SLAVIŠA LEKIĆ: Svi su oni – Šešelj

Ne pamtim, a pamtim odavno, da je bilo sramotnijeg rada parlamenta u istoriji Srbije

23. apr 2018

Koliko sam siguran da pokojni Borisav Pekić nije u amanet ostavio Goranu Vesiću da mu podiže spomenik, toliko sam ubeđen da je za života u „Zlatnom runu“, jasno, precizno, nedvosmisleno i proročki podigao spomenik intelektualnom ešalonu koji čine Vesić & comp. imbecilno raspoređeni po raznim rukavcima vlasti a najvidljiviji, zahvaljujući dilu sa RTS-u, u Skupštini Srbije:

„Nije stoga čudo što mi, koji Parlament posmatramo s ulice, stičemo utisak da u njemu sede i o našoj se sudbini staraju sve sami idioti, lopuže i zlotvori. Ono što mi o našim poslanicima mislimo, samo je slabašna generalizacija onoga što oni kažu jedan o drugome, a što kažu, našminkana kopija onoga što misle…“!

Ako misle, uopšte, jer oni čije se misaone radnje usmerene na refleksnu reakciju na skupštinsko zvonce, teško se mogu nazvati mislećim.

Ne pamtim, a pamtim odavno, da je bilo sramotnijeg rada parlamenta u istoriji Srbije.

Postoji u Grčkoj mitologiji priča o Augijevima štalama i stadu bikova koje je bilo blagosloveno i imuno od bolesti: bilo je besmrtno i niko nije obraćao pažnju na nečistoću i đubre u kom je plivala štala.

Ne, neću sad povlačiti paralelu između Augijeve i nazovi štale Maje Gojković.

Hoću da kažem da srpski Parlament pamti polivanje vodom, čupanje kablova, uvrede, psovke, kletve, pretnje, gađanje cipelama, razbijene noseve iznošenje poslanika…! Pamti i kineske majice sa likom haškog optuženika, preko belih košulja. Pamti za govornicom raširen plakat – „Sigurna kuća za Ratka Mladića“.

Pamti Parlament kad je u njegovim klupama, posle petooktobarskih promena, sedelo 10 poslanika Stranke srpskog jedinstva, naspram devet poslanika Građanskog saveza Srbije. Pamti i kad je poslanik DS-a Borislav Novaković istovremeno bio u Grčkoj i u ulici Srpskih vladara, gde se tada glasalo ili aferu „Bodrum“ godinu i po dana kasnije. Pamti i kad se Velja Ilić umalo ubio jer je na pozivnici za proslavu Dana državnosti otkrio potpis ministra Rasima LJajića („To je uvreda za srpski narod, Karađorđa i sve srpsko“).

Pamti Parlament kako su Šešelj i Dveri oterali Majka Davenporta, šefa delegacije EU. I kako su Federiku Mogerini dočekali skandiranjem „Srbija, Rusija, ne treba nam unija“. I kako šef poslaničkog kluba Aleksandar Martinović, za koga su čak i Marijan Rističević i Marko Atlagić pristojni ljudi, vređa političke protivnike, proziva novinare, targetira javne ličnosti.

Nikada, međutim, kao danas, Parlament Srbije nije bio mainstage odakle će osuđeni ratni zločinac nekažnjeno da kontaminira javni život i blamira državu iz čije kase finansira obezbeđenje i nabavku specijalnog kroja „lacoste“ majica kojima ponosno prikriva mukotrpno razvijani crevni trakt, dok u dokolici u skupštinskim holovima gazi hrvatsku zastavu, delegaciji Hrvatske usred tog „visokog doma“ nudi usluge neverbalnog opštenja sa njihovim ustaškim majkama a fanove huška da poslanici Aleksandri Jerkov, koja se požalila kako joj ne prija da u skupštinskim kuloarima udiše isti vazduh sa osuđenim ratnim zločincem, udele kompliment – „Ustaška kurva!“

Naravno da taj ratnohuškački performans prati adekvatna logistika.

„Definitivno je jasno da je kampanja koja se povela protiv Šešelja, napad na samu državu Srbiju“, kliče javno jedan proruski nerast i Šešeljev politički kopilan, dok mu sabrat po celivanju Putina, tamo gde leđa prestaju da nose svoje časno ime, u svom tiražnom toaletoidu glede ideje da se Skupština Srbije liši poslaničke pomoći dr Šešelja, nariče: „Svi smo mi Šešelj…!“ Nebojša Stefanović ne zna da li postoji snimak gaženja zastave Hrvatske, Maja Gojković trubi o kameri i „mrtvom uglu“ (?) a predsednik Srbije, osuđujući, ipak, incident sa hrvatskom zastavom, poput deteta se pita: „A šta su to državni organi Srbije loše uradili“!

Da su državni organi radili po sopstvenom zakonu i sutradan po presudi iz Haga odstranili Šešelja iz skupštinskih klupa, svega ovog ne bi bilo!

Ali država, opet, poteže istu kartu, kao onomad kad smo se igrali lustracije. Čeka se zaborav. Kao da je u pitanju pad sa bicikla, seks za jedno veče ili loša prolazna veza a ne presuda za ratni zločini.

I da se vratimo na Majine, pardon – Augijeve štale.

Lukavi Herakle, kome je Euristej dao mu samo jedan dan da očisti Augijeve štale, srušio je dva zida, preusmerio reke Alfej i Penej prema štalama i đubre je otplovilo dalje

Ovom našem Heraklu ne bi trebalo ni pola sata da se reši đubreta. I nisu potrebni nikakvi građevinski radovi: dovoljan je jedan njegov mig da se obustavi udruženi zločinački poduhvat rasturanja jedine preostale institucije u kojoj osim SNS-a i njegovih brabonjaka ima i nešto malo sveta koji drugačije misli.

Čini mi se, nekako, da našem Heraklu odgovara to blato, glib i kaluža pa i sam Šešelj, koji se u svemu tome snalazi skoro ko u haškom kazamatu.

Čini mi se da su, zbilja, svi oni – Šešelj!

P. S. Ovaj tekst pisan je dva dana nakon što je Vulinu uskraćena poseta Hrvatskoj i dan nakon što je shvatio da mu u životu pasoš više nije potreban.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga