RSE: Uzbuna zbog ruskih vojnih aktivnosti na ukrajinskoj granici

"Američka komanda u Evropi podigla nivo pretnje s moguće krize na najviši nivo pretnje", piše Gardijan

07. apr 2021

Tenzije između Kijeva i Moskve rastu usled sve češćih prekida primirja na istoku Ukrajine, ali i izveštaja o ruskim vojnim manevrima na granici dve zemlje koji ne isključuju mogućnost invazije.

Pojedini analitičari ocenjuju da ovim aktivnostima Rusija testira predanost administracije Džozefa Bajdena (Joseph Biden) Ukrajini, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Evropska unija i Velika Britanija obećale su „nepokolebljivu“ podršku vladi Ukrajine zbog zabrinutosti oko moguće vojne eskalacije na istoku zemlje ili moguće nove ofanzive protiv saveznika u NATO-u usled nedavnog gomilanja ruskih trupa, ističe Gardijan (The Guardian), dodajući da su podršku Kijevu izrazili mnogi zapadni lideri uključujući američkog predsednika.

Ukrajina je optužila Rusiju da je rasporedila hiljade vojnika na njenim severnim i istočnim granicama kao i na poluostrvu Krim koji je Moskva anektirala 2014.

Onlajn istraživači identifikovali su trupe koje se prebacuju na granice Ukrajine iz zapadne i centralne Rusije, uključujući artiljeriju čak iz Sibira. Internetom su kružile slike vagona s tenkovima, raketnim lanserima i vozovima koji prevoze trupe u pogranični region.

Ruska vlada je negirala da planira vojni napad ali, ističe Gardijan, nije demantovala pokrete trupa. Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je u ponedelak da Rusija radi „ono što smatra neophodnim“ i da će „ignorisati signale“ zabrinutosti SAD i drugih zapadnih zemalja.

Iako ciljevi Moskve nisu jasni mogli bi uključivati zastrašivanje Ukrajine ali i, ukazuje Gardijan prenoseći mišljenja analitičara, stavljanje do znanja Bajdenovoj administraciji da Rusija ostaje spremna da projektuje svoju moć u inostranstvu.

Taj signal je izgleda primljen, navodi list, dodajući da je prošle nedelje američka komanda u Evropi podigla nivo pretnje s moguće krize na najviši nivo pretnje.

Rusija je upozorila NATO da ne šalje bilo kakve trupe da pomognu Ukrajini, usled izveštaja o velikom nagomilavanju ruske vojske na njenim granicama, ističe BBC naglasivši da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će u suprotnom Rusija preduzeti „dodatne mere“.

Nedavno je zvaničnik NATO-a za Rojters rekao da Rusija podriva napore za smanjenje tenzija u istočnoj Ukrajini i da saveznici dele svoju zabrinutost zbog nedavnih vojnih aktivnosti Rusije velikih razmera u Ukrajini i okolini.

Komandant ukrajinske vojske general Ruslan Komčak kaže da je Rusija rasporedila 28 taktičkih grupa bataljona u blizini istočne granice Ukrajine i na Krimu, što bi iznosilo 20.000-25.000 vojnika.

Prema rečima generala Komčaka, Rusija takođe ima skoro 3.000 oficira i vojnih instruktora u pobunjeničkim jedinicama na istoku Ukrajine.

Kijev i Moskva se međusobno optužuju za izazivanje eskalacije sukoba, koji je u proteklih sedam godina odneo oko 14.000 života, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times) i dodaje da je Kremlj optužio ukrajinske snage da su nastavile neprijateljstva kao uvod u borbe u punom obimu.

Sukob se naglo intenzivirao naročito krajem marta, ističe list, ukazujući na pogibiju četiri ukrajinska vojnika 23. marta posle višečasovne bitke severno od Donjecka.

To je, naglašava Fajnenšel tajms, najveći broj poginulih pripadnika vladinih snaga u jednom danu od kada je poslednje klimavo primirje stupilo na snagu u julu prošle godine.

Mada analitičari kažu da Rusija nije pokrenula dovoljno vojnih trupa za potpunu invaziju na istočnu Ukrajinu, mnogi smatraju da Moskva ovim aktivnostima nastoji da testira dubinu podrške američkog predsednika Ukrajini, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Moskva želi da testira posvećenost Bajdenove administracije Ukrajini, ali je i frustrirana sopstvenim neuspehom da tamo ostvari svoje ciljeve, rekao je Džejms Šer (James Sherr), viši saradnik Estonskog instituta za spoljnu politiku u Međunarodnom centru za odbranu i bezbednost u Talinu.

Vojni ekspert nezavisnog moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija Mihail Barabanov kaže da raspoređivanje trupa podseća na poteze poslije ruske aneksije Krima 2014. kada je Putin rotirao vojne jedinice na granici s Ukrajinom.

Prema rečima Mejsona Klarka (Mason Clark), analitičara za Rusiju pri nezavisnom Institutu za proučavanje rata u Vašingtonu, Moskva je početkom marta pokrenula kampanju dezinformisanja, optužujući Ukrajinu da na proleće priprema ofanzivu na teritorije koje drže pobunjenici.

Volstrit džurnal dodaje da je ruski voditelj vesti i jedan od glavnih propagandista Kremlja Dmitrij Kiseljov optužio SAD da koriste Ukrajinu kao izgovor za stvaranje novog sukoba s Rusijom, pojačavajući antiameričku retoriku na nivoe kakvi su bili tokom sukoba 2014.

„Zapad se priprema ni za šta manje nego za rat s nama“, rekao je Kiseljov u dramatičnom uvodu programa Vesti nedelje na ruskoj državnoj televiziji, napisao je njujorški list.

Bajdenova administracija, suočena s onim što bi mogao da bude njen prvi ozbiljan test s Rusijom, upozorava Moskvu protiv upotrebe bilo kakve vojne sile dok su se ruske trupe okupljale duž istočne granice s Ukrajinom, piše kolumnista Vašington posta (The Washington Post) Dejvid Ignašius (David Ignatius), naglasivši da ono po čemu se situacija u Ukrajini razlikuje od ostalih diplomatskih izazova je to što potencijalno uključuje silu.

Granične tenzije u Ukrajini dolaze u trenutku kada se, ističe kolumnista Vašington posta, Putin suočava sa najznačajnijim domaćim kritikama u poslednjih nekoliko godina.

Veći deo je usredsređen na opozicionog političara Alekseja Navaljnog, čije je hapšenje u januaru izazvalo proteste u najmanje 109 gradova širom Rusije.

Pored kontroverze oko Navaljnog, Rusi krive Putina za korupciju i spor odgovor na pandemiju izazvanu korona virusom.

Stroge poruke Bajdenove administracije o Rusiji poslednjih dana najnoviji su primer kako Bela kuća i Stejt department pokušavaju da pojačaju spoljnu politiku SAD posle godina prekida i neorganizovanosti Trampove administracije a središte te strategije je obnova saveza, odnosno sa zemljama NATO-a kada je reč o suprotstavljanju Rusiji, ocenjuje kolumnista Vašington posta Dejvid Ignašius.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Porodica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga