RSE: Odbrana zelenih površina u Novom Sadu

"Gradski čelnici nisu voljni da ograniče građevinska ulaganja da bi sačuvali javne površine"

26. feb 2019

Novi Sad ima izuzetno nizak procenat zelene površine: u zavisnosti i dela grada, ta brojka se kreće od pet do petnaest posto, navodi se u Strategiji gradske vlasti za pristupačnost ovog grada.

Uprkos ovim podacima, betoniranje javnih površina širom grada, kao i podizanje novih višespratnica u samom centru se nastavlja. Uz ovo, sve je manje površine koju nije zauzela neka bašta restorana, pivnice ili nije preobražen u festivalski prostor.

Da bi se smanjila zagađenost vazduha i samim tim i bolesti disajnih organa, prema preporukama Evropske unije, svaki grad treba da ima između dvadeset i dvadeset i pet posto zelene površine u odnosu na ukupnu površinu grada. Iako ovo prepoznaje i spomenuta strategija za pristupačnost, gradski čelnici nisu voljni da ograniče građevinska ulaganja da bi sačuvali javne površine.

Novosađanka Kristina Molnar uverena je da gradsku vlast ne interesuju stavovi građana po ovom pitanju.

„Tu se ne gledaju interesi građana, već je u toku privatizacija javnog prostora, evo, glavni trg je mesecima prostor raznih festivala, kao da je pijaca a ne centar grada“, kategorična je ona u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Njen sugrađanin Dalibor Stupar smatra da je ipak ohrabrujuće da se građani okupljaju oko inicijativa za odbranu tih površina.

„Ono što je pozitivno, to je da su građani shvatili da ovo nije dobro, pa koriste svoja prava da bi izneli sve ono čime se ne slažu“, kaže on.

Ipak, čini se da gradski čelnici ne oklevaju ni kada građani izađu na ulice kao što je to bilo prilikom rušenja zgrade Komunalne banke koja je bila pod zaštitom države ili kada su uklonili jermenski spomenik 2016. godine.

Manji broj građana je protestovao i kada je pre tri godine uklonjen poslednji kompleks pet trščara, koji je još 1989. stavljen pod zaštitu države.

Slobodan Jović iz Društva arhitekata Novog Sada (DANS) kaže da je izgradnja solitera bez zelenih površina oko njih, kao i zauzimanje svakog slobodnog prostora u širem centru grada, rezultat investitorskog urbanizma.

„Dozvolili smo da grad postaje servis investitora. To je trend po Srbiji, a to je investitorski urbanizam. Ja ne mislim da je investiranje loše ili pogrešno, ali ono što je ovde problem, to je da ne postoji sistemski okvir koji će to investiranje usmeriti u onom pravcu, da te investicije mogu da zadovolje potrebu za stvaranjem kapitala ali ne i ekstra kapitala, a sa druge strane da ispuni svoju funkciju a to je da bude u službi građana i da štiti građane. To je ono gde mi u ovom trenutku nemamo nikakvu zaštitu“, naglašava on.

Jović dodaje da bi vraćanje institucije gradskog arhitekte ne bi rešio problem, ali bi mogao da artikuliše zaštitu gradskih interesa.

„Mi nismo uspostavili korektivni, zaštitni sistem koji bi artikulisao interese investitora i građana, koji bi ustanovio jednu sveobuhvatnu strategiju kako se grad gradi. Planovi se menjaju velikom brzinom, i to je jasan pokazatelj partikularnih interesa„, rekao je on na skupu pod nazivom „Novosađani, čije su vaše javne površine?“.

Da Novi Sad pre svega izlazi u susret željama investitora, pokazuje i primer iz šireg centra grada, gde je uprkos stotinama prigovora građana dozvoljena izgradnja zgrade sa sedam spratova i tako je taj kvart ostao bez zelene površine. Iz inicijative „Ne damo livadicu“ Dejan Radosavljević kaže da gradska vlast je ignorisala svaku građansku akciju.

Mi smo sve mehanizme iskoristili. Ti mehanizmi koji su sada na raspolaganju građanima su od pre trideset godina, znači u prethodnom društvenom uređenju i uopšte nisu promenjeni od tada. To znači da građansko učešće se svodi na eventualno pisanje primedbi na već gotova rešenja, na učešće u javnim raspravama, na peticije eventualno na lokalne referendume, ali ishod svih tih radnji nije nikada obavezujući za javne službe“, naglašava on.

Iz inicijative „Sačuvajmo Liman od betona“, čiji je glavni cilj bio da zaustave zauzimanje zelene površine u još jednom kvartu grada da bi se tamo izgradio parking, poručuju da je za sačuvanje javnih površina neophodan dijalog između gradskih čelnika i građana. Aktivistkinja Biljana Simonović ističe da građanima treba pomoći da bi razumeli kako mogu da utiču na urbanističke poduhvate u gradu.

„Vrlo je važno da sve primedbe podnesemo na ispravan način, ako nam neko ne pomogne da te primedbe napišemo tako kako treba, da one budu razumljive za onoga ko to čita, onda se te inicijative vrlo lako odbijaju“, ističe ona.

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku uveren je da je problem sa gradnjama na javnim površinama pre svega to što u tim poduhvatima preovlađuje lični interes. Gajić dodaje da je najčešći odgovor na negodovanje to da su se građani kasno javili.

„A kada duže raspravlja sa gradskim vlastima dobijate predlog da ih pobedite na izborima. Ovde je sve ’partizovano’ a ne politizovano, nema tu politike, a gase se institucije političkog odlučivanja, a to su institucije lokalne samouprave“, istakao je on, dodajući da je najnoviji primer promena Statuta Novog Sada, kojim se ukidaju gradske opštine Novi Sad i Petrovaradin, koje su postojale od 2008. godine.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga