- Autonomija - https://www.autonomija.info -

(REAGUJ) Od poželjnog do nepoželjnog: Dijaspora za vreme pandemije

Od početka širenja korona virusa u Srbiji dijaspora je predmet „toplo- hladno“ politike. Prema izjavama najviših državnih funkcionera jednom se predstavljaju kao glavni krivci za epidemiju u Srbiji, istovremeno pokreće se inicijativa za povratak kvalitfikovane radne snage za borbu protiv ove bolesti. A sve to začinjeno je brojnim medijskim manipulacijama, upozoravaju stručnjaci.


Podkast „Reaguj!“

007 – Preko granice


Dok država šalje mešovite signale, dijaspora mahom pokušava da se prilagodi situaciji u svojoj „novoj“ domovini širom Evrope i Zapada, objašnjavaju sagovornici podkasta „Reaguj!“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Liberalniji pristup u Švedskoj i u Švajcarskoj

Švedska je verovatno jedan od najliberalnijih primera kada je reč o donetim merama. Granice su zatvorene, ograničen je broj ljudi koji se može okupiti na jednom mestu, ali svakodnevni život i dalje teče, uz poštovanje pravila o fizičkoj distanci i broju okupljenih ljudi. Olgica Novaković, koja već trideset godina živi i radi u toj zemlji, kaže da je individualna svest građana o ovom problemu na visokom nivou.

“Nekih zvaničnih ograničenja nema. Sve se svodi na disciplinovanost stanovništva i na njihovo shvatanje situacije. Svakog dana šetam pored škole i obdaništa, sve je puno dece. Dakle, deca normalno idu u osnovnu školu i u obdanište. Neke firme su pustile radnike na privremeno odsustvo do određenog datuma, a neke i dalje rade uz poštovanje mera zaštite”, kaže Olgica Novaković.

Slično iskustva ima i Darko Đorđević koji je za vreme turističke posete morao da ostane u toj zemlji.

Darko Đorđević (Foto: Privatna arhiva)

“Odlučio sam da putujem za vreme pandemije zato što smo to putovanje planirali još u januaru ove godine, i kada sam pošao nije bilo ni naznaka da će se granice zatvoriti. Ne znam tačno kada ću se vratiti u Srbiju. Srbija s vremena na vreme pošalje neki avion, ali ti avioni uglavnom svraćaju u druge zemlje, a odavde ide po 50-60 ljudi, a čeka oko njih 300. Vraćaju se ljudi koji imaju prioritet, kao što su stariji, bolesni, žene sa decom, trudnice… Pomoć sam tražio od srpske ambasade u Štokholmu, i oni su rekli da će me obavestiti kad bude bilo aviona za Srbiju”, kaže Đorđević.

U Švajcarskoj je situacija nešto strožija u odnosu na Švedsku, ali je i ta zemlja znatno opuštenija iako beleži veliki broj zaraženih. Javni prevoz funkcioniše, iako je smanjen obim saobraćaja. Zabranjena su okupljanja više od pet osoba, a na preduzećima je da odluče da li će raditi od kuće. Država je već najavila plan za otvaranje radnji i relaksaciju mera. Sagovornica podkasta „Reaguj!“ Ema Gajić kaže da u toj zemlji komunalna policija kontroliše građane koji se okupljaju na otvorenom.

Nije zabranjeno izaći iz kuće, ići u supermarket, šetati se, ići na posao, pa je verovatno zbog toga trebalo malo više vremena da ljudi počnu da poštuju preporuke. Ipak, i dalje ima mnogo ljudi napolju. Ima i mladih ljudi, dece, tinejdžera koji se šetaju u grupama ili igraju basket, ali isto tako ima i pojačane kontrole”, kaže Ema Gajić.

Ema Gajić (Foto: Privatna arhiva)

U žarištima su još uvek na snazi ozbiljna ograničenja

U Italiji je situacija umnogome drugačija. Kretanje je ograničeno na deo grada u kojem živite, nošenje maski i rukavica je obavezno, a za svaki izlazak iz kuće građani moraju da popune izjavu u kojoj navode kuda su se uputili i zbog čega. Jedini lokali koji rade su prodavnice sa namirnicama, apoteke, pošte i banke. Uz veliki oprez, i u ovoj zemlji se najavljuje ponovno pokretanje privrede.

Slavica Marković iz Luga u Italiji kaže da su strože mere koje su zaustavile život u Italiji uvedene jer se građani nisu pridržavali onih blažih.

“Prvih 15-20 dana niko nije verovao da će biti tako kako je, i mnogi nisu poštovali mere. Na primer, u početku su restorani mogli da rade samo za vreme ručka, a večerom je trebalo da budu zatvoreni. Za jednim stolom smeli su da sede samo, na primer, članovi iste porodice. Međutim, to niko nije poštovao, tako da je na kraju odlučeno da se skroz zatvore restorani, kafići, diskoteke i slična mesta gde se ljudi okupljaju”, kaže Slavica Marković.

Slavica Marković (Foto: Privatna arhiva)


U drugom žarištu, u Španiji je i studentkinja Katarina Radovanović koja u toj zemlji boravi u Haenu na Erazmus+ programu od kraja januara. Naša sagovornica kaže da su studenti u Španiji dobili nejasne informacije od nadležnih organa u Srbiji o njihovom eventualnom povratku u Srbiju, ali i da ona lično ne želi da se vrati.

“Najpre nam je rečeno da ćemo, ako odlučimo da se vratimo, morati da budemo u kućnoj izolaciji 15 do 28 dana. Kasnije su nam rekli da bismo morali da budemo na Sajmu 28 dana. Niko nam nije dao ni informaciju da li bismo morali da platimo taj povratak. Ne znamo ni kad bi bio taj let, ni odakle bi krenuo. U Haenu nema aerodroma, a najbliži je u Malagi koja je blokirana. Ne možemo da dođemo do Malage jer su zabranjena kretanja od opštine do opštine”, objašnjava Katarina Radovanović.

Preko okeana već se spremaju za normalizaciju

Sjedinjene Američke Države ovih dana se suočavaju sa talasom zaraze, ali i sa novim talasom protesta za pokretanje privrede, jer su mnogi ostali bez posla od početka pandemiije. Muzičar i radio voditelj iz San Diega Marko Jovanović Markonjero kaže da je jasno da su mere koje su donete u Srbiji i u SAD različiti pre svega zbog načina življenja. On je za podkast “Reaguj!” ispričao i kako izgleda život srpske dijaspore u San Diegu.

“Imamo ovde jedan kafić koji drži jedan naš zemljak, Nišlija, i tu se okupljaju naši ljudi. Ali nisam bio tamo već mesec dana, od kako je ovde proglašeno vanredno stanje. Mislim da se to ovde malo lakše podnosi zato što nema izričite zabrane. Sve se svodi na jake preporuke da ljudi sede kod kuće, i da se fizički distanciraju, a ne socijalno, jer svi imamo mogućnosti da se družimo onlajn, da pričamo telefonom i slično. Bitno je fizički distancirati se, što je ovde i inače način života. Uglavnom, većina ljudi putuje automobilom, tako da nema puno mešanja. Nije kao u Njujorku, gde ljudi koriste metro”, priča Jovanović.

O ljudima u dijaspori naročito se govorilo na početku epidemije u Srbiji. Sa jedne strane, njihov povratak u Srbiju označen je kao nepoželjan zbog širenja zaraze. Sa druge strane, pokrenut je sajt “Tačka povratka”, na kom je upućen poziv slobodnim medicinskim radnicima i radnicama u inostranstvu da prijave svoju raspoloživost i pomognu Srbiji u borbi protiv korona virusa.

Medijska manipulacija sa dijasporom

Lingvista na Institutu za slavistiku Univerziteta u Gracu Boban Arsenijević kaže da je ovakav paralelni diskurs doveo do zbunjivanja javnosti, čime su građani postali podložniji medijskoj manipulaciji.

Boban Arsenijević (Foto: Mediarferom)

“Realno, mnogo je više i protivustavnog ponašanja i raznih drugih kršenja ljudskih prava na verbalnom nivou, dakle, na nivou diskursa, nego na nivou konkretne akcije, iako ih naravno ima na nivou oba domena. Ja čak ne mislim ni da je to stvar praktičnih interesa, jer su državi potrebni zdrastveni radnici, pa njih zove na povratak, ali se boji širenja zaraze od ostalih, pa njih ne želi da primi. Mislim da je reč o traženju različitih vrsta sadržaja za medijske manipulacije i dezorijentisanju javnosti, time što se jednog dana kaže jedno, a sutradan se kaže nešto potpuno suprotno”, smatra Arsenijević.

On dodaje i da je glavna razlika između Srbije i Austrije u ovoj situaciji način na koji vlast daje instrukcije građanima, kao i tamošnja veća individualna svest pojedinaca.

“Razlika je u tome da u Austriji postoje jasne smernice vlasti. Da, postoje i restriktivne mere – naplaćuje se kazna od 600 evra onome ko prekrši pravila i, na primer, uđe na sportsko ili dečije igralište. Ali uglavnom je teret svih tih mera iznelo jedno visoko svesno javno mnjenje. Postoji svest na nivou svih pojedinaca, dobra informisanost na nivou pojedinaca, i stoga vlast na taj način pristupa problemu, apelovanjem na individualnu odgovornost građana”, ocenjuje Boban Arsenijević.

Poruke za povratak medicinskih radnika iz inostranstva koordinatorka nemačkog programa “Migracije i dijaspora“ u Srbiji Milica Lješević vidi kao teško izvodljiv potez.

Milica Lješević (Foto: GIZ)

“Prva ideja je bila da se kontaktiraju osobe koje su iz zdravstvenog sektora. Međutim, oni, kao i svi naši radnici u zdravstvu, imaju obavezu da budu na svojim radnim mestima i da se angažuju u okviru svojih organizacija i institucija gde rade, tako da tu nije postojala fleksibilnost i mogućnost za mobilnost, već se sada razmatraju neki digitalni formati”, kaže Lješević.

Inače, Republički zavod za statistiku procenjuje da oko dva miliona državljana Srbije živi u dijaspori, a skoro 450 hiljada samo u Nemačkoj.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!