Sivo tržište i dalje uništava poljoprivredu

Zbog čega paori „rade“ sa švercerima i da li će se stati na put „sivoj ekonomiji“ koja dugoročno uništava poljoprivredu

19. sep 2010

Imaju li Srbija i Vojvodina mleka dovoljno ili ga nemaju, koliko se pšenice uopšte proizvede na našim njivama, koliko imamo grla stoke… Sve su ovo nepoznanice, jer dobar deo našeg agrara završi na sivom tržištu.
Doduše, u manjem obimu nego pre nekoliko godina, ali novih, preciznih podataka o tome za koliko je šverc smanjen – nema. Međutim, kolikih je razmera ta opasna boljka može se videti prilikom svakog otkupa pšenice, kada u svakom selu krstare kamioni koji žito kupuju na crno odvozeći ga ko zna gde. Isti slučaj je i s otkupom tovnjenika, junadi, kukurza, soje… Dobar pokazatelj razmere ove pošasti je i anketa koju je svojevremeno sproveo beogradski Institut za ekonomiku poljoprivrede. Podaci govore da većina paora, na ovaj ili onaj način, trguje sa švercerima. Od toga sigurno ušićare ali, gledajući na duge staze, uz takve rabote ne mogu daleko odmaći ni oni, ni agrar, ni država pod čijim se pokroviteljstvom sve to dešava.
Naime, oko 60 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, od 286 anketiranih, svoje proizvode plasira preko nakupaca, odnosno na sivo tržište.
Šta se sve švercuje? Na crno se valja sve, i to od pšenice do goveda. Tako šverc pšenice proguta najmanje 350.000 tona hlebnog žita godišnje i samo na taj način država kroz porez na dodatnu vrednost, koji je osam posto, izgubi ogromne pare.
Prema našim saznanjima, izbegavanje plaćanja obaveza prema državi najizraženije je u prometu kukuruza. Najveći deo ove žitarice se kod nas prodaje za gotov novac, tako da se taj promet nigde ne evidentira, niti se plaća porez. Koliko se izgubi teško je reći, ali treba imati u vidu da kukuruz zauzima više od trećine svih obradivih površina u Vojvodini, a u Srbiji ga se proizvede između 5,5 i sedam miliona tona godišnje. Ilegalan promet sve više osvaja i soju. Poslednjih godina je u ekspanziji izgradnja mini sojara u kojima se termički prerađuje i melje ova uljarica. Prerađivači paorima za soju daju sojin griz, koji nema nikakve papire, dokaze o kvalitetu, niti ko plaća porez.

250 miliona litara mleka se švercuje

Ni u mlekarstvu nije mnogo bolja situacija. Iako kruže razni podaci najverovatnije svake godine negde oko 250 miliona litara mleka zaluta na crno tržište. Od ukupne proizvodnje mleka koja se kreće oko 1,5 milijardi litara godišnje mlekare otkupe tek nešto više od polovine, deo se u kućnoj radinosti preradi za sir, kajmaka i slične proizvode, a oko 250 miliona litara prođe kroz švercerski lanac koji kreće od krave, a završi se u nekoj prodavnici i sve prolazi bez poreza na dodatu vrednost.
U stočarstvu je tek pravi galimatjas. Šverceri, mlateći pare na crno. Govedima se s ušiju kidaju ušne markice i grla idu na Kosovo, plivaju preko Drine i završavaju u nekoj od 1.200 domaćih klanica, kasapnica i sličnih radionica.
Sivo tržište poljoprivrednih proizvoda je i dalje najsigurnija veza Srbije i Kosova. Mnogim sivim kanalima kosovskom ilegalnom tržištu proda se stoka u vrednosti koja na godišnjem nivou premašuje 50 miliona evra. Pre nekoliko godina imali smo situaciju da je samo za Bosnu i Hercegovinu nelegalnim kanalima odlazilo skoro 200.000 grla stoke, a sada je situacija sigrno daleko bolja, ali šverc sigurno nije stao.
U voćarstvu crnog tržišta naizgled nema, ali je ono ipak prisutno posredno, i to preko proizvodnje alkoholnih pića. Država gubi ogromne prihode jer veliki deo rakije završava na crnom tržištu gde se porezi ne plaćaju, a oni ni u jednoj zemlji sveta nisu mali.
Šta država radi? Od osnivanja generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede napravljeni su prvi ozbiljni pokušaji da se koliko-toliko suzbije sivo tržište, ali inspekcije ili represija svakako ne mogu iskoreniti ovaj problem, jer je švercera puno, a „kontrolora“ malo za svako selo i svaku pijacu. Uvođenje markica na brašno i obeležavanje stoke su dobar put, ali treba uloviti one koji su potpuno van sistema, jer se država izigrava od njive do prodavnice gde se ništa ne prijavljuje i nikakav porez ne plaća.
Da li nedavno hapšenje ilegalnih proizvođača žestokih alkoholnih pića nagoveštava značajan obračun sa „sivim tržištem“ ili je to još jedan medijski skandal preko koga će uskoro pasti prašina, ostaje da se vidi.

Puno razloga za šverc

Značajno je i pitanje zbog čega paori „rade“ sa švercerima. Ima puno razloga,a jedan od glavnih je da se zvanična prerađivačka industrija u Srbiji odnosi nekorektno prema seljacima. O čemu se radi najbolji pokazatelj je poslednji otkup pšenice kada su mlinara praktično inmali nameru da opljačkaju poljoprivrednike. Naime, samo nekoliko dana pre žetve mlinari su nudili cenu od 8,5 dinara po kilogramu iako je svima bilo jasno da će zbog suše u Rusiji i Ukrajini pšenica biti sigurno skuplja. Niko nije znao za koliko, ali su podaci sa svetskih berzi pokazivali da će sigurno preći 130 evra po toni. Naši mlinari naravno znaju da seljaci ne prate svetske berze te su krenuli da love u mutnom. Probali, ali nisu uspeli, jer je tržište eksplodiralo na vreme i u toku žetve pa pšenica ne da nije bila 8,5 dinara već je dogurala i do 18 pa i 20 dinara za kilogram. Zamislite šta bise desilo da je cenovni bum na svetskim berzama bio u avgustu. Pa naši paori bi bili opljačkani. Da ovo nije puko nagađanje već verovatni scenario pokazuju podaci od pre tri godine. Tada su mlinari i od seljaka u julu žito kupovali po 11 dinara da bi ga samo dva meseca kasnije izvozili i po 16 dinara, jer je skok cena na svetskim bezama došao mesec dana kasnije nego sada.
Slično se dešava i kada su tovljenici u pitanju, mleko….
Nakupci zato imaju prostora, jer ponude veću cenu i pare na ruke i naizgled svi su zadovoljni. Međutim, to je samo naizgled dobro za paore, jer sivo tržište u suštini samo lešinari nad neregulisanim tržištem. Šverceri u suštini dođu da ponude malo više od ničega . Jer ako mlin nudi 10 dinara, nakupac 11 dinara, a realna cena bude 15, onda je jasno kakva se igra igra.

Ljubica Blitva -Trošić

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga