REAGUJ!: Moć je van institucija

Prolongiranje formiranja vlasti: kakve nas posledice čekaju

26. sep 2020

Ni tri meseca nakon parlamentarnih i pokrajinskih izbora održanih u vreme pandemije virusa korona, Skupština Srbije nije konstituisana, a samim tim ni Vlada, iako je jasno da je Srpska napredna stranka dobila skoro više od dve trećine mandata u narednom Sazivu. Slična situacija je i u Vojvodini, s tim što je Skupština Vojvodine konstituisana, ali pokrajinske vlade još uvek nema.

Iako Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o Vladi daju mogućnost da se produži ovaj proces, sagovornici nove epizode podkasta Reaguj ocenjuju da to utiče na mnoga polja – od procesa pristupanja Evropskoj uniji, pa do zaštite ravnopravnosti jer neformiranjem Skupštine novo Povereništvo za ravnopravnost nije izabrano.

Zakonski – ispravno, da šteti – šteti

Da se u okvirima zakona konstituiše Skupština, kao i da ima zakonskog roka do novembra za formiranje Vlade potvrđuje i Vujo Ilić iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

„Možemo da razumemo zašto se odugovlačilo naročito ako uzmemo u obzir šta se sve dešavalo u dijalogu sa Kosovom, ali da to ne ide u korist građana Srbije – ne ide, to je potpuno jasno“, ističe Ilić i napominje da su veliki izazovi pred narednom Vladom u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, dijalogu sa Kosovom, kako će se nova Vlada nositi sa pandemijom, kao i šta će raditi po pitanju ekonomskog usporavanja usled virusa korona na globalnom nivou.

Vujo Ilić (Foto: privatna arhiva)

Vujo Ilić, međutim navodi da, i pored toga što vremenski rok za konstituisanje Skupštine još nije probijen, postoje problemi koji se javljaju u radu nezavisnih institucija i koče demokratske procese u Srbiji koji idu na štetu građanima, napominje naš sagovornik.

„Više puta je rečeno da poverenica za ravnopravnost nije izabrana, nisu formirani odbori u skupštini koji su veoma važni jer odbori su ti preko kojih funcioniše taj kontrolni mehanizam i spona sa nezavisnim institucijama, odbori su relevantni i za proces pridruživanja EU. Ali, moramo ići i dva, tri koraka nazad, koliko je potrebno da se podsetimo koliko su svi ti procesi u poslednjih pet, šest godina suženi, koliko je tim mehanizmima oduzeta svaka faktička moć, koliko je naš proces pridruživanja usporen i da vidimo da je ovo zapravo dodatno usporavanje, dodatno slabljenje tih kontrolnih mehanizama. U široj slici nema neki efekat, ali to ne znači da kumulativno nije doprinelo daljem slabljenju demokratije u Srbiji“, pojašnjava Ilić.

Zašto su žurili sa izborima, a zašto kasne sa procesima?

Politikolog Boban Stojanović podseća da od 3. juna ne postoje političke institucije koje odlikuju demokratsku državu i da to pokazuje koliko je vlasti stalo do njih. Izbore posle vanrednog stanja ocenjuje kao nepotrebne jer je moglo da se dođe do političkog dogovora, do lex specialisa koji bi produžio mandate skupštini i vladi. Ipak, napominje da, ako je moralo da se ide na izbore odmah posle vanrednog stanja, pobednici izbora morali su biti odgovorni i formirati institucije koje su nam preko potrebne: „Vi u ovom trenutku sada praktično nemate nikog ko ima legalan mandat osim predsednika, i nije da on koristi sad tu poziciju jer on svoju poziciju najveće stranke koristi i u redovnim okolnostima i on je osoba koja donosi sve odluke i dominira u odnosu na Vladu, ali meni je zanimljiv taj odnos. Kako je moguće da nemate potrebu da makar na papiru imamo normalne institucije, potpune institucije, formirane instiucije i šta vas sprečava da to uradite“.

Politikolog Stojanović sumnja da će biti nekih razgovora o novoj vladi jer ni jedna druga stranka osim SNS-a koja je uzela 188 poslanička mandata nema političke moći da zahteva nešto. Razlog zbog čega se ovoliko čeka, naš sagovornik vidi jedino u neodgovornosti predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića.

Boban Stojanović (Foto: Medija centar Beograd)

Sa ovim je saglasna i docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Biljana Đorđević koja smatra da se sve glavne odluke o izboru, postizbornim koalicijama i svemu bitnom za političke institucije u Srbiji donose u Srpskoj naprednoj stranci i da je tu glavni problem jer se tamo vrši podela kolača. Ovo je samo poruka da se to može.

Moć je ionako negde drugde, iako po Ustavu to nije tako, glavna moć je u rukama predsednika i dok njega imamo ostalo ništa nije važno. Meni je zanimljivo da je svaki rok razvučen, prvo RIK je proglasila zvanične rezultate dve nedelje nakon izbora, zatim je čitav rok iskorišćen da se započne konsitutivna sednica, a sada će verovatno biti iskorišćen rok od 90 dana da se formira vlada. Poruka iza toga je da to tako može“, napominje ona.

Ipak, izostanak rekacija građana na neformiranje vlade, odnosno onih koji su birali ovakav sastav u parlamentu ne čudi docentkinju Đorđević: „Verovatno ima mnogo njih koji su nestrpljivi i koji su u nekoj vrsti klijentelističkog odnosa. Verovatno je sada neka situcacija nervoze, ali možda je i to ćutljivo iščekivanje onoga što im je obećano. Verovatno oni koji nisu glasači SNS, ili možda jesu, bilo koji drugi birači – kojima iz nekih razloga potrebno da neke institucije rade efikasnije – verovatno su nervozni zbog svega toga. Sigiurna sam da u mnogim oblastima, možda u privredi, postoje poteškoće zbog ovoga i da mnogima smeta, ali moj utisak, zapravo, da niko posebno nije zabrinut zbog ovog“.

Biljana Đorđević (Foto: privatna arhiva)

Ipak, u pro-vladinim tabloidima i na televizijama poslednja tri meseca se špekuliše ko će doći na čelo kog ministarstva, ko će biti, a ko neće biti u vladi. Boban Stojanović to ocenjuje kao nebitno, ali korisno da se građanima predstavlja kako se radi iako ni do čega konkretno nije došlo.
Stojanović očekuje minimum odgovornosti ove vlade, a to je da Siniša Mali zbog plagiranja doktorata i umešanosti u afere, kao i Nebojša Stefanović zbog umešanosti njegovog oca u preprodaji oružja iz Krušika i oštećivanju državne firme ne budu u novom sastavu Vlade. Ipak, napominje da su oni jedini sigurni.

Vojvodina – nikad manje značajna

U vojvođanskom, za razliku od srbijanskog parlamenta, kontitutivna sednica je završena, ali pokrajinska vlada nije formirana. Politikolog Duško Radosavljević navodi da je razlog za takvu situaciju – veoma mali nivo značaja politike u Vojvodini i neformalno, a neustavno prenošenje nadležnosti pokrajinske vlasti na neke druge instance.

Čitavu situaciju, naš sagovornik vidi kao iščekivanje kolača vlasti, ali bez obzira na narod koji je tim pokrajinskim poslanicima i strankama u vojvođanskom parlamentu dao mandate glasajući za njih.

„Imamo vrlo arbitrarno i autoritarno ponašanje i ophođenje prema najbitnijim funkcijama u državi, u našem slučaju u pokrajini Vojvodini, i imamo situaciju da su izbori davno prošli, da nije bilo nikave neizvesnosti ko će biti, da su se oni sveli na jedno sladostrastno iščekivanje određenih ešalona partije na vlasti i njihovih satelita ko će ovaj put biti promovisan, koliku će količinu moći ili količinu dobiti ili koji nivo koji će dobiti sa koga će moći da se dodvorava stvarnom centru političke vlasti i, naravno, koliko će količinu dobiti nekakve samopromocije“, navodi on i ističe da je važno ko će doći na koja mesta u pokrajinskoj vladi i da se formiranje ove izvršne vlasti mora obaviti s dužnom pažnjom, ali da u današnjem političkom kontekstu – sve to nema smisla jer ni ta vlada neće imati svoju funkciju.

U ovakvom slučaju kada pokrajina ne znači ništa, navodi Duško Radosavljević, vlada Vojvodine služi za rukovođnje 5-6% državnog budžeta i služi kao administracija.

Duško Radosavljević

„Ne postoje iznenađenja, u stvari, u politici. U ovom slučaju ne postoji jer nemate strukturu koja je okrenuta interesima Vojvodine. Vi ovde imate par stotine radnih mesta, lukrativnih, Banovina je jedna lepa zgrada i tu situirati sebe i preko toga svoju porodicu, rođake, saradnike. I zbog toga je bitna Vojvodina, a da će se tu nešto odlučivati, neće i to je to“, ističe.

Upitan evropski kurs Srbije

Upoređujući situaciju sa neformiranjem vlade u Srbiji i Evropskoj uniji, izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi navodi da kao država moramo mnogo da radimo na jačanju demokratskih instutucija i sprečavanju vakuuma u izvršnoj vlasti u periodu oko izbora.

Beširi smatra da još uvek nemamo dovoljno jake institucije kako bismo uporedili neku zemlju Evropske unije i Srbiju, ali da ipak možemo da uporedimo naše stanje sa stanjima u zemljama u regionu koje su ili formirale ubrzo vlade ili su na tom putu: „Imate Hrvatsku gde su izbori bili početkom jula, a vlada je formirana u roku od neke dve nedelje. Imate izbore u Makedoniji gde je premijer Zaev formirao Vladu, u samo nekoliko dana se znalo ko će biti, onda se ispoštovala procedura i to je trajalo manje od nekih desetak dana. Imate u Crnoj Gori, gde je opoziciona većina najavila principe formiranja nove vlade i sa svojih vrlo pipavih 41 mandat od 80 mandata u crnogorskom parlamentu. Drugim rečima, jasno je i ne postoji ni jedan racionalan i zdravorazumski razlog zašto SNS i predsednik Vučić do sada nisu formirali vladu„.

Neformiranje Vlade, kako su to i prethodni sagovornici podkasta Reaguj napomenuli, utiče i na evropski put Srbije. Ova situacija samo pogoršava loše stanje koje Evropa primećuje u našoj zemlji, zaključuje Beširi.

„Činjenica da Srbija, iako zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, formalni kandidat, nije na beloj listi zemalja koje mogu putovati za vreme koronavirusa, takođe je poruka Srbiji da niste dobar partner kome se može verovati da radi dobre stvari. Ja vas podsećam da je ta zabrana usledila odmah posle izbora u Srbiji, kada je bilo jasno da je vladajuća elita smanjivala brojeve zaraženih, da bi pozvala ljude da izađu na izbore“, pojašnjava on.

Sve ovo, napominje Beširi, udaljava Srbiju od konačnog ulaska u Uniju i produžava još više dvadesetogodišnje čekanje. On navodi da 2025. godina koju je bivši predsednik Evrpske komisije najavio kao potencijalnu godinu kada bi Srbija i Crna Gora mogle postati članice bez ekstremnog napora i političke volje, a pre svega poštovanja zakona – nije realna.

Naim Leo Beširi (Foto: Medija centar Beograd)

„To je sve što ljudi van Srbije vide i onda oni kažu sledeće: ako vi niste u stanju da sprovedete vaše zakone koje ste sami doneli i nove zakone evropske koje ste doneli zajedno sa nama, u kom univerzumu vi možete nas da ubedite da ćete vi biti spremni da poštujete i sprovodite evropske zakone”, ističe Beširi.

Kako bi se u budućnosti sprečile ovakva nepotrebna razvlačenja formiranja vlasti i nezavisnih institucija koja zavise od izbora u skupštini, Biljana Đorđević ističe da je potrebna promena na nekoliko nivoa unutar političkih institucija u našoj zemlji.

„Ključno je da postoji odnos koji nije odnos ucene, klijentelizma, već odnos da građani mogu da kažu šta su njihove potrebe i da kažu kad se ne slažu i da povuku podršku predstavniku, a da predstavnik mora da osluškuje šta kažu birači i da pokuša da ih zastupa na najbolji mogući način umesto da zastupa interes stranke i interes lidera“, zaključuje Đorđević.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Beta

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: 2021
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga