RFE: Zašto je Srbija ‘hibridni režim’?

“Izostaje kažnjavanje ratnih zločina, vlasti narušavaju slobodu medija, branioci ljudskih prava izloženi pretnjama”

29. maj 2020

„Kritike sa međunarodnog nivoa na neki način bivaju adresirane, dok se o kritikama (domaćeg) civilnog društva ne razgovara“, kaže Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), u razgovoru za Radio Slobodan Evropa (RSE).

YUKOM je među sedam domaćih nevladinih organizacija koje su, povodom nedavnog izveštaja Fridom hausa (Freedom House) u kojem je Srbija svrstana u hibridne režime, pozvale Vladu da pokrene ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji. Takođe i da uloži napor, kako navode, u pravcu obezbeđivanja uslova za unapređenje demokratije i slobode medija.

Kritike ostaju nemo slovo na papiru koje eventualno uvažavaju međunarodni akteri, ali ne i država“, objašnjava Spremo razloge za jedan ovakav potez.

„Naša ideja poziva na dijalog nije bila u vidu nekog formalnog dijaloga sa ovih sedam organizacija, nego da se na ovako ozbiljan način pristupa i izveštajima domaćih nevladinih organizacija kao što je to učinjeno u slučaju izveštaja Fridom hausa“, objašnjava Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa evropskih integracija u YUKOM-u.

Premijerka načelno za dijalog

Premijerka Srbije Ana Brnabić, komentarišući ovaj poziv, izjavila je da razmišlja o formiranju saveta za dijalog sa nevladinim organizacijama i zainteresovanim subjektima, a preko Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Na upit RSE koliko je Vlada blizu odluci o formiranju tog saveta i čime bi se to telo konkretno bavilo iz premijerkinog kabineta nije stigao odgovor.

Takođe nismo dobili ni odgovor Vlade na kritike iz nevladinog sektora na račun toga da se ne pristupa na isti način izveštajima domaćih nevladinih organizacija, kao što je to učinjeno u slučaju izveštaja Fridom hausa.

Premijerka Ana Brnabić je, prethodno 21. maja, rekla za novosadski radio 021 da ne beži od društvenog dijaloga o stanju demokratije u Srbiji.

“Nemam problem ni da vodim dijalog sa svakim pojedinačno, to je u interesu Srbije. Vlada i ja smo otvoreni za dijalog, ali ne na način da neko kaže zašto ovih sedam (organizacija) i ko je baš njih pozvao da govore o slobodi medija”, izjavila je Brnabić.

Ona je tada poručila da bi možda bolje rešenje bilo napraviti savet zajedno sa vladinom Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom.

Međutim, kako se vidi u pozivu, sedam organizacija koje su potpisale saopštenje upućeno Vladi – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), nisu ni navele da bi dijalog trebalo da obuhvati samo njih kao potpisnike ovog apela.

Vlada Srbije je, podsetimo, pokušala da kritički preispita validnost iznetih zaključaka i njihovu verodostojnost i relevantnost u izveštaju Fridom hausa u odgovoru sa naslovom „Odbacivanje tvrdnji o demokratskom nazadovanju u Srbiji“. Premijerka je u tom odgovoru izrazila želju da sa Fridom hausom započne konstruktivan dijalog i saradnju.

Kako je za RSE rečeno iz Freedom hausa 19. maja, ta organizacija i dalje stoji iza svojih nalaza.

Primedbe domaćeg nevladinog sektora

Sedam nevladinih organizacija pozvale su u svojem apelu ne samo Vladu Srbije, već i Evropsku uniju i države članice da ozbiljno uzmu u obzir probleme sa stanjem demokratije i slobodom medija u okviru procesa pregovora o članstvu Srbije o Evropskoj uniji.

Srđan Majstorović predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), koji je jedan od potpisnika apela, ukazuje da je država koja pretenduje da bude lider u evropskim integracijama izbačena sa liste konsolidovanih demokratija i proglašena hibridnim režimom.

„Organizacije civilnog društva očekuju od Vlade Srbije, od vladajućih ali i od opozicionih stranaka, da prepoznaju ovaj trenutak i da uspostave širi društveni dijalog u kojem organizacije civilnog društva mogu aktivno da učestvuju, kao i akademski krugovi, kako bi se na neki način dogovorili oko resetovanja sistema“, navodi Majstorović.

Kakva je dosadašnja saradnja?

Jedna od platformi preko koje civilni sektor sarađuje sa Vladom Srbije je Nаciоnаlni kоnvеnt о Еvrоpskој uniјi u Srbiјi zа učеšćе i prаćеnjе tоkа prеgоvоrа о pristupаnju ЕU. Osnivači ovog tela su i sedam organizacija, potpisnica apela Vladi Srbije i EU.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu, u okviru tog tela „sе vоdi tеmаtski struktuirаnа dеbаtа prеdstаvnikа držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја, о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji“.

Intenzitet i dinamika konsultacija sa Vladom zavisi od sadržaja i složenosti pregovaračkih poglavlja, kaže Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa.

„Recimo, u okviru poglavlja 23 i 24 (oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravda, sloboda i bezbednost) imali smo odličnu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom pravde. Od početka procesa su nas uključili u izradu Akcionih planova“, objašnjava ona.

Dragojlović navodi da je Ministarstvo pravde prihvatilo više od polovine njihovih sugestija tokom prošle godine u reviziji Akcionog plana za poglavlje 23.

„Problem je u tome što nisu prihvatili onih ključnih 50 posto na čemu im zamera i izveštaj Evropske komisije“, ukazuje Dragojlović.

Naša sagovornica kaže i da se civilni sektor i Vlada Srbije u mnogo čemu ne slažu, a da u nekim oblastima imaju potpuno suprotne stavove.

„Međutim, to je prilika za organizacije civilnog društva da odlučiocima i donosiocima odluka predstave svoje stavove koji su zasnovani na analizama, da za njih direktno lobiraju, a sa druge strane to je prilika za vlast da kaže zašto je neke politike ovako definisala ili oblikovala a ne na način kako to organizacije civilnog društva predlažu“, objašnjava Dragojlovć.

Posredovanje u dijalogu o izbornim uslovima

Da lokalne i regionalne vlasti imaju odgovornost za promociju civilnog učešća tako što će osigurati da svi građani, a posebno mladi, imaju aktivnu ulogu u procesu donošenja odluka, upozorio je Tomas Anderson (Thomas Andersson), izvestilac za civilno učešće Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope.

Učešće građana mora se obezbediti na svim nivoima, od jednostavnog informisanja do konsultacija, dijaloga i na kraju do partnerstva, što podrazumeva podeljene odgovornosti između vlada i civilnog društva“, naveo je Anderson na virtuelnoj konferenciji o učešću građana u donošenju odluka održanoj 6. maja.

Na pitanje postoji li spremnost vlasti za dijalog sa civilnim sektorom Jovana Spremo iz YUKOM-a kaže da se može reći potvrdno kada je za vlast pogodan trenutak da se sedne sa civilnim sektorom.

„Svaki put kada smo imali konstruktivnu komunikaciju sa vlašću to je bilo ili nakon nekog veoma upozoravajućeg izveštaja ili sada u predizbornom procesu“, odgovara Spremo.

Nevladine organizacije su, podsetimo, tokom leta 2019. godine organizovale seriju okruglih stolova na Fakultetu političkih nauka u Beogradu za predstavnike vlasti i opozicije u pokušaju da približe njihove stavove o izbornim uslovima.

Taj dijalog su kasnije preuzeli predstavnici Evropskog parlamenta, ali on nije rezultirao time da sve stranke opozicije, nezadovoljne izbornim uslovima, prihvate učešće na parlamentarnim izborima koji su u međuvremenu zakazani za 21. jun.

Kako dalje?

Dijalog ne može početi dogovorom oko forme ako postoje suštinski različita polazišta, smatra Srđan Majstorović iz CEP-a navodeći da ta polazišta mogu biti predstavljena u brojnim izveštajima međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva koji ukazuju da demokratija u Srbiji ima ozbiljan problem.

Desničarska organizacija Zavetnici izlepila je 23. februara 2018. plakate na prostorije Kuće ljudskih prava sa natpisima „Strani agenti“ i „Zatvoreno od 4. marta“

„Kada jednoga dana sednemo za sto i prihvatimo činjenicu da Srbija ima ozbiljan problem kada je u pitanju funkcionisanje demokratije onda će se stvoriti uslovi za otvoreni dijalog. U ovom trenutku, nažalost, svi pokazatelji ukazuju da trenutno vladajuća koalicija nema interes sa onim što je realnost“, ocenjuje Majstorović.

Kako je Srbija ocenjena u međunarodnim izveštajima?

Izveštaj Fridom Hausa “Države u tranziciji” objavljen 6. maja, po prvi put je u poslednjih 17 godina svrstao Srbiju u kategoriju hibridnih režima, koji uprkos fasadi demokratskih institucija, pokazuju značajne elemente autoritarnosti. Vlada Srbije je odgovorila na taj izveštaj zamerajući, pre svega, njegove metodološke aspekte.

Prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica Srbija je zabeležila pad za 27 mesta od 2016. godine.

“Izostaje kažnjavanje ratnih zločina, vlasti su aktivno narušavale slobodu medija, a branioci ljudskih prava bili su izloženi pretnjama”, zaključak je izveštaja međunarodne nevladine organizacije Amnesti internešnal (Amnesty International – AI) o stanju ljudskih prava u 2019. godini u Srbiji.

Takođe i izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama poslednjih godina upućuju kritike koje se odnose na oblasti ljudskih prava i slobodu medija, kao i na korupciju i stanje pravosuđa.

U izveštaju s kraja prošle godine navedeno je da Srbija mora da ubrza reforme u oblastima sudske nezavisnosti i odgovornosti, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Izborna mašina
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga