Reaguj!: Ponižavanje kulture

Dok su kladionice i noćni klubovi radili, pozorišta nisu

04. okt 2020

Ponovno otvaranje bioskopa i pozorišta u Srbiji korak je unapred ka povratku ljudi uobičajenom socijalnom životu. Ipak, značaj potrebe ljudi za kulturom često nije dovoljno prepoznat, smatraju sagovornici podkasta Reaguj.

Tek mesec dana postoji mogućnost ponovnog odlaska u ustanove kulture, odnosno organizovanja kulturnih dešavanja u zatovrenom prostoru sa prisustvom publike, poput bioskopa, pozorišta i koncerata u institucijama kulture, uz ograničenja kojih se organizatori moraju pridržavati. Pored toga, broj gledalaca u bioskopskim i pozorišnim salama ne sme da pređe pet stotina. Ostaje pitanje kako su se umetnici i radnici u kulturi snašli sa novim uslovima rada, kako funkcionišu neke od poznatih ustanova kulture, ali i kakve je promene epidemija koronavirusa donela kod publike.

Kako pozorišta, tako i bioskopi u Srbiji su posle višemesečne pauze otvorili svoja vrata za izvedbe i projekcije filmova sa publikom. Marketing asistentkinja u bioskopu Arena Cineplex Jelena Jovičić kaže da bioskop radi u malo drugačijem sistemu od uobičajenog. U bioskopskim salama postoje razmaci između sedišta, a grupe koje broje do šest osoba mogu sedeti zajedno ukoliko je reč o članovima porodice ili prijateljima. Ukupan broj ljudi u sali ne sme prelaziti petsto.

Jelena Jovičić

“Kao što je sistem i u drugim zatvorenim prostorima, obavezno je da se nose maske sve vreme dok ste u bioskopu, od trenutka kad uđete u hol dok čekate na projekciju do momenta kada sednete na svoje sedište. Tada možete da skinete masku ukoliko konzumirate nešto od hrane ili pića, kao i u bilo kom restoranu ili kafiću u zatvorenom prostoru. Takođe, za sve posetioce postoje pleksiglasi na blagajnama, tako da su radnici, koji svakako nose maske, odvojeni na taj način od publike”, objašnjava Jelena Jovičić.

Ona kaže i da su u novosadskom bioskopu zadovoljni posetom nakon ponovnog otvaranja.

“To nije ono kao pre pandemije svakako, ali nadamo se da će se polako doći i do tog broja. Nismo znali šta da očekujemo, jer strah postoji. Vidimo da se ljudi u određenim prostorima kreću sa strahom, da ih ima manje. Ipak, moram i da pohvalim publiku koja poštuje mere, i sa te strane nemamo problema”, dodaje naša sagovornica.

Kako je bioskopska industrija u stalnom takmičenju sa novim digitalnim dostignućima, Jelena Jovičić iz bioskopa Arena Cineplex se nada da ova pauza neće vratiti bioskope korak unazad. Objašnjava da je ovo, kako istoričari kažu, najduži period u istoriji da bioskopi nisu radili. Naša sagovornica zaključuje da je pandemija koronavirusa donela i nešto pozitivno, a to je – zajednica ljubitelja filmova na društvenim mrežama.

“Mi smo sve vreme tokom ovih pet i po meseci komunicirali sa našom publikom putem društvenih mreža. Iako smo bili zatvoreni, nastavili smo da se igramo, pogađamo filmove, preporučujemo jedni drugima filmove. Ljudi su konstantno pisali, pitali nas kada ćemo biti otvoreni, govorili da im nedostaje da gledaju filmove u bioskopu, i stvarno smo stvorili jednu sjajnu zajednicu ljudi za koju možda nismo ranije imali vremena”, zaključuje Jelena Jovičić.

Novosadsko pozorište je tek krenulo sa radom objašnjava Jovana Ibrajter, portparolka Novosadskog pozorišta, a odmah na početku su morali da prilagode i samu produkciju nove predstave, koja je pripremana u saradnji sa kolegama iz Mađarske. Ibrajter kaže da je zapravo važno to što su se glumci vratili u pozorište.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Ujvideki-sinhaz-Novosadsko-pozoriste.jpg

“U septembru smo imali dva gostovanja i jednu premijeru. Ta premijera je trebalo da bude izvedena još u martu, a 21. septembra smo je izveli u izmenjenom obliku, jer naše kolege iz Segedina nisu mogle da prisustvuju. Tako su naši glumci iz Novosadskog pozorišta preuzeli one uloge koje su igrali glumci iz segedinskog teatra”, priča Jovana Ibrajter.

Ona dodaje i da još nemaju prave pokazatelje kolika je zainteresovanost publike u novim okolnostima jer nemaju kontinuitet u izvedbama.

“Nastupali smo na festivalu u Čortanovcima i tamo je delovalo da je odziv publike dobar i da su se ljudi zaželeli pozorišta. Imali smo i tu jednu premijeru, ali moram da napomenem da premijere nisu baš merodavne, jer je uvek veće interesovanje za prvih nekoliko igranja predstave”, objašnjava Jovana Ibrajter.

Glumica Isidora Vlček takođe potvrđuje da su publici izvedbe uživo falile. Ona je dok su pozorišta bila zatvorena radila i na onlajn pozorišnim predstavama, ali kaže da se kontakt uživo sa publikom ništa ne može zameniti.

“Moram da priznam da smo se mi glumci baš jako uželeli publike. To što smo igrali onlajn, to je bio pokušaj da pronađemo neki novi oblik komunikacije sa publikom u nekim novim okolnostima. Meni je bilo dragoceno to što sam igrala onlajn, jer me je to držalo u kondiciji, ali rad uživo sa publikom je ipak naše normalno stanje”, smatra Isidora Vlček.

Isidora Vlček

Kako su mesta kulture, poput pozorišta i bioskopa, bila su među prvima zatvorena po proglašenju vanrednog stanja, kulturolog Goran Tomka smatra da je time poslata jasna poruka o tome koliko donosioci odluka ne brinu za kulturu, kao i da je to izazvalo rezigniranost i među stvaraocima i među publikom.

“Mislim da se desila jedna vrsta ponižavanja ili se bar desio neki osećaj poniženosti. I taj osećaj možemo da razumemo, jer dok su kladionice i noćni klubovi radili, pozorišta nisu. Tako da, mislim da se već postojeća rezigniranost u odnosu na donosioce odluka dodatno osnažila i to nije dobro”, smatra Tomka.

Naš sagovornik kaže da je, bez obzira na krizu, vreme dok su mesta kulture bila zatvorena moglo i trebalo biti iskorišćeno za razvijanje novih ideja i kulturnih sadržaja.

“Bilo bi dobro da je to vreme koje je provedeno bez susreta sa publikom iskorišćeno konstruktivno – za nove kustoske i umetničke projekte i istraživanja, za sređivanje baza i arhiva, učenje novih veština, edukaciju… Videćemo da li ćemo se za nekoliko godina osvrtati na 2020. kao na neki period kada su pripremljena neka temeljna istraživanja i sveobuhvatniji umetnički projekti”, kaže Goran Tomka.

Goran Tomka

On dodaje i da je Ministarstvo kulture trebalo da posveti više pažnje radnicima u kulturi u periodu krize kako bi im olakšalo ovaj period i učinilo ga produktivnijim.

“Mislim da je Ministarstvo u jednoj bar nojsnovnijoj ljudskoj solidarnosti trebalo da napravi neku anketu, neku analizu, da iskorači ka različitim akterima i kaže: ljudi, kako ste, šta se desava. Mnogi donosioci odluka u drugim zemljama su to radili. Rađena su istraživanja, postojali su otvoreni telefoni, kao i različite kratkoročne finansijske intervencije”, objašnjava Tomka.

Kaže i da period tokom kog su pozorišta i bioskopi bili zatvoreni nije dovoljno dug da bi se kod publike stvorila navika praćenja nekih novih kulturnih sadržaja, poput onlajn pozorišnih predstava.

“Navike i potrebe su ono što oblikuje kulturni život. Mislim da ovih par meseci nije dovoljno da se te navike izgube ili da se steknu navike za onlajn pozorište. Dakle, mislim da se to nije desilo. Ono što se jeste desilo su neka nova iskustva, koja jesu značajna, poput novih načina gledanja pozorišta i otkrivanja nekih novih sadržaja. Ostaje samo vreme da nam pokaže da li će te nove konekcije ostati i dalje značajne u smislu oblikovanja kulturne svakodnevice”, kaže Tomka.

Kada je u pitanju socijalni život i interakcija sa ljudima, kao i kulturna strana naših života, psihoterapeut Stefan Mitrović Jokanović objašnjava da je živimo u takozvanoj novoj normali, i da se još duži vremenski period stvari neće promeniti.

Potrebno je da želja sa životom pobedi strah od umiranja. Jer, ovo je situacija koja će definitivno trajati i nisam siguran koliko imamo jasnu sliku o tome koliko je zaista opasna. Naravno, definitivno virus postoji i ljudi zaista umiru od njega, ali nemamo baš najbolje instrukcije o tome šta se tu tačno dešava. Izgubili smo poverenje u ljude koji bi trebalo da vode celu situaciju s obzirom na njihove kompetencije i ponašanje”, objašnjava naš sagovornik.

Mitrović Jokanović dodaje da ne možemo da pričamo o socijalnom životu ljudi, a da se ne osvrnemo i na političku scenu u Srbiji, pogotovo za vreme vanrednog stanja. Te odluke se prelivaju i sada, kada donekle vladamo epidemijom.

“U ovakvoj situaciji, gde smo dobijali konstantno duple poruke od struke koja je vodila tu vanrednu situaciju, narod je bio i uplašen i dodatno zbunjen. To je razlika u odnosu na neke druge zemlje koje su drugačije pristupile celoj situaciji i čiji su se donosioci odluka na drugačiji način obraćali narodu – bili staloženi, davali tačne informacija i tako dalje. Sa druge strane, mi smo dobijali neadekvatne informacije, poruke koje su u suštoj suprotnosti i to je dovelo do toga da smo još uznemireniji”, smatra Stefan Mitrović Jokanović.

On naglašava važnost psihičkih potreba ljudi. O njima se, pogotovo za vreme vanrednog stanja, nije razmišljalo od strane struke koja je donosila odluke, te je traženo od ljudi da smanje fizičku interakciju sa ljudima.

“Imali smo dodatne poteškoće u viđanju sa ljudima, kao na primer, instrukcije da to ne radimo ako baš ne moramo. Dobro pitanje bi bilo – šta znači to ‘ako baš moramo’. Koliko je dug vremenski period gde možemo da odustanemo od kontakta sa ljudima koji zadovoljavaju naše veoma važne potrebe? Namerno kažem potrebe, jer potrebe su nešto što, ako ne zadovoljimo, idemo u pravcu umiranja. Ako ne jedemo hranu i ne pijemo vodu, mi ćemo umreti u nekom momentu. Takođe, ako ne zadovoljavamo određene psihološke potrebe i fizičke potrebe za kontaktom i dodirom sa drugim ljudima, idemo u pravcu deprivacije i deprimiranja, što, ukoliko bi dovoljno dugo trajalo, može voditi u blago gašenje organizma”, kaže naš sagovornik.

Stefan Mitrović Jokanović

Ponovno otvaranje bioskopa i pozorišta psihoterapeut Stefan Mitrović Jokanović smatra dobrim, ali malim korakom u pravcu „normalizacije života“.

“Manifestacije na otvorenom su lepo rešenje u ovoj datoj situaciji i mislim da je to negde najzdraviji pravac u kom možemo da idemo u narednom periodu – da neko vreme imamo kulturna dešavanja u nekom manjem obimu i da damo sebi način povezivanja sa ljudima kroz to. Naravno, opet držeći sigurnu distancu, eventualno noseći maske ako smo malo bliže… Lepo je što smo se otvorili za kulturu, važna nam je kultura više nego što mnogi znaju i prihvataju, ali mislim da će povratak na taj put da potraje – bar još godinu dana”, zaključuje Stefan Mitrović Jokanović.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga