Samit EU: Dogovoren nadzor 6.000 banaka

Evropski lideri dogovorili su se da Evropska centralna banka od naredne godine krene u nadzor svih 6.000 banaka evrozone. Dogovor o jedinstvenom nadzoru postignut je uz prethodno usaglašavanje stavova Berlina i Pariza

19. okt 2012

Ova odluka predstavlja značajan korak u pravcu dublje integracije evrozone i vidi se kao način za razbijanje začaranog kruga prelivanja kriza iz bankarskog sektora na državne budžete. Od izbijanja dužničkih kriza, pre skoro tri godine, do danas, lideri EU sastali su se u Briselu 22 puta. Iako je ovoga puta Samit protekao bez predznaka “istorijski”, “vanredni” ili “krizni”, evropski šefovi država i vlada i dalje su u fokusu imali pitanja jačanja ekonomsko monetarne unije. Jedan od značajnih koraka u tom pravcu  svakako je i stvaranje evropske bankovne unije, a evropska dvadeset sedmorica postigla su sinoć (18.10.) dogovor o tzv. jedinstvenoj “superviziji banaka”:

“Evropski savet pozvao je na brz dogovor o zakonskom okviru, koji bi trebalo da bude postignut do 1. januara 2013. Kada se to usaglasi, jedinstveni nadzorni mehanizam trebalo bi da postane operativan tokom 2013. godine”, objasnio je predsednik Saveta EU, Herman van Rompej.

Nadzor 6.000 banaka evrozone biće poveren Evropskoj centralnoj banci, koja bi pritom imala jasno odvojenu monetarnu i nadzornu ulogu, omogućiće direktnu pomoć za rekapitalizaciju posrnulih nacionalnih banaka bez uplitanja nacionalnih državnih dugova. Mnogi ovaj potez ocenjuju kao korak u pravcu “prekida začaranog kruga” koji je postojao između dužničkih kriza u bankarskom sektoru i ekonomije samih država.

Francusko-nemačke razlike

Dogovor o jedinstvenom nadzoru banaka postignut je uz prethodno usaglašavanje stavova Nemačke i Francuske, čiji su lideri, Angela Merkel i Fransoa Oland, pred početak Samita u Briselu imali bilateralni susret. Francuska se zalagala da po mogućstvu do kraja ove godine dođe do uspostavljnja supervizije, kako bi ugrožene banke što pre dobile direktan pristup evropskim fondovima, dok se Nemačka, pomalo nervozna zbog ovakvih pozajmica, zauzimala za “promišljeniji” i duži proces odlučivanja, naglašavajući da je u pitanju kvalitet, a ne brzina stvaranja evropskog nadzora banaka. Ovo nije i jedina tema mimoilaženja stavova Nemačke i Francuske. I kada je u pitanje kontrola nacionalnih budžeta Nemačka se zalaže za imenovanje posebnog evropskog komesara, dok Francuska, ali i neke druge članice Unije, nije želela da prepusti kontrolu svojih finansija, a protive se i promeni evropskog ustava, što bi bio slučaj ukoliko se prihvati nemački predlog.

Nada za Grčku

Tokom Samita evropskih lidera takođe su se mogli čuti i pozivi na jačanje privrednog rasta, podršku preduzećima i jedinstvenom evropskom tržištu, kako Evropa ne bi zaostala za svojim partnerima na međunarodnoj ekonomskoj sceni. Reči ohrabrenja upućene su sinoć iz Brisela Atini. Posle izveštaja koji je podneo premijer Grčke o situaciji u zemlji i sprovođenju programa mera štednje, evropska dvadesetsedmorka pozdravila je odlučnost grčke vlade i napore grčkog naroda:

“Istovremeno očekujemo od Grčke da nastavi sa budžetskim i reformama strukturne politike i da ih primeni. To je neophodno kako bi se ojačao privatni sektor i investicije i stvorio efikasniji državni sektor. To će omogućiti Grčkoj da krene u novi privredni rast i obezbediće joj budućnost u evrozoni”, zaključio je predsednik Saveta EU.

(Marina Maksimović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga