(REAGUJ!): Na margini epidemije – ljudi iz nehigijenskih naselja prepušteni sami sebi

"Virus je prisutan i u romskoj zajednici, ima obolelih, a imamo i smrtne slučajeve – ali o tome se ne priča"

15. avg 2020

Usled pandemije koronavirusa od građana Srbije zahtevalo se da podignu higijenu na viši nivo od uobičajenog, ali se o ljudima koji žive u nehigijenskim naseljima nije dovoljno razmišljalo, kažu sagovornici podkasta „Reaguj!“

U svakom velikom gradu postoje takozvana neformalna naselja koja su uglavnom naseljena romskim stanovništvom. Jedna od najčešćih delatnosti kojima se bave stanovnici ovih naselja jeste sakupljanje sekundarnih sirovina. Međutim, kako kaže predsednik Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina Šaban Salijević, sakupljači iz neformalnih naselja su najugroženija društvena grupa, naročito sada tokom pandemije koronavirusa.

„Njima su zakonski propis i koronavirus doprineli da nemaju posla. Radi se o sledećem: ti sakupljači već rade posao koji je najneprihvatljivi, odnosno najugroženiji što se tiče zaštite na radu i svega ostalog. Jednostavno, oni po kantama brčkaju, a naša kultura je takva da ne vodimo računa šta bacamo i gde bacamo. Oni sakupljaju svašta i izloženi su raznim infekcijama i povredama. Koronavirus je maltene zaustavio njihov rad. Sve je manje sirovina i privreda ne radi, tako da faktički nemaju šta da sakupljaju“, objašnjava Salijević i dodaje da su se sakupljači sekundarnih sirovina nalazili u lošoj situaciji i pre pandemije, ali da je sada njihova egzistencija još više ugrožena.

„Žive od danas za sutra“

„Ljudi su, mogu da kažem, i gladni i bosi i bore se za život. To su u suštini veseli ljudi – oni pronađu načine da prežive, ali veoma teško. To je neformalni poslovni sektor i oni žive u neformalnim naseljima. Ono što mene raduje je to da njihov radni duh uopšte ne opada – žive od danas za sutra“, kaže Salijević i dodaje da, kao i sve, pitanje sakupljača sekundarnih sirovina i njihovog statusa zavisi od političke volje. Sa druge strane, priznavanjem radnog statusa, i time dobijanjem radnih prava, sakupljačima sekundarnih sirovina povećao bi se i životni standard.

„Ne interesuje državu, niti bilo koga. NGO sektor pokušava da pomogne. Sakupljačima je ipak najpotrebniji radni status i da ih neko prepozna kao radnike. Naša borba će biti usmerena upravo na to da njihov radni status bude stavljen gde treba – oni su radnici, prvi u lancu reciklaže, jer ona i te kako zavisi od njih. U Srbiji ti sakupljači sakupe oko 85 odsto reciklata. Komunalna preduzeća recikliraju do 10 odsto najviše. Ta reciklažna industrija, koja je u svetu jedna od najprofitabilnijih grana, trebalo bi da se rađa u Srbiji. Zato treba da se uvede status sakupljača“, zaključuje Salijević.

Osman Balić: „Mnogo Roma izgubilo je posao zbog korone“ (foto: Media i reform centar Niš)

Osman Balić iz Lige Roma objašnjava da je usled pandemije, a naročito zbog zatvaranja otpada, mnogo Roma izgubilo posao.

„Ono što je pojava, to je da se zatvaraju otpadi. U vreme pandemije cena nafte je pala i stao je otkup pet ambalaže od koje mi živimo. Jeftinije je da se ta plastična masa pravi od nafte nego od ambalaže. Možete misliti kako je tako jedna trivijalna stvar imala pogubne posledice po romsku zajednicu“, kaže Balić.

O bolesnim Romima se ne priča

Zbog pandemije mnogi građani našli su se u lošoj situaciji, kako zbog zdravstvenog stanja, tako i zbog gubitka prihoda, ali je onim građanima koji su najugroženiji otežan već težak život. Aktivistkinja Foruma Roma Srbije iz Novog Sada Jasmina Drmaku kaže da se o situaciji u romskoj zajednici ne priča, a da se ona ne razvedrava.

„Sama činjenica da velika većina romske zajednice živi u podstandardnim naseljima i da je većina siromašna govori nam samo o tome da imaju i veće predispozicije da se razbole. Ono što ja znam jeste da je virus prisutan i u romskoj zajednici, da ima obolelih, da nažalost imamo i smrtne slučajeve, ali o tome se ne priča. Generalno postoji problem sa zapošljavanjem. Kako je čitava pandemija nastala, ljudi ostaju bez posla, nemaju šta da rade. Šta mislite kako je onda romskoj zajednici koja je i te kako bila nezaposlena i tako se tretira, a deo je sive ekonomije“, kaže Drmaku i dodaje da je čitav problem sa nezaposlenošću za vreme vanrednog stanja postao još veći, jer osobe koje se bave muzikom, prikupljanjem sekundarnih sirovina ili trgovinom nisu mogle da rade.

Jasmina Drmaku: „O bolesnim Romima se ne priča“ (foto: Forum Roma Srbije)

Urednik niškog portala „Roma World“ Turkijan Redžepi za podkast Reaguj! ističe da se o životu Roma za vreme pandemije nije dovoljno izveštavalo, a da su njihovi životi i te kako ugroženi.

„Ako pogledamo manjinske medije, vrlo se malo pričalo o romskoj zajednici, odnosno o Romima koji žive u tim ’zaboravljenim’ naseljima. Inače, u Srbiji postoje 593 neformalna naselja u kojima zvanično živi oko 150 hiljada Roma, nezvanično bar tri puta više. Uglavnom, veliki broj Roma se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina, i mnogi, sad ovo je moje mišljenje, misle da su Romi navikli da žive u tom nekom prljavom okruženju ili kako već. To su te neke predrasude koje mnogi imaju, među kojima su i naše kolege novinari. Ja nisam video da je neko izveštavao o tome da li neko od nadležnih posećuje romska naselja radi dezinfekcije, da li neko odlazi po romskim naseljima da deli neke maske, rukavice, tu neku zaštitnu opremu, koliko je Roma i Romkinja uključeno u kriznim štabovima i slično“, kaže Redžepi i dodaje da većina neformalnih naselja u kome žive mnogi pripadnici romske zajednice nisu dezinfikovana.

Kako do higijene bez vode i struje?

„Mi smo poslali jedan dopis štabu za vanredne situacije gde smo, između ostalog, naveli da je u to vreme bila velika potreba za dezinfekcijom naselja – što je učinjeno u nekim naseljima i nakon toga više nije. Ni dan-danas ne dolaze da dezinfikuju. Dakle, maltene smo ostali tu gde smo – zaboravljeni. Država je dala nekih 50 hiljada paketa. Ako pričamo o Nišu, mogu da kažem da su mnoge porodice dobile i po dva-tri puta te prehrambene i higijenske pakete. Međutim, koliko je sve to stvarno dovoljno ljudima da prežive ako znamo da se dobar broj Roma bavi trgovinom. Dva meseca nisu ništa radili, baš u tom jeku pandemije, niko im nije pomogao, osim onih 100 evra koje su dobili, i to ne svi“, objašnjava Redžepi i kaže da nema smisla tražiti veći nivo higijene od građana, a ne uzeti u obzir da mnogo porodica u Srbiji živi bez vode ili struje. 

„Ja ću sad navesti jedan primer: u Nišu postoji naselje Bulevar 12. februar i tu živi nekih stotinak ljudi, dvadeset i dve-tri porodice. Oni pre pandemije nisu imali struju, pa smo se obratili ministarstvu i zamolili ih da na neki način ti ljudi dobiju struju. To je i učinjeno, ali samo pola, odnosno devet porodica je dobilo struju, a ostale nisu. I dan-danas žive bez struje. I kako sad da kažemo da moraju redovno da peru ruke toplom vodom? I kako ta distanca da se ispoštuje, ako su kod nas kuće u naseljima blizu i sve je gusto naseljeno“, zaključuje Redžepi.

Turkijan Redžepi: „Kako da peru ruke kada nemaju vode?“ (foto: Media i reform centar Niš)

S njim se slaže i Osman Balić iz Lige Roma. S obzirom na uslove, u romskim naseljima ne može se očekivati da higijena bude na visokom nivou, te su rizici za oboljevanje od koronavirusa veliki, kaže Balić.

„Mi smo se bojali da ne bude mnogo ozbiljnih posledica po romsku zajednicu, s obzirom na to da su uslovi za stanovanje u romskim naseljima katastrofalni. Nije samo distanca u pitanju, nego je u pitanju i činjenica da nekih 5.334 porodica u Srbiji nema pijaću vodu u kući. To je bio jedan od faktora rizika. Takođe, kod nas Roma život se odvija u mahali, na ulici. Ta komunikacija je mnogo intenzivnija i to su bili realni rizici“, objašnjava Balić i dodaje da su Romi veoma disciplinovan narod, iako većina ne misli tako.

Onlajn nastava bez struje

Aktivistkinja Foruma Roma Srbije Jasmina Drmaku ističe da se poteškoćama ne susreću samo odrasli pripadnici romske zajednice, već i da je obrazovanje za vreme vanrednog stanja predstavljalo veliki problem.

„Ono što je meni lično ostavilo najveći utisak jeste obrazovanje. Kada konkretno govorim o naselju Veliki rit, tamo ima mnogo dece koja idu u osnovnu školu ’Dušan Radović’. Imamo decu koja bi trebala da prate onlajn nastavu od kuće, a mi govorimo o podstandardnom naselju gde nemamo redovno struju. Tamo gde ima električne energije postoji nemogućnost praćenja televizijskih programa kako bi se radio domaći zadatak. Onda, nemanje adekvatne tehnologije da se ti domaći zadaci pošalju putem onlajn učionice. Sve su to neke sitnice zbog kojih deca ne mogu da prate čitav obrazovni sistem. I onda se desi da im učiteljica ili nastavnik izađu u susret i kažu ’dobro, donesite nam domaći ispisan u svesci’. Tako da mi svi zajedničkim snagama pokušavamo da nađemo neki sistem koji će bolje funkcionisati ukoliko se u septembru ne daj bože ponovo nastavi ta onlajn nastava“, kaže Drmaku.

Bez krova nad glavom

Osim onih koji se bave skupljanjem sekundarnih sirovina, ugroženi su i drugi koji pokušavaju da se uhvate u koštac sa pandemijom, a koji su i pre ove krize bili u teškom stanju. Neki od prodavaca časopisa „LiceULice“ nemaju siguran krov nad glavom, te su se za vreme pandemije koronavirusa našli u veoma komplikovanoj situaciji, objašnjava koordinatorka programa LiceULice Nikoleta Kosovac. 

Nikoleta Kosovac: „Da probamo da se zaštitimo koliko je to moguće“ (Foto: Lice ulice)

„Neki od LiceULice prodavaca nemaju siguran krov nad glavom, odnosno pitanje je koliko bismo to mogli da nazovemo krovom nad glavom. Oni žive u nekim improvizovanim prostorima i vrlo često moraju da ih menjaju. Kada je krenula pandemija, ta situacija postala je još komplikovanija. Svima nam je bilo teško da prihvatimo i shvatimo šta se zapravo dešava, da nađemo način kako da funkcionišemo, da se zaštitimo, da budemo u izolaciji… Onda možete da zamislite koliko je njima zapravo bilo još teže u svemu tome. Mi smo se vrlo brzo organizovali i počeli da sakupljamo novac, donacije u hrani, higijeni, pravili smo pakete i razvozili ih širom Beograda i Novog Sada, pa između ostalog i, zapravo pre svega, onim prodavcima koji su bili najugroženiji“, kaže Kosovac i dodaje da su na svakodnevnom nivou razgovarali sa svojim prodavcima o značaju higijene.

„Što se tiče održavanja higijene, to je prosto opet pitanje gde zapravo žive i kako to sve izgleda. Naravno da smo pričali sa njima na svakodnevnom nivou da moraju da povedu računa i da probaju da se zaštite onoliko koliko je to moguće. Mi smo se trudili da u svim tim paketima koje smo im dostavljali uvek imamo i proizvoda koji su higijenski, da imamo i maske za njih svaki put… Takođe smo na telefonu bili tada, a i dalje smo, sa svim našim prodavcima i na taj način smo pokušavali da budemo podrška i da ih podsećamo na ono što je najvažnije u ovom trenutku, a to jeste da probamo da se zaštitimo koliko je to moguće“, ističe Nikoleta Kosovac.

Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Novi žeton, nova šansa
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga