Sedamnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma

Dejtonski sporazum je osnovno, ali ne i konačno rešenje za Bosnu i Hercegovinu, a eventualne promene moraju doći iz same BiH

20. nov 2012

Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević

zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.

U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.

Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.

Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru 2005. u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.

Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postizanje Dejtonskog sporazuma.

Poslednjih godina neki politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.

Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH.

I njegovi naslednici na toj dužnosti su ukazivali na neophodnost reforme Dejtonskog sporazuma, ali i na reformske procese u BiH koji su, prema njihovoj oceni, potpuno stali, zbog čega je „BiH danas najudaljenija od Evrope u odnosu na sve zemlje regiona“.

Pre sedam godina u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture
vlasti i da se učine efikasnijim.

U junu 2008. u Luksemburgu BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 8. novembra 2010. EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH i Albanije.

Krajem te godine lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ-a BiH Dragan Čović postigli su, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim reformama BiH koji, međutim, nije doveo do pomaka u toj oblasti.

Takođe su propali i razgovori vodećih političkih stranaka u BiH sa zvaničnicima SAD i EU o ustavnim reformama i ubrzanju puta BiH ka EU i NATO-u, koji su vođeni u oktobru 2009. u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu.

EU je tada poručila da je reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH.

U oktobru prošle godine Evropska komisija je u svom izveštaju ocenila da je „neuspeh u političkom dogovoru o formiranju vlade“ otežao napredak BiH u ključnim reformama za pomak ka evropskim integracijama. Kao glavni nedostaci navodi se nepostojanje političke volje za reforme.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić obelodanio je početkom 2008. da je iz arhive tog tela izgubljen originalni dokument Dejtonskog sporazuma.

U maju prošle godine uhapšen je jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne zločine u BiH, ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić i izručen Haškom tribunalu. Četiri godine ranije uhapšen je i izručen Tribunalu predsednik RS Radovan Karadžić i njima je suđenje u toku.

(Beta)

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga