RSE: Kritike na optimističan izveštaj o rasizmu u Velikoj Britaniji

"Ignoriše rasne nepravde u toj zemlji"

02. apr 2021

Izveštaj britanske vlade o rasizmu u Velikoj Britaniji koji opisuje zemlju kao u celini tolerantnu i model za druge nacije brzo je naišao na snažne reakcije u britanskoj javnosti uz optužbe da potiskuje rasne nepravde, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Smatra se i da predstavlja propuštenu priliku za otvorenu raspravu o pitanju rase pošto su protesti „Crni životi su važni“ suočili zemlju s nasleđem Britanske imperije.

Kao odgovor na proteste „Crni životi su važni“ u britanskim gradovima prošle godine vlada premijera Borisa Džonsona (Johnson) u sredu je objavila izveštaj koji kaže da Velika Britanija nudi model po pitanju rase za druge zemlje s većinski belim stanovništvom, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da je izveštaj brzo naišao na kritike da ignoriše rasne nepravde u toj zemlji.

Dokument koji je sastavila Komisija za rasne i etničke razlike od 10 članova, priznao je trajnu prirodu rasizma, ali je ipak, ukazuje američki list, došao do optimističnog zaključka o napretku britanskog društva u celini.

Jedna od najupadljivijih tvrdnji u izveštaju je da među grupama s niskim primanjima, etničke manjine poreklom iz južne Azije ili crnci iz Afrike, na školskim tekstovima konstantno imaju bolje rezultate od pripadnika bele radničke klase, dok samo deca iz crnih porodica poreklom s Kariba lošije prolaze nego deca iz belih porodica.

Taj zaključak nije nov, kažu istraživači, dodajući da će osnažiti tvrdnje da rasna pripadnost nije najveća prepreka u obrazovanju. Kritičari, kako ukazuje Njujork tajms, optužuju konzervativnu vladu da prikriva rasnu nepravdu tvrdeći da je diskriminacija više rezultat socijalno-ekonomskih razlika nego boje kože.

Pojedini kritičari kažu da su nalazi izveštaja izgleda podešeni da podupru Džonsonov politički program koji nastoji da izjednači prosperitet bogatog Londona i radničkih i belih sredina u centralnoj Engleskoj i na severu zemlje, podvlači list, dodajući da su svi osim jednog člana nezavisne komisije pripadnici etničkih manjina, mada kritičari kažu da su izabrani zato što se njihovi stavovi načelno slažu s Džonsonovim programom.

Kao i druge zemlje, posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) u SAD u maju 2020. i u Velikoj Britaniji je postavljeno pitanje rase s pozivima vladi i institucijama da se suoče s nasleđem Britanske Imperije i ogromnog profita zemlje na trgovini robovima, ukazuje AP.

Rušenje statute iz 17. veka trgovca robovima u Bristolu u julu je pokrenulo žestoku debatu kako se odnositi prema britanskoj prošlosti, pri čemu mnogi smatraju da takvi spomenici veličaju rasizam i da su uvreda za crne Britance, dok su drugi, među kojima je i premijer Džonson, tvrdili da bi njihovo uklanjanje značilo brisanje dela istorije.

Pandemija COVID-19 takođe je istakla linije rasnih podela, ističe AP. Crni Britanci poreklom iz Afrike ili s Kariba umiru od posledica korona virusa po dva puta većoj stopi nego njihovi beli sunarodnici.

Uz to, dve decenije pošto je javna istraga ustanovila da je londonska policija „institucionalno rasistička“, za crnce je tri puta veća verovatnoća da će biti uhapšeni nego belci i dva puta veća da umru u policijskom pritvoru uprkos nizu policijskih reformi.

Sada, u izveštaju na 264 stranica navodi se da iako u Velikoj Britaniji postoji „otvoreni rasizam“, zemlja ipak nije „institucionalno rasistička“.

Kritičari, navodi AP, ocenjuju da je komisija iznela parcijalnu i nerealno optimističnu sliku, dok je zamereno i što je na njenom čelu savetnik za obrazovanje Toni Sjuel (Tony Sewell) koji dugo izražava sumnju u postojanje sistemskog rasizma u britanskom društvu.

U dokumentu se takođe iznosi argument protiv uklanjanja statua, ali navodi da bi obrazovni sistem trebalo da „ispriča višestruke, nijansirane priče o doprinosima različitih grupa koje su zemlju učinile takvom kakva je danas“.

Aktivisti, sindikalni lideri i opozicioni političari su osporili ton izveštaja i neke od glavnih nalaza koji su opisani kao „uvreda“, „razočarenje“ i „uobražavanje“, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Izveštaj je takođe optužen za „pozitivan spin“ u vezi s ropstvom, pošto je Sjuel u predgovoru naveo da postoji „nova priča“ o karipskom iskustvu, dodajući da ropstvo „nije bilo samo profit i patnja već i kako su se afrički ljudi kulturno transformisali u remodelovane Afrikance/Britance“.

Uprkos reakcijama, vladinu Komisiju za rasne i etničke razlike treba da pozdrave oni koji žele da vide opipljiva rešenja za nejednakost, ocenjuje u komentaru konzervativan Tajms (The Times), uz konstataciju da je izveštaj „ozbiljan pokušaj“ da se nacionalni razgovor pomeri od polarizacije ka praktičnim rešenjima.

S druge strane, levo orijentisani Gardijan (The Guardian) u komentaru povodom izveštaja postavlja pitanje „ne mislite ozbiljno?“

Neke od izjava u izveštaju su samo ignorantske, dok su druge potpuno uvredljive, ističe list, ukazujući na tvrdnju o „novoj priči“ o ropstvu.

Posle, kako navodi Gardijan, brutalnog policijskog ubistva Džordža Flojda i velikog broja umrlih i zaraženih od korona virusa među britanskim etničkim manjinama, i dalje postoji očigledna želja za pravim razgovorom o realnosti rasizma danas.

Džonson i njegovi saveznici su, međutim, obeščastili ovaj trenutak da bi dobili nekoliko dodatnih mesta na lokalnim izborima sledećeg meseca, ocenjuje list.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vakcinoslavija
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga