Ruski zahtevi za azil u Americi na istorijskom maksimumu

Rast koji je počeo nakon što se ruski predsednik Vladimir Putin vratio u Kremlj 2012. godine je nastavljen

04. maja 2018

Broj zahteva za azil ruskih građana u Sjedinjenim Državama dostigao je dvadesetogodišnji maksimum u 2017. godini. On je skočio za skoro 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a rast koji je počeo nakon što se ruski predsednik Vladimir Putin vratio u Kremlj 2012. godine je nastavljen, pokazuju podaci koje je dobio Radio Slobodna Evropa.

Američke vlasti su primile 2.664 novih zahteva za azil od ruskih državljana u fiskalnoj godini koja se završava 30. septembra, što predstavlja porast od 39 posto u odnosu na 2016. godinu.

RSE je dobio statistiku iz 2017. godine, koja tek treba da bude javno objavljena, u skladu sa zahtevom na osnovu Zakona o slobodi informisanja koji se podnosi američkoj službi za državljanstvo i imigraciju (USCIS).

Brojke iz 2017. godine su duplo veće od onih iz 2012. godine kada su u pitanju oni koji prvi put podnose zahtev, odnosno od kada je Putin izabran za treći mandat predsednika nakon što je pre toga četiri godine bio premijer. Te cifre su takođe premašile podatke USCIS-a koji se odnose na post-sovjetsku Rusiju i koji pokazuju da je 1994. godine prvi put podneto 2127 prijava ruskih građana za azil.

Putina kritičari optužuju da nadgleda sve veći pritisak na neistomišljenike – uključujući i političku opoziciju i poslovne ljude koji se ne slažu sa Kremljom – i podstiče stigmatizaciju seksualnih manjina otkako je ponovo preuzeo funkciju predsednika.

Tačka ključanja je bio Zakon koji je Putin potpisao 2013. godine, godinu dana od početka njegovog trećeg mandata, kojim je zabranjeno širenje „propagande netradicionalnih seksualnih odnosa“ maloletnicima, a koji se osušen kao diskriminatorski – što je optužba koju Kremlj pobija.

Statistike USCIS-a ne pokazuju razloge za zahtev za azil, iako kandidati koji uspeju u tom procesu moraju da dokažu „progon ili temeljni strah od progona“ u svojoj zemlji „zbog rase, religije, nacionalnosti, članstva u određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja.“

Pravnici i advokati koji se bave imigracijom kažu da je porast broja ruskih zahteva za azil u Sjedinjenim Državama delimično bio podstaknut Zakonom o seksualnim manjinama iz 2013. godine.

Evropski sud za ljudska prava je ranije saopštio da donošenjem takvih zakona ruske vlasti „pojačavaju stigmatizaciju i predrasude i podstiču homofobiju, što je nespojivo s pojmovima jednakosti, pluralizma i tolerancije inherentnog u demokratskom društvu“.

„Morao sam da odem“

Vlad, gej iz Rusije koji je podneo zahtev u svojim 30-im godinama, rekao je za RSE da je jednostavno tražio da se preseli negde gde bi mogao da živi „slobodnije“ i da je advokat predložio azil u SAD kao opciju. Rekao je da njegova porodica ne zna da je on gej i zato je tražio da njegovo prezime ne bude objavljeno.

Vlad je u telefonskom intervjuu rekao da je partner sa kojim je bio u vezi u Rusiji ubijen nakon što je izašao iz gej kluba i da smatra da su možda nasilni antigej aktivisti bili odgovorni za to. Kaže i da je bio maltretiran u Rusiji zbog svoje seksualne orijentacije.

„Shvatio sam da moram da odem, i da je malo verovatno da ću mirno živeti i pronaći partnera u Rusiji,“ kaže Vlad, dodajući da se decembra 2016. godine prijavio za azil u Sjedinjenim Državama.

Lojša Gorškov, aktivista iz Njujorka i vođa ruske LGBT mreže podrške za seksualne manjine, izjavio je za RSE da od 2016. godine postoji „ogroman priliv“ HIV pozitivnih gej muškaraca iz Rusije koji traže američki azil.

Gorškov to pripisuje velikim teškoćama u dobijanju lekova u Rusiji za lečenje HIV-a.

Kanada i nekoliko evropskih zemalja prošle godine počele su da pomažu gej muškarcima iz Čečenije da dobiju azil nakon što je otkrivena navodna kampanja mučenja i ubistava koja se bavi Čečenima koji su homoseksualno orjentisani u pretežno muslimanskoj republici na jugu Rusije.

Ruski aktivisti kažu da se Čečeni gej orjentacije suočavaju sa poteškoćama u dobijanju viza u SAD koja bi im omogućila da putuju u Sjedinjene Države i zatraže azil.

Vendi Barlov, advokatica za imigraciju u advokatskoj kancelarija Grinberg & Segal u Njujorku, izjavila je za RSE da je njena firma „imala par konsultacija sa članovima LGBT zajednice (lezbejske, gej, biseksualne i transrodne) iz Čečenije“ prošle godine, ali da nisu nikog od njih zastupali.

I privrednici u redu za azil

Ruski preduzetnici takođe traže politički azil u Sjedinjenim Državama, tvrdeći da su mete ruskih vlasti, prenose američki advokati koji se bave takvim slučajevima.

Advokat iz Njujorka Boris Palant rekao je da se većina slučajeva ruskih azila odnosi na „progon u svetlu izmišljenog krivičnog slučaja“.

„Jedan je bankar, ali većina njih su mladi poslovni ljudi“, rekao je Palant za RFE.

Još jedan advokat u Njujorku, Endrju Džonson (Andrew Johnson​), rekao je da je njegova firma preuzela 25-30 novih predmeta u kojima su zahtevi za azil podneti 2017. godine.

„Polovina njih se odnosila na ljude sa „konvencionalnim političkim mišljenjem“, dok je 35 odsto bilo u vezi sa političkim „poslovnim“ slučajevima“, rekao je Džonson.

On kaže i da je njegova firma imala klijente koji kažu da je „njihovo poslovanje u krizi samo zato što su protiv Putina i što su članovi neke druge političke partije“.

„U nekim slučajevima čak i politički tražioci azila kažu da su ih ruski organi optužili za antikorupcijsko ponašanje nakon što su odbili zahteve za mito i druge zvanične pritiske,“ rekao je Džonson.

Putin je nedavno izabran velikom većinom za četvrti mandat za predsednika i to na glasačkom listiću koji su opozicioni aktivisti kritikovali i nazivali ga čvrsto kontrolisanim političkim pozorištem.

Tokom svog obraćanja naciji 1. marta i u trenutku kada je izborna kampanja bila na vrhuncu, Putin je rekao da se Rusija mora „osloboditi svega što omogućava korumpiranim zvaničnicima i policijskim službenicima da vrše pritisak na preduzeća“.

Putin i njegov prethodnik, trenutni premijer Dmitrij Medvedev, su i u prošlosti upućivali slične pozive.

„Skrivena“ migracija

Broj od 2.664 novih ruskih aplikacija za azil u Sjedinjenim Državama prošle godine – odnosno porast od 268 odsto od 2012. godine – predstavljaju, naravno, mali procenat od ukupnog stanovništva Rusije od 144 miliona.

Ali ta cifra je SAD stavila ispred svake zemlje Evropske unije osim Nemačke u pogledu ruskih zahteva za azil u 2017. godini. Prema podacima o imigraciji EU za 2017. godinu, Nemačka je dobila 4.885 od 12.600 ruskih zahteva za azil koji su podneti u 28 zemalja članica EU.

„Oko 90 odsto građana Rusije koji se prijavljuju za azil u Nemačkoj su etnički Čečeni koji ulaze u EU na belorusko-poljskoj granici,“ kaže Olga Gulina, šef berlinskog instituta za migracionu politiku.

U Sjedinjenim Državama „struktura ljudi iz Rusije koji traže azil je raznovrsnija“, rekla je Gulina za RFE.

Međutim, Gulina kaže i da su „humanitarne migracije“ Rusa u Evropu „vrlo skrivene“.

„Ljudi više ne vole da traže azil. Oni više vole da traže druge mehanizme,“ uključujući i obrazovne programe, rekla je Gulina.

Studija koju su u januaru objavili istraživači na Ruskoj predsedničkoj akademiji za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu procenila je da godišnje oko 100.000 Rusa napušta svoju domovinu u poslednjih nekoliko godina. Oko 40 odsto tih ljudi je završilo fakultete, stoji u studiji.

Istraživači su ispitivali visoko kvalifikovane Ruse koji su se preselili na Zapad – i ostali tamo – nakon 2010. godine. Većina ispitanika rekla je da su otišli zbog ekonomskih poteškoća koje su se pojačale nakon 2014. godine, kada su cena nafte i zapadne sankcije zbog ruskog ekspanzionizma u Ukrajini oslabili rusku ekonomiju.

Četvrtina ispitanika rekla je da su otišla zbog „političke situacije“ u Rusiji, uključujući i „razočarenje“ nakon izbora 2012. godine, koji su Putina vratili u Kremlj kao i zbog „događaja u 2014. godini“, kada je Rusija aneksirala ukrajinsko Krimsko poluostrvo i zbog rata u istočnoj Ukrajini između kijevskih snaga i separatista koje je podržala Rusija.

(Slobodna Evropa, Foto: AFP)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Božanstvo
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga