Rudna renta: Rusima ćemo pokloniti milijardu evra!?

Rusima pošteda u plaćanju rudne rente sve do isteka Energetskog sporazuma 2038,. godine

25. nov 2012

Svi oni koji se “kao pijan plota” drže važećeg zakona, pa su se usudili da počnu da planiraju veće prihode od naknade koje bi NIS uplaćivao na ime korišćenja mineralnih sirovina, takozvane rudne rente, neka slobodno zaborave na tu računicu. Jer, od povećanja rudne rente za NIS, ako je suditi po rečima ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića, još dosta godina – neće biti ništa.

Iako je Zakonom o rudarstvu iz prošle godine predviđeno povećanje rudnte rente sa 3 na 7 posto, najpre je bilo najavljeno da će, uprkos zakonu, NIS biti izuzet od povećanja rudne rente do kraja 2012. godine, da bi ministar Bačević nedavno šturo saopštio da će ta “pošteda” većinski ruske kompanije važiti „sve do isteka roka važenja Energetskog sporazuma” između Rusije i Srbije. A to znači najmanje do 2038, budući da je Sporazum potpisan 2008, s rokom važenja od 30 godina, i s mogućnošću automatskog produženja na još pet godina.

Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, koje je “Dnevnik” objavio proletos, NIS je na ime rudne rente prošle godine uplatio 2,1 milijardu dinara. Ukoliko NIS i nadalje bude izuzet od plaćanja rente po zakonskoj stopi od 7 posto, to bi, prema nezvaničnim kalkulacijama, za budžete Srbije i Vojvodine, te za budžete lokalnih samouprava u kojima se eksploatiše nafta, značio 30 miliona evra manje prihoda godišnje (i to pri obimu proizvodnje nafte iz 2011. godine). Dakle, do isteka roka važenja Energetskog sporazuma – gotovo milijardu evra!

– To je 2,5 puta više od cene koju je Gazprom platio za NIS – upozorava poslanik LDP-a u Narodnoj Skupštini Bojan Đurić, ocenjujući da je “očigledno da nova vlast ne može ovaj problem da reši”, jer je „inferiorna u odnosu na Rusiju, kao što je bila i prethodna.”

Upravo je na poslaničko pitanje Đurića o sudbini visine rudne rente koju plaća NIS ministar Bačević odgovorio da do promene te stope neće doći do isteka roka važenja Energetskog sporazuma.

– Insistirao sam na pitanju dalje sudbine rudne rente zbog toga što je to životno važno pitanje za desetak opština u Vojvodini, celu Vojvodinu, a onda i budžet Srbije. Reč je o enormnim iznosima, ali, što je važnije, i o tome kako se i po kojoj ceni eksploatiše prirodno bogatstvo ove zemlje – navodi Đurić. – Moje pitanje je, inače, bila i reakcija na raniju izjavu ministra Bačevića, kada je rekao da Srbija i Rusija imaju spor oko pitanja visine rudne rente, da bi potom zaćutao i poslao mi odgovor koji je potpuno u interesu ruske strane.

I zaista, sredinom septembra, nakon posete Rusiji, ministar Bačević je izjavio da između ruske i srpske strane postoji neslaganje oko jednog člana Energetskog sporazuma, odnosno oko toga do kada bi NIS trebalo da plaća rudnu rentu po privilegovanoj stopi od tri posto. Srpska strana smatra, objasnio je tada ministar, da to treba da važi samo dok traju investicije koje se odnose na rafineriju Pančevo, dok je ruska strana, naravno, tvrdila drugačije.

– Čekamo pravno tumačenje tog člana i ne želimo da pokvarimo odnose sa NIS-om i Gaspromom zbog rudne rente, ali isto tako ne želimo ni da niskom rudnom rentom omogućimo enormno visoke profite, pa sve bili i naši prijatelji u pitanju, a nauštrb nekontrolisane ili prevelike eksploatacije naših prirodnih resursa. Jer ova država od tog profita, osim te rudne rente i eventualno nekih taksi ili poreza, nema nikakvu drugu korist – govorio je pre dva meseca ministar Bačević.

Samo dve nedelje kasnije, svi nesporazumi sa Rusima oko visine rudne rente činilo se da su naprasno otklonjeni. Naime, ministar je u izjavi medijima potvrdio da je profit NIS-a u 2011. eksploatacijom srpskih prirodnih resursa dosegao oko 500 miliona evra, a da je od rudne rente u budžet ušlo “maksimalno 20 miliona evra”, te najavio izmene Zakona o rudarstvu u delu koji se odnosi na visinu rudne rente.

Govoreći o visini rudne rente koju plaća NIS, on je podsetio na to da Srbija “ima beneficije u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povlačenju od 3,6 do 7 milijardi kubnih metara gasa godišnje, bez plaćanja penala za nepovučene količine”, te da bi “povećanje rudne rente za NIS imalo za posledicu i pojačanu disciplinu u ispunjavanju obaveza Srbije prema Rusiji u isporukama ruskog gasa”.

Ipak, vratimo se za trenutak na spornu odredbu Energetskog sporazuma kojom ministar Bačević, u odgovoru na poslaničko pitanje, brani pravo NIS-u da za eksploataciju nafte još čitavu večnost plaća godišnje samo 3 odsto profita od te delatnosti. U pitanju je član 13. Sporazuma koji govori o uslovima oporezivanja, tačnije o izuzeću od većeg oporezivanja kompanija koji učestvuju u projektima koji jesu predmet Energetskog sporazuma: izgradnja gasovoda “«Južni” tok» kroz Srbiju, izgradnja podzemnog skladišta gasa «“Banatski dvor”», te rekonstrukcija i modernizacija kompleksa koji pripada AD NIS. Prema toj odredbi, do dostizanja isplativosti navedenih projekata oporezivanje učesnika u tim projektima «“vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potisivanja Energetskog sporazuma”».

Kada smo želeli da nam ministar pojasni gde je tačno u Energetskom sporazumu, kao i u pratećim dokumentima, eksplicitno ili barem implicitno, navedeno da se država Srbija sprečava da zakonima usvojenim nakon potpisivanja Sporazuma podiže stopu rudne rente za NIS, pošto nam nije bilo jasno u kojoj od navedene tri kapitalne investicije spada i eksploatacija nafte, uputili smo ministru mejl sa još nekoliko pitanja; pored ostalog i da nam ministar potvrdi da li će izuzeće NIS od plaćanja rudne rente po stopi od sedam posto zaista trajati do 2038. godine, kako se da zaključiti iz njegovog odgovora poslaniku Đuriću. Međutim, ni posle veoma razumnog roka od šest dana, iz Ministarstva nije stigao nikakav odgovor. Naša pitanja ignorisali su i u Ministarstvu energetike, kao i u NIS-u, dok je iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine stigla molba da se za odgovore „strpimo do iduće nedelje”».

U međuvremenu, oglasila se u javnosti ministarska energetike Zorana Mihajlović izazivajući sumnju da u Vladi Srbije ipak ne postoji zacementiran stav o tome da NIS treba i nadalje tretirati privilegovano kada je reč o plaćanju rudne rente. Ocenivši da se Srbija ne slaže sa stavom NIS-a o tome da ta kompanija još nije isplatila investiciju, a ukazajući na podatke o značajno povećanoj eksploataciji nafte, resorna ministarka je ocenila da je rudna renta za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji zaista niska i da država moramo da zaštiti svoje resurse i interese». Ona je, takođe, najavila da će o tom pitanju razgovarati ekspertske grupe dve države, kao i da će se o toj temi povesti dijalog i na ministarskom nivou.

Samo da ne bude ono: renta za gas, uz tercirajuće uslovljavanje dalje političke podrške po pitanju Kosova. Jer tu onda, jasno je, neće biti nikakvih pregovora. Teraće se po starom. Sve dok bude nafte.

Denis Kolundžija (Dnevnik)

Rupčaga u budžetu

Bez zvaničnog odgovora iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine ostali smo uskraćeni za podatak koliko će vojvođanske opštine, pa i pokrajinski budžet, samo u narednoj godini ostati uskraćen zbog privilegovane stope rudne rente koju plaća NIS. Lane je, prema podacima Uprave za trezor, 29 vojvođanskih opština inkasiralo na ime rudne rente milijardu dinara, dok je u pokrajinski budžet ušlo još 200 miliona. Prema nekim ranijim informacijama, resorni pokrajinski sekretarijat naivno je za 2012. godinu ukalkulisao duplo veći prihod od rudne rente (400 miliona dinara), pa je prilkom nedavnog rebalansa pokrajinske kase taj iznos morao da bude smanjen na 278 miliona, budući da je tokom čitave godine za NIS važila niža stopa rudne rente. Tom logikom, računica govori da bi, zbog zadržavanja stope rudne rente od 3 odsto, budžeti opština u Vojvodini mogli da ostanu kraći za najmanje milijardu dinara na godišnjem nivou. Inače, od ubrane rudne rente na teritoriji Vojvodine, 40 posto ide budžetima opština u kojima se vrši eksploatacija nafte, a isto toliko i državnom budžetu, dok u pokrajinsku i kasu resornog republičkog ministarstva odlazi desetina tog iznosa.

Muke po Kikindi

Da je prihod od rudne rente značajan za pojedine lokalne samouprave, potvrdio je u izjavi našem listu predsednik opštine Kikinda Savo Dobranić. Naime, rudna renta je najznačajniji opštinski prihod – prošle godine je bio na nivou 440 miliona dinara – koji omogućava da Kikinda svoje planirane rashode skoro u potpunosti ostvari. Po Dobranićevim rečima, najveći deo novca od rente ulaže se u komunalnu infrastrukturu, a ostatak u druge oblasti iz nadležnosti lokalne samouprave.

Dobranić je potvrdio i da je upoznat sa stavom nadležnog ministarstva o tome da se odredba o procentu rente od 7 procenata neće primenjivati do kraja isteka važenja Energetskog sporazuma, i ocenio da je takvim stavom najviše pogođena upravo opština Kikinda, kao područje sa kojeg se crpi najveći procenat nafte u Republici Srbiji.

– Povećanje rudne rente bi u velikoj meri doprinelo razvoju Kikinde i vraćanju statusa jedne od najrazvijenijih opština u zemlji, kakav je imala osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Sredine u svetu koje raspolažu takvim prirodnim resursom kakav je nafta spadaju u izuzetno bogate, a opština Kikinda trenutno to nije, naprotiv. Preostaje  nam samo da budemo istrajni u našim naporima da se situacija po pitanju visine procenata u nekom razumnom roku promeni – navodi predsednik opštine Kikinda.

 

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Udružena mladost
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga