Šef nemačke diplomatije moli za oproštaj za gušenje Varšavskog ustanka i razaranja Varšave

"Nemci su odgovorni za tu okrutnost"

01. avg 2019

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas zamolio je danas u Varšavi poljski narod za oproštaj za sramno gušenje u krvi Varšavskog ustanka pre 75 godina i za to što su Nemci sravnili sa zemljom veliki deo Varšave.

Nemačka ambasada uključila se u obeležavanje godišnjice izbijanja Varšavskog ustanka, spustivši zastave na pola koplja kao izraz žaljenja za to što su nemačke okupatorske vlasti ugušile ustanak u krvi a zatim kao odmazdu pretvorili u ruševine glavni grad Poljske.

„Nemci su odgovorni za tu okrutnost. Uništenje Varšave bilo je svestan udarac zadat zbog toga da se uništi sve što je deo poljskog identiteta. Varšava je uništena, ali nije slomljena. To nisu dopustili žitelji Poljske, ni oni koji su 1. avgusta 1944. godine učestvovali u ustanku ili pomagali ustanicima, ni naredna pokoljenja koja su ponovo izgradila Varšavu“, kazao je u Varšavi šef nemačke diplomatije Hajko Mas koji zajedno sa poljskim zvaničnicima učestvuje u centralnom državnom obeležavanju godišnjice.

Šef nemačke diplomatije je u Muzeju Varšavskog ustanka u susretu sa mladima zamolio poljski narod za oproštaj i naglasio koliko se stidi za sve što je Nemačka tokom Drugog svetskog rata nanela Poljskoj.

„To nije bila obična borba. To je bila borba ne samo za Poljsku već i za budućnost sveta. Možemo mirno da kažemo da se ustanici nisu borili samo za bolju Poljsku, nego za to da Poljska uopšte postoji ali su se borili i za bolji svet. Zato je ceo svet dužan da se seća ustanika u Varšavi ovih dana i tog velikog ustanka u leto 1944. godine“, kazao je u Muzeju Varšavskog ustanka poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Predsednik Poljske Andžej Duda položio je danas venac pred spomenik žrtvama masakra u varšavskoj četvrti Vola gde su nacisti gušeći ustanak ubili 2.500 građana Varšave.

„Ovo je jedno od mnogih mesta u Varšavi gde su sahranjeni pobijeni nevini civili. U tim prvim danima avgusta 1944. godine Nemci su ubijali oko 10.000 ljudi dnevno. Teško je da to danas uopšte zamislimo ali to je bio veliki masakr o kome se godinama u komunističkoj Poljskoj nije ništa govorilo“, podsetio je predsednik Duda.

Tokom celog dana kompletni državni vrh Poljske kao i predstavnici Varšave, poljski ratni veterani kao poštu ustanicima polažu vence i pale sveće pred spomenicima vezanim za taj najveci oružani ustanak u okupiranim gradovima Evrope tokom Drugog svetskog rata.

Varšavski ustanak od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine ostao je zabeležen i kao jedan od najvećih poraza, između ostalog i zbog pogrešne procene komandanata pokreta otpora i poljske ilegalne Zemaljske armije da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija koja se vec bližila Varšavi i da će okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.

Varšavski ustanak diglo je oko 40.000 do 50.000 boraca, iako Zemaljska armija nije imala oružje za sve njih a na vest o izbijanju Varšavskog ustanka Hajnrih Himler izdao je naređenje da se ne uzimaju zarobljenici i da se Varšava sravni sa zemljom i na taj nacin posluži kao zastrašujuci primer za celu Evropu.

U borbama u koje su se uključivali masovno i civili, poginulo je 18.000 ustanika a 25.000 je ranjeno a najviše su stradali Varšavljani civili kojih je poginulo 180.000 hiljada.

Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali oko 550.000 Varšavljana isterano je iz grada a Hitlerovi nacisti obistinili su Himlerovu pretnju i zaista sravnili sa zemljom veliki deo poljske prestonice.

(Beta, Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: The Great Pretender
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga