valjalo da nam to pređe u ružnu naviku.

Uzgred, slavili bi ga da nas je ohrabrio sa onim delom o „praviteljstvu“.

Jeste, i to je stav. Ispravan.

P. S. Ovaj tekst pisan je na dan kad su liferant diploma, kupac zvanja i najbolji student generacije koji je studirao više od šest godina rešili da privatizuju i Šangajsku listu.

(Danas, Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga