Skup u Tuzli: Formirati mrežu koja se zalaže za zajednički život u regionu

“Nama je potrebna multikulturalna i multietnička alternativa nacionalizmu”

27. maja 2018

Ljudi koji su za zajednički život i koji dele ideje antifašizma i bratstva i jedinstva treba mnogo više međusobno da sarađuju i da formiraju mrežu kako bi mogli da stvore alternativu vladajućim nacionalističkim ideologijama u regionu, rečeno je na okruglom stolu “BiH i Srbija u dijalogu – odgovor civilnog društva”, koji je održan u Tuzli.

Gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović rekao je da se tradicija antifašizma u regionu mora negovati, jer ako antifašisti ćute, fašisti dižu glavu.

On je pozvao antifašiste da se više okrenu sebi, da se češće sreću i da grade mrežu.

“Tuzla je dobro mesto da bude centar mreže. Ovo je grad bratstva i jedinstva, u kojem je čovek čoveku brat a ne vuk. Umesto da se ponosimo bratstvom i jedinstvom, nas je kao sramota”, rekao je Imamović.

On je podsetio da su Tuzlu 2. oktobra 1943. godine partizani po prvi put oslobodili u Drugom svetskom ratu i tada je to bila najveća slobodna teritorija u okupiranoj Evrope.

“U Bosni se uvek lome stvari i kad je mirna Bosna, mirno je sve oko nje”, rekao je Imamović.

Dodao je da antifašisti moraju da budu “žešći” i moraju da učine stvari glasnijim. “Moramo da se potrudimo da kažemo veoma, veoma glasno: bratstvo i jedinstvo i smrt fašizmu!”, poručio je Imamović.

Predsednik Fondacije “Istina, pravda, pomirenje” Sinan Alić optužio je političare da namerno drže region u stalnom sukobu.

“Mogu (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir) Izetbegović na Terazijama igrati šah, ali oni građane drže u pat pozicijama”, kazao je Alić.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko kazala je da su srpsko-bošnjački odnosi narušeni pre svega zbog srpskih aspiracija prema Bosni i Hercegovini, a naročito nakon zločina nad Bošnjacima iz rata devedesetih godina prošlog veka, što je kulminiralo genocidom od 1992. do 1995. godine.

Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz rekao je da u Bosni i Hercegovini ne može biti reči o političkim, kulturnim, verskim elitama, već o oligarhijama koje s namerom proizvode stereotipe.

“Stereotipi nisu proizvod sticaja okolnosti, već dugog rada. Stereotipi se potom preko institucija građanima isporučuju kao čisto znanje”, ocenio je Kazaz.

On je ocenio da su akademske institucija postale idološke i disciplinske institucije, što posebno važi za društvene nauke. “Umesto toga, nama je važno da imamo kritičko znanje”, rekao je Kazaz.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da se Srbija zvanično odrekla svoga antifašizma, kada su na Dan pobede 9. maja ove godine oficiri Vojske Srbije položili vence na spomenik četničkom komandantu Draži Mihailoviću.

On je ocenio da u tome ima pravde, jer nacionalističke balkanske države i treba da komemoriraju vlastite kvislinške pretke, a antifašizam treba da ostave Jugoslaviji koja je iz njega i nastala.

Bešlin je kazao da je četnička ideologija “velike Srbije” bila prisutna i u Drugom svetkom ratu i u ratovima na prostoru Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

“I Draža Mihailović je imao genocidne namere prema muslimanima, to jest Bošnjacima, kao i u ratovima iz devedesetih godina”, rekao je Bešlin.

Sociolog Đokica Jovanović rekao je da su ratovi na prostoru Jugoslavije u poslednjoj deceniji 20. veka vođeni da bi se otela i privatizovala društvena svojina, a dobitnici u tom procesu otimačine su političari, tajkuni i kler.

On je ocenio da su političari i tajkuni proskribovali bratstvo i jedinstvo među običnim ljudima, ali međusobno nisu.

Istoričarka Latinka Perović kazala je da je etničko čišćenje u ratovima devedesetih bilo planirani cilj, a ne nekakva slučajnost, jer je ratni cilj bio “velika srpska država”.

Politički analitičar Žarko Papić rekao je da je nacionalizam neophodan nacionalnoj oligarhiji za održavanje na vlasti. “A oligarhije su nastale spajanjem ratnih pljačkaša, švercera i profitera sa politikom”, kazao je Papić.

Advokat Vlatko Sekulović rekao je da stvari nisu tako crne, jer veze među ljudima u regionu postoje, poput veza u sportu, u kulturi, na estradi.

“Čini mi se da se nacionalisti lakše homogenizuju, da lakše i bolje sarađuju. Zato treba biti inkluzivan prema svima onima koji su za zajednički život”, poručio je Sekulović.

Novinar i diplomata Zlatko Dizdarević rekao je da je uloga međunarodne zajednice u regionu veoma važno pitanje kojim se takođe treba baviti.

“Dejtonski sporazum je doveo do potpuno šizofrene organizacije društva, a međunarodna zajednica bukvalno rečeno podržava najrazornije političke snage koje kreiraju realnost u Bosni i Hercegovini”, ocenio je Dizdarević.

Istoričar Husnija Kamberović rekao je da bi bilo veoma važno da se Srbija prestane starati o Srbima van Srbije na način na koji je to činila u poslednjih 20 i više godina.

“Način na koji Srbija pruža podršku Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku je destrukcija Bosne i Hercegovine”, kazao je Kamberovć.

On je ocenio da srbijansko društvo još uvek nema snage da se suoči sa ratnom prošlosti iz devedesetih godina.

“Dominantna Srbija pristaje na relativizovanje zločina, a pogotovo zločina genocida. Mi u Bosni osećamo da još uvek funkcionišu velikosrpske ambicije”, kazao je Kamberović.

Reditelj Dino Mustafić rekao je da mora da se utvrdi forenzička istina o ratovima iz devedesetih godina 20. veka na prostoru Jugoslavije.

“Nama treba forenzička istina o ratovima, da bismo znali koliko ljudi je stradalo. Bez toga nam nema budućnosti. A generacije koje dolaze će nam postaviti pitanje šta smo radili u ratu”, naveo je Mustafić.

Pozvao je intelektualce da u javnosti budu mnogo više subverzivni a mnogo manje oportuni.

“Nama je potrebna multikulturalna i multietnička alternativa nacionalizmu”, poručio je Mustafić.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da živimo u duboko podeljenim društvima i da treba ohrabriti onu “ćutljivu većinu” koja nema hrabrosti da iznese svoj stav, ali koja jeste potencijal za promene.

On je ocenio da u Srbiji postoje političke snage koje smatraju da se gubitak Kosova može kompenzovati pripajanjem Republike Srpske, što je stalni izvor nestabilnosti.

Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da četnički zločini iz 1943. i četnički zločini iz 1993. predstavljaju kontinuitet.

Aleksandar Sekulović iz Saveza antifašista Srbije rekao je da se već 23 godine “vrtimo u začaranom krugu” što se tiče pomirenja i ocenio da se treba vratiti na početak i stvari nazvati pravim imenom.

“Režim Miloševića i Šešelja je bio nacionalsocijalistički režim i to se mora reći glasno in a početku. Taj režim ima velike sličnosti sa nacističkim u Nemačkoj is a fašistickcim u Italiji”, kazao je Sekulović.

Okrugli sto su u ateljeu „Ismet Mujezinović“ organizovali Fondacija “Istina, Pravda, pomirenje” iz Tuzle i Helsinški odbor za ljudska prava iz Beograda.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga