Romi u EU i Romi na Zapadnom Balkanu u očima Evropske komisije

"Suočavaju sa diskriminacijom, rasizmom i socioekonomskom isključenošću u svakodnevnom životu“

27. nov 2020

Evropska komisija (EK) je nedavno predstavila izveštaje u vezi sa dve važne politike od značaja za zemlje Zapadnog Balkana: Paket proširenja 2020. i novi Strateški okvir EU za Rome za jednakost, inkluziju i učešće. Novi EU strateški okvir za jednakost, inkluziju i učešće Roma poziva države članice da prepoznaju uticaj rasizma prema Romima kao osnovni uzrok diskriminacije i isključenja Roma, kao i da pojačaju borbu protiv njega.

EK predlaže dvosmerni pristup: s jedne strane, samostalni pristup pitanju, a s druge, međusektorski pristup u prioritetnim oblastima, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvo. Ujedno, EK naglašava da će se novi Okvir EU za Rome primenjivati i na zemlje u procesu pristupanja.

Komisija priznaje da se „mnogi od 10-12 miliona Roma (koliko se procenjuje da ih ima) na kontinentu i dalje suočavaju sa diskriminacijom, rasizmom i socioekonomskom isključenošću u svakodnevnom životu“ i ističe da „borba protiv diskriminacije i raiszma treba da bude ključni cilj i međusektorski prioritet u svakoj političkoj oblasti, dopunjujući inkluzivne pristupe“.

Ovo je značajan napredak, ali kada je reč o situaciji u zemljama Zapadnog Balkana, očigledno je da su potrebni značajno veći napori kako bi se postigao ovaj nivo razumevanja.

Iako se Romi u Evropskoj uniji suočavaju sa široko rasprostranjenim rasizmom, diskriminacijom i socijalnom isključenošću, izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana jedva da se pozivaju na rasizam ili diskriminaciju Roma, uprkos činjenici da se u nekoliko navrata pozivaju na status Roma. Čini se da ovi izveštaji prate tradiciju prethodnih i zanemaruju uticaj rasizma i diskriminacije na stvarni život Roma.

Rasim protiv Roma je prisutan širom Evrope, pa i na Zapadnom Balkanu, ali se manifestacije ove pojave razlikuju od zemlje do zemlje. Njegovi najvidljiviji oblici su govor mržnje i zločini iz mržnje. Drugi oblici uključuju diskriminaciju na tržištu rada, u školama i stanovanju, kao i sveukupne negativne stavove prema Romima, što pokazuju rezultati Balkanskog barometra. Čak i vrlo ograničena primena inkluzivnih politika Roma za poslednje dve decenije bi se, takođe, mogla smatrati oblikom rasizma.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se za poslednjih dvadeset godina situacija Roma na Zapadnom Balkanu simbolično poboljšala, uprkos značajnim finansijskim ulaganjima Evropske unije, krajnje je vreme da se započne ozbiljan proces popisivanja, prepoznavanja postojanja i uticaja rasizma protiv Roma i promovisanja borbe protiv njega.

Ukoliko se nastavi sa umanjivanjem važnosti problema, pogotovo vladinog neuspeha da primeni donete politike, potrebne promene se neće realizovati. Time će se samo produžiti uticaj rasizma i isključivanje većine Roma. Jedino izveštaji o Albaniji i Bosni i Hercegovini spominju postojanje rasizma protiv Roma, koji se po jednom spominje u oba izveštaja.
Izveštaj o Albaniji navodi da „rasizam protiv Roma i govor mržnje ostaju pitanja kojima bi se u Albaniji trebalo sistematski baviti u okviru šire javnosti, tela za jednakost i vladinim strukturama i sistemima“. Izveštaj o Bosni i Hercegovini navodi da „predrasude i rasizam i dalje koče socijalnu integraciju Roma“.

Postoji zajedničko razumevanje da je diskriminacija Roma, kao rezultat rasizma, široko rasprostranjena širom Evrope. Diskriminacija protiv Roma u obrazovnom sistemu, na tržištu rada ili u pristupu zdravstvenim uslugama prepoznata je kao glavna prepreka uključivanju Roma.
Izuzev izveštaja o Srbiji, izveštaji o napretku priznaju činjenicu da diskriminacija Roma postoji, ali negiraju diskriminaciju u zapošljavanju i obrazovanju (Albanija, Crna Gora), obrazovanju (Bosna i Hercegovina) ili zapošljavanju (Severna Makedonija). Postojanje diskriminacije uglavnom se priznaje indirektno, a nijedan od izveštaja ne poziva vlade da se bore protiv diskriminacije Roma.

U međuvremenu, izveštaj o Srbiji poziva ovu zemlju da pojača mere „za zaštitu prava lica koja se suočavaju sa diskriminacijom“ i da „aktivno sprovodi istragu i osuđujuće presude za zločine motivisane mržnjom“. Izveštaj, međutim, ne navodi Rome koji pripadaju „licima koja se suočavaju sa diskriminacijom“, niti pominje da su oni često meta zločina iz mržnje.

S druge strane, Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, deo Paketa za proširenje 2020, posebno se odnosi na Rome i na novi EU okvir za Rome. U saopštenju se naglašava da je „integracija Roma u društvo podržavanjem njihovog punog učešća u obrazovanju i na tržištu rada od posebnog značaja i da će biti ključni prioritet procesa integracije u EU“.

U novom EU okviru za Rome, EK je kao problem prepoznala visoku NEET stopu (procenat mladih koji su nezaposleni, niti pohađaju školu ili neku obuku) među Romima u Evropskoj uniji, pa je postavljen cilj da se najmanje za polovinu smanji jaz u NEET stopi. Trenutno NEET stopa među Romima u EU iznosi 62%, dok među opštom populacijom iznosi 10,1%. Prema istraživanju UNDP-a, NEET stopa među Romima na Zapadnom Balkanu iznosi između 73% (Srbija) i 86% (Bosna i Hercegovina); stopa među Romkinjama iznosi čak 81% (Severna Makedonija) i 93% (Crna Gora). Izveštaji Evropske komisije, međutim, vrlo malo pažnje posvećuju ovom pitanju.

Većina Roma je sa nesigurnim samozapošljavanjem, bez socijalne sigurnosti i sa malim, nestabilnim prihodima. Pandemija COVID-19 je pokazala opasnosti u ovoj situaciji, jer mnogi Romi ostaju bez ikakvih prihoda, moraju da se oslanjaju na pomoć vlasti u novcu ili naturi, kao i na pomoć međunarodnih donatora ili organizacija civilnog društva. Visoke NEET stope ukazuju da će većina naredne generacije Roma takođe ostati na ovim nesigurnim poslovima, ukoliko političari uskoro ne počnu delovati.

Ograničen broj Roma koji su stalno zaposleni u javnom ili privatnom sektoru ne može se pripisati samo nedostatku kvalifikacija, kao što neki izveštaji insinuiraju. Rasizam i diskriminacija, kao i odbijanje vlasti da ispune svoje zakonske i političke obaveze u vezi sa zapošljavanjem Roma u javnom sektoru i u javnim preduzećima, podjednako su relevantni faktori. Nedavna najava vlasti u Srbiji da će povećati broj zaposlenih Roma u javnoj službi prvi je korak u pravom smeru.

Zbog emigracije i demografskog pada, u regionu već postoji nedostatak radne snage i on će se povećavati u budućnosti. Stoga je krajnje vreme da se pojačaju napori za uključivanje Roma u radnu snagu, umesto da se ograniče na neodrživo, nesigurno samozapošljavanje.

Pozivanje na Rome u Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan ukazuje na potrebu za još jednom promenom u ukupnom kreiranju politike. Situacija i položaj Roma moraju se uzeti u obzir u svim relevantnim poljima politike, bilo da se radi o ekonomskom razvoju, migracijama, socijalnim politikama, demografskim kretanjima ili ublažavanje posledica COVID-19. Međutim, vreme će pokazati da li će ovu najavu pratiti primena u praksi.

Stefan Miler (biepag.eu)

Foto: Beta

(Stefan Miler je politikolog koji radi, između ostalog, kao spoljni savetnik za Zapadni Balkan za Centralni savet za Sinte i Rome. Ima dugogodišnje iskustvo u radu za vlade zemalja Zapadnog Balkana i međunarodne organizacije.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovely Jubbly
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga