Slaba saradnja medija i civilnog sektora u primeni Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja

"Komunikacija medija i civilnog sektora veoma loša i svodi se na pozivanje medija da isprate neki događaj"

07. dec 2019

Savezništvo medija i organizacija civilnog društva kada je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja gotovo da ne postoji. Obe ove karike društva deluju odvojeno, samostalno koristeći ovaj zakon kao instrument za dobijanje informacija važnih za javni interes, ali retko kada udružuju snage, mišljenje je sagovornika portala VOICE, kako novinara tako i građana angažovanih u civilnim organizacijama. Mediji civilnog sektora, odnosno oni mediji čiji su osnivači organizacije civilnog društva, i koji se odlikuju odgovornošću prema zajednici a ne prema korporaciji ili vlasti, imaju nešto bolju saradnju sa organizacijama civilnog društva kada je pristup informacijama od javnog značaja u pitanju.

Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je vrlo važno da  mediji i organizacije civilnog društva jedni drugima pomažu da dođu do informacija od javnog značaja jer zajedno treba da rade u službi opšteg interesa, što podrazumeva i dostupnost informacija.

Zlata Đorđević: Neophodno je da organizacije civilnog društva i mediji bliže sarađuju

„Naša organizacija je u okviru jednog projekta sarađivala sa istraživačkim portalima. Pratili smo 32 gde je postojala sumnja na korupciju i slali smo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja kako bi novinari dobili informacije koje kasnije mogu da prenesu javnosti“,  navela je Zlata Đorđević za VOICE.

Izvršni producent televizije N1 Igor Božić kaže da organizacije civilnog društva svakodnevno sarađuju sa ovim medijem, ali i da one nisu pozivale N1 na saradnju kada je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u pitanju.

„Ne vidim potrebu za takvom vrstom saradnje sa organizacijama civilnog društva. Naša uređivačka politika je samostalna i nezavisna, te bi insistiranje organizacija civilnog društva na nekoj temi bilo zadiranje u naše uređivačke standarde. Ako mi prepoznamo neku temu, onda naši novinari rade na samoj priči“, naglasio je Božić za VOICE.

On pretpostavlja da je N1ipak posredno pomogao organizacijama civilnog društva tako što je objavio podatke koje je dobio slanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Igor Božić: Naša uređivačka politika je samostalna i nezavisna (foto: N1)

Mediji civilnog društva više sarađuju sa organizacijama civilnog sektora, pa i kada je primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u pitanju. Glavna urednica portala Autonomija Branka Dragović Savić kaže da je taj portal apsolutno otvoren za organizacije civilnog sektora, a samim tim i sve teme koje se u našem društvu „guraju pod tepih“.

„S obzirom na postojeće društvene i političke okolnosti koje odlikuje tabloidizacija i kretenizacija medijske i političke scene i urušavanje profesionalnih novinarskih standarda, mediji civilnog društva jedini su prostor otvoren za organizacije civilnog društva. Nacionalni mediji nisu nikad na adekvatan način pratili civilni sektor, a danas su takve organizacije targetirane kao ‘neprijatelji države’ ili se njihovo delovanje ignoriše“, kazala je Branka Dragović Savić.

Ona navodi da organizacije civilnog društva same koriste mehanizam pristupa informacijama od javnog značaja, ali i da su mnogi tekstovi na portalima VOICE i Autonomija nastali tako što je javnost skrenula pažnju na određeni problem, za koje su novinari posle slali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

Koordinatorka projekata Vojvođanskog građanskog centra Jelena Dukarić kaže da ta organizacija nikada nije sarađivala sa medijima kako bi ostvarili pravo pristupa na informaciju od javnog značaja.

Branka Dragović Savić: Tabloidizacija i kretenizacija medijske i političke scene

„Mediji bi trebalo da budu važni saveznici organizacijama civilnog društva i da ukažu javnosti na problem uskraćivanja informacija od javnog značaja ili kašnjenju u pružanju istih“, ističe ona ali ukazuje na to da je komunikacija medija i civilnog sektora veoma loša i svodi se na pozivanje medija da isprate neki događaj, što većina medija retko učini.

„Teme kojima se bavimo, a koje se najčešće tiču pitanja suočavanja sa prošlošću, nisu popularne i mediji ih ne vide kao nešto što bi trebalo da se isprati“, istakla je ona.

Ipak, Jelena Dukarić dodaje da je Vojvođanski građanski centar nekoliko puta samostalno slao zahteve javnim preduzećima za pristup informacijama od javnog značaja i da su svaki put dobili potrebne informacije.

Praksa istraživačkog portala KRIK pokazuje da postoji određeno savezništvo medija i organizacija civilnog društva.

Novinarka i koordinatorka projekata ovog medija Jelena Vasić kaže da KRIK vrlo često pomaže svoje partnere iz civilnog sektora savetima o pisanju zahteva za slobodan pristup informacijama.

„KRIK svakako ima partnerski odnos sa nekoliko lokalnih i internacionalnih organizacija civilnog društva i saradnja se zasniva na razmeni saveta i iskustava u primeni zakona“. KRIK sarađuje sa organizacijama civilnog društva u vidu razmena ekspertiza, otvoreni su za saradnju na konkretnim projektima onda kada su projektne aktivnosti u skladu sa našim vrednostima i ciljevima rada, pre svega kada se aktivnosti određene organizacije civilnog društva pozitivno nadopunjuju na naš novinarski rad“, rekla je Vasić za VOICE.

U KRIK-u kažu da je saradnja sa nevladinim neprofitnim sektorom uglavnom bazirana na razmeni iskustava.

„KRIK se nikada nije aktivistički uključivao u borbu za pristup nekoj informaciji u ime neke organizacije civilnog društva jer je to protiv našeg načela objektivnosti“, objasnila je Jelena Vasić.

Jelena Dukarić: Komunikacija medija i civilnog sektora veoma loša (foto: VCC)

Portal Autonomija namerava da nastavi dobru praksu saradnje sa organizacijama civilnog društva, kazala je Branka Dragović Savić za VOICE.

„Sa nekoliko desetina organizacija civilnog društva održali smo fokus grupe na kojima su se naši novinari upoznavali s njihovim aktivnostima i na osnovu toga pripremali medijske sadržaje, s ciljem da se javnost upozna sa njihovim radom i značajem projekata za sve građane koje nevladin sektor sprovodi u različitim sferama“, rekla je Dragović Savić.

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija dodaje da  je neophodno da organizacije civilnog društva i mediji bliže sarađuju na primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i da postoji velika odgovornost preduzeća i organa vlasti da se ne oglušuju o zahteve i postupaju po Zakonu za koji kaže da je jedan od najboljih zakona te vrste na svetu.

Divna Prusac (VOICE)

Tekst je nastao u okviru projekta „Informisani građani, kontrolori lokalne vlasti“, koji NDNV realizuje u saradnji sa organizacijom CRTA

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Setva
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga