REAGUJ!: Ne mogu da zamislim da mi neko ukine pravo na izbor

"Ako žena izgubi kontrolu nad vlastitim telom, to je samo početak gubljenja kontrole u različitim poljima i pozicijama"

06. nov 2020

Ilegalnost abortusa ne smanjuje broj izvršenih abortusa, već ih čini nebezbednim i ugrožava zdravlje žena, saglasni su sagovornici podkasta “Reaguj”.

U proteklih dve nedelje stotine hiljada žena je protestvovalo i još uvek to radi na ulicama Poljske. Njihov bunt izazvan je nedavnom odlukom Ustavnog suda te zemlje o praktično potpunoj zabrani abortusa. Nakon 12 dana protesta i pritiska javnosti, poljska vlada odlučila je da odloži objavljivanje i sprovođenje presude Ustavnog suda kojom se pooštrava ovaj zakon. Iz kancelarija premijera Mateuše Moravjeckoh rečeno je da je liderima potrebno više vremena za raspravu o spornoj presudi i za pronalaženja rešenja.

Do inicijative za izmenu zakona kojim se definiše pravo žena na abortus došlo je na osnovu zahteva poslanika Prava i pravde, a Ustavni sud Poljske sa sudijama izabranim iz redova vladajuće partije ocenio je da su jedina dva slučaja dopuštanja abortusa kada je trudnoća plod krivičnog dela, odnosno silovanja ili incesta, i kada je ugrožen život ili zdravlje majke. Time je poništena odluka iz 1993. godine, kojom je, osim ova dva, Poljakinjama bio dozvoljen pobačaj i u situacijama kada prenatalni pregledi lekara otkriju teška oštećenja, deformitete ili oboljenja ploda.

Kako piše Deutsche Welle, ova odluka samo je deo reforme pravosuđa koju Evropska unija već odavno vidi kao potkopavanje demokratije u Poljskoj. Isti portal navodi da su poremećaji fetusa do sada bili razlog za većinu od oko hiljadu legalnih abortusa godišnje u Poljskoj. Nevladine organizacije govore o najmanje 100 000 nelegalnih abortusa koji se godišnje obave u ovoj zemlji.

Dorota Wanat iz Vroclava podržava proteste. Podržavala ih je još otkako je ova borba krenula u 2016. godini, ali, kako kaže, nije mislila da će se išta od ovoga ostvariti.

Dorota Wanat: privatna arhiva

“Mislim da je moja prva emocija bila šok. Znam ko je na vlasti u Poljskoj, ali ipak nisam očekivala da će doći do takve situacije. Sećam se da sam pregledala postove na Fejsbuku i nisam verovala u to što vidim. Bila sam uverena da su naslovi koje čitam neka vrsta klikbejta, ništa više”, priča Dorota Wanat.

Ona naglašava da izmene uslova dopuštenosti abortusa koje je doneo Ustavni sud neće dovesti do smanjenja abortusa – naprotiv. Žene koje finansijski bolje stoje, otputovaće na “abortus ekskurzije”, odnosno, otputovaće u zemlju u kojoj je abortus dozvoljen. One koje za to nemaju novca, predstavljaju problem, jer će abortuse morati da obave ilegalno. Dorota Wanat za podkast “Reaguj!” rekla je da sada ima još više motiva da se bori za prava žena.

“Za mene je ova situacija sada posebno bitna, jer sam u četvrtom mesecu trudnoće. Trudnoće koja, moram da priznam, nije bila planirana, ali donela sam svesnu odluku da hoću da postanem majka. Ne mogu da zamislim da me neko natera na to, da nemam izbora, posebno kada bi bilo u pitanju dete sa nekom genetskom bolešću. Sada mi je ostalo samo da držim palčeve da svi prenatalni testovi koji su još ispred mene budu u redu”, kaže Dorota Wanat.

Kada je reč o legalnosti abortusa u Srbiji, to pravo je još u staroj Jugoslaviji priznato 1978. godine. Trenutno zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama podrazumeva slobodan izbor žene da do 10. nedelje trudnoće, bez navođenja razloga, odluči da ne rodi dete. Nakon 10. nedelje trudnoće to je moguće, ali je neophodno da postoji medicinska indikacija za to ili da je do trudnoće došlo usled nekog seksualnong delikta.

Milena Vasić iz Komiteta za ljudska prava YUCOM kaže da se u našem pravnom sistemu prava deteta izvode na sličan način kao što to čini Evropski sud za ljudska prava, koji se u nekoliko navrata oglašavao po pitanju prava na abortus. On čak ima i nekoliko odluka koje se tiču kršenja prava žena od strane poljske države.

Milena Vasić (Foto: Medija centar Beograd)

“Evropski sud nikada nije prepoznao pravo na abortus kao takvo, ali je u različitim odlukama zaključio da je pravo nerođenog deteta na život direktno uslovljeno pravima i interesima majke i iz njih se izvodi. Dakle, u onim situacijama kada je majka želela da se dete rodi, ali do toga nije došlo nekom lekarskom greškom, tada su nerođenom detetu priznavali pravo na život”, objašnjava sagovornica podkasta “Reaguj”.

Na pitanje da li se inicijative slične onoj u Poljskoj može pokrenuti i u Srbiji u narednom periodu, Milena Vasić iz YUCOMa kaže da glavni problem leži u apatičnosti našeg Ustavnog suda koju je pokazao tokom vanrednog stanja.

“Nažalost, kod nas takođe postoji opasnost da se ovako nešto desi. Zato je taj put kojim su išli Poljaci prilikom ukidanja prava na abortus izuzetno opasan gledano iz ugla našeg prava. Imali smo situaciju za vreme vanrednog stanja, kada su bile podnete brojne inicijative za ispitivanje ustavnosti akata izvršne vlasti. Ustavni sud gotovo uopšte nije radio, a kada je počeo da radi, nakon ukidanja vanrednog stanja, on je samo potvrdio sve odluke izvršne vlasti, odbacujući inicijative za ocenu ustavnosti. To nam govori da, baš u vreme vanrednog stanja, kada je Ustavni sud morao da bude čuvar građana od izvršne vlasti, on je tada sve vreme spavao”, ističe Milena Vasić.

Ono što ostaje kao pitanje, bez obzira o kojoj državi pričamo, jeste da li ilegalnost abortusa zapravo smanjuje broj zahvata ili ih čini nevidljivim, ali i nebezbednim? Prema novom izveštaju Instituta Guttmacher “Abortus u svetu, decenija nejednakog progresa”, sa porastom upotrebe kontraceptivnih sredstava, smanjuje se nivo neželjenih trudnoća, a samim tim i abortusa. Ipak, navodi se procena da od 42 miliona abortusa koji se godišnje obave u svetu, skoro polovina je izvršena od strane nestručnih osoba, u sredinama u kojima nema ni minimuma medicinskih stanarda. Ovakvi abortusi češće se obavljaju u zemljama u razvoju, gde ne postoji prepoznat značaj kontracepcije, ali i gde su abortusi ilegalni.
Kroz istoriju su poznati primeri da su žene koje bi donele odluku da prekinu trudnoću ponekad bile prinuđene korišćenju veoma opasnih i smrtonosnih rešenja, poput vešalica za odeću ili jakih lekova i hemikalija.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pobačaj izveden u neadekvatnim uslovima je uzrok 70.000 smrtnih slučajeva majki svake godine. To predstavlja svaki osmi smrtni slučaj žena povezanih sa trudnoćom.

Aleksandar Đuretić, ginekolog iz Jagodine, za podkast Reaguj objašnjava da ilegalne abortuse najčešće obavljaju osobe koje prethodno nisu stekle potrebno znanje za obavljanje ovog zahvata, te samim tim stavljaju žene u opasnost.

“Tu treba prvo definisati šta je ilegalni abortus. To bi trebalo da bude abortus van medicinske ustanove. Ako uzmemo da je van medicinske ustanove, znači da tu imamo infekcije koje mogu da se jave, zato što se ne poštuju pravila takozvane asepse i antisepse, u kojima treba da bude sterilna intervencija. Drugo pitanje je – ko radi te ilegalne abortuse. Najčešće to rade priučena lica i zato što ne poseduju znanja i tehničke veštine često dolazi do povreda. Ako govorimo ko je najugroženiji, to su žene koje nisu rađale, jer je tu tehnički najteže izvesti abortus”, objašnjava Đuretić.

Ono što se često stavlja na marginu kada je reč o abortusu jeste njegov psihološki aspekt i kako utiče na dalji život žene. Olivera Isaković, psihoteraeutkinja iz Savetovališta za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad Novog Sada navodi da se u dosadašnjem radu javio veoma mali broj žena i parova kada je u pitanju problem abortusa. Ona navodi da se inicijalno uglavnom ne javljaju zbog problema, već da u toku psihoterapije dođu do toga.

“Iz pozicije psihoterapeuta ili psihoterapije, o abortusu se može govoriti kao nenormativnom životnom događaju, pa samim tim i način na koji se osoba suočava sa tim je nešto što nije uobičajeno. Proces donošenja odluke, realizacija prekida trudnoće i period nakon toga potencijalno mogu biti praćeni visokim nivoom stresa, osećanjem tuge i krivice i potrebom za intenzvinijom emotivnom podrškom, kako od strane bliže okoline, tako i od strane stručnjaka. Prisustvo ili odsustvo podrške partnera, članova porodice i bliže okoline igra ulogu u tome da li će se žena samostalno suočiti sa prekidom trudnoće, odnosno da li će sa nekim podeliti to svoje iskustvo”, kaže Olivera Isaković.

Kada je reč o situaciji u regionu, ono što je u Hrvatskoj česta tema kada je reč o abortusu, jeste priziv savesti na koji lekari imaju pravo i koji neretko koriste. Sanja Kovačević iz Platforme za reproduktivnu pravdu kaže da je to jedan od razloga zašto se žene iz Hrvatske često opredeljuju da pobačaj obave u Sloveniji.

Platforma za reproduktivnu pravdu je za vreme prvog talasa sprovela istraživanje u kojem su zaposlene u ovoj organizaciji zvale zdravstvene ustanove koje su ovlašćene da obavljaju abortus i predstavljale se kao pacijentkinje. Rezultati su poražavajući, navodi Kovačević.

“Istraživanje je pokazalo da od tih 29 ovlaštenih ustanova, u 8 njih ne može se uopšte obaviti pobačaj na zahtev, budući da se svi ginekolozi pozivaju na priziv savesti. Neke bolnice imaju de facto kolektivni priziv savesti. I cene zahvata su porasle od poslednjeg istraživanja”, navodi sagovornica podkasta “Reaguj”.

O abortusu je važno otvoreno govoriti. Otvorena priča o tome pomaže ženama koje još nisu prošle to iskustvo, jer slušanje o tuđim iskustvima ima na neki način terapeutsko dejstvo, smatra Sanja Kovačević iz Platforme za reportuktivnu pravdu.

„Žene o tome još uvek anonimno govore, ali mislim da je to jedan jako važan korak. Za žene je osnažujuće da prepoznaju to zajedničko iskustvo”, zaključuje Sanja Kovačević.

Kao najčešći zagovornici zabrane abortusa često se pominju i različite verske zajednice, koje u nekim državama ostvaruju ogroman uticaj na javno mnjenje. U Poljskoj je konzervativna vlada pod uticajem Rimokatoličke crkve donela pomenuti restriktivni zakon. Doktor teologije Ivica Živković Ističe da je zbog centralizovane organizacije same Rimokatoličke crkve moguće da postoji propisani stav, dok to nije moguće u pravoslavlju. Ipak, on dodaje da se nada da uticaja Srpske pravoslavne crkve na slične zabrane u Srbiiji neće biti u toj meri da se vrši pritisak na donosioce odluka, iako je svestan da postoje i pravoslavni hrišćani koji priželjkuju da ne postoji laička država i sekularno društvo.

Ivica Živković (Foto: privatna arhiva)

Živković navodi za podkast “Reaguj” da abortus, sa teološkog aspekta, otvara pitanje kako nastaje život.

“Pitanja abortusa je kudikamo složenije i obuhvata mnoga druga pitanja koja treba uzeti u obzir kada razmišljamo o tome i kada izričemo svoj stav. Prvo, nije isto posmatrati to pitanje na svom primeru i na primeru situacije nekog drugog. Abortus je kod mnogih devojaka i žena koje se odlučuju na to – neka vrsta lične tragedije i ne verujem da se sve žene olako odlučuju na sam taj čin, čak ni iz zdravstvenih razloga i iz ličnih i emotivnih, već je to situacija koja se mora posmatrati pojedinačno i mora se uzimati u obzir sva delikatnost i neponovljivost koji dovode do takvih odluka”, smatra Živković.

On dodaje da stavovi velikog broja glasnijih hrišćana i osuda činova abortusa ne govori mnogo o samoj religijskoj zajednici kojoj pripadaju oni koji iznose takve stavove, već govori o njima samima.

“Ja kao hrišćanin dođem i izreknem stav da je to greh. Šta sam ja to učinio? Na osnovi čega sam izrekao stav – da li sam saslušao tu konkretnu osobu? To onda govori o meni samom, tu se otvaraju druga pitanja – pitanja mog ophođenja prema ljudskim bićima, naročito prema ranjivim ljudskim bićima, kojima je potrebno da budu saslušani i bude im pružena podrška. Ta podrška je nešto što se očekuje od nas, hrišćana – očekuje se razumevanje, pristup ljubavi, pristup uvažavanja ljudskog bića, pa tek onda možemo da govorimo o abortusu”, smatra Živković.

Da li čovek može nasilno da utiče na život drugog čoveka je pitanje bioetike koju zanima i pitanje abortusa, a sa tog stanovišta očekuje se i stav hrišćana. Ipak, sagovornik podkasta “Reaguj” navodi da transplatacije organa i slična bioetička pitanja nisu bila aktuelna u hrišćanstvu jer se o njima govori tek poslednjih pedeset ili sto godina, ali abortus je problem sa kojima se suočavaju još od ranog hrišćanstva. Živković smatra da životne situacije nisu jednostavne da se svedu na prosto „može“ ili „ne može“. Problem koji on vidi leži i u reagovanju na same događaje, kao kada je u pitanju restriktivni zakon o abortusima u Poljskoj. U tim situacijama dolazi se do podele na „za“ i „protiv“, a ne otvaraju se pitanja zašto za, a zašto protiv.

Iako žene čine 52 odsto društva, u patrijarhalnim zajednicama njihov glas se često zanemaruje, s obzirom da se muškarci nalaze na pozicijama donosilaca odluka. Osnovno pitanje je zašto je važno da žene imaju pravo izbora.

Jelena Višnjić, jedna je od osnivačica i direktorka BeFem-a, Feminističkog kulturnog centra, smatra da je to pre svega pitanje slobode. Žene zaslužuju pravo da odlučuju kako o svom obrazovanju, političkoj pripadnosti, plati, tako i o svom telu.

Jelena Višnjić (Foto: privatna arhiva)


“Mi imamo društvo gde je žena i dalje tretirana kroz poziciju drugog. Ako žena izgubi kontrolu nad vlastitim telom, to je samo početak gubljenja kontrole u različitim poljima i pozicijama u kojima ona deluje i na taj način društvo će instrumentalizovati ženu, koristiti je vlastite potrebe, a te potrebe će svakako prosto kreirati muškarac na poziciji moći. Ja sam duboko verovala da je takvo društvo, sa takvima muškarcima kao njihovim licem, stvar naše prošlosti. Važno je da žene budu budne, da ostanu i na ulicama ali i da intervencije prave u različitim institucijama i sistemima”, zaključuje Jelena Višnjić.

Irena Čučković (Redakcija “Reaguj!”)
Naslovna fotografija:
Anita Ostrowska

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovely Jubbly
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga