Reaguj: Mediji u doba pandemije – lažne vesti brže od virusa

"Takav način 'izveštavanja' ne samo da je u suprotnosti sa novinarskim kodeksom, to je i krivično delo"

09. apr 2020

Od početka vanrednog stanja sve je više lažnih informacija i u medijima i na društvenim mrežama, ukazuju sagovornici Nezavisnog društva novinara Vojvodine za podkast seriju “Reaguj!”. Oni upozoravaju da su dezinformacije naročito opasne u postojećim okolnostima, jer su mnogi ljudi u strahu i skloni da potraže „slamku spasa“ i u takvim informacijama koje mogu biti pogubne po njihovo zdravlje.


Podkast „Reaguj!“

005 – Infodemija


Paraleno sa bujanjem lažnih vesti, čiji protagonisti u Srbiji nikada nisu sankcionisani, mere Vlade pokazuju ambiciju da se značajno interveniše u načinu rada novinara kroz pokušaj da se centralizuje informisanje. Aktom Vlade sve informacije koje dolaze izvan Kriznog štaba označene su kao potencijalno netačne. I na osnovu tog akta, tekst novinarke Ane Lalić u kojem neimenovani izvori govore o nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine ocenjen je kao širenje dezinformacija, a ona je privedena 1. aprila na saslušanje u Policijsku upravu Novi Sad. Nakon povlačenja spornog akta, novinarka je puštena iz pritvora, ali je ostalo nejasno da li će se protiv nje nastaviti postupak. Takođe, prethodno je uhapšena i jedna osoba zbog sumnje da je širila dezinformacije na društvenim mrežama o uvođenju dvadesetčetvoročasovne zabrane kretanja, dok su takvu zabranu prethodno najvaljivali i najviši državni zvaničnici.

Ipak, i pre pojave virusa korona, kao i u toku trajanja epidemije i vanrednog stanja, mnogi režimski tabloidi imali su sporne tekstove o CoVid-19, a na društvenim mrežama širile su se teorije zavere o ovom virusu. Protiv njih, međutim, nije pokrenut ni jedan postupak.

„Cilj da dezinformišu javnost i stvore haos“

Selektivna primena etičkog kodeksa i medijski haos, navodi asistent sa Departmana za komunikologiju niškog Filozofskog fakulteta, Dušan Aleksić, opisuju stanje u medijima pre pandemije, dok je slika medija za vreme malo više haotična.


Dušan Aleksić (Foto: Mediareform.rs)

„Lažne vesti imaju za cilj da dezinformišu javnost i stvore haos u pogledu tih informacija koje se šire – što može da utiče i na samo zdravlje, ali i na odluke i mišljenja, koje pojedinci donose u odnosu na to šta pročitaju u medijima“, ukazuje on.

Pošto su ljudi uplašeni zbog moguće zaraze, ovu situaciju Aleksić ocenjuje kao raj za one medije koji žive od lažnih vesti, pa im je cilj da dobiju što više klikova na sajtu, kao i da opravdaju očekivanja nekih političkih i ekonomskih elita.

„Ljudi su generalno uspaničeni, ne znaju kome da veruju. A manjak proverenih informacija i gomila poluinformacija i netačnih informacija sklapa različite predstave koje na kraju mogu da budu i opasne jer veliki broj ljudi naseda na njih. Ukoliko pogledate društvene mreže, videćete da su one zatrpane informacijama koje nemaju niti naučnu osnovu, niti logični temelj“, navodi Aleksić.

Dezinformacije kao „slamke spasa“

Lažne vesti u vezi sa ovim virusom moguće je naći za svega petnaestak sekundi, navodi novinarka fektček portala Raskrikavanje Marija Vučić.

„Ne bih rekla da su samo tabloidi proliferatori lažnih vesti – osim njih i društvenih mreža, desi se da lažne vesti šire i oni mediji u koje inače imamo poverenja. Posebno se to dešavalo u početku – pronašli smo nekoliko fejk njuzova na sajtovima kredibilnih medija. Ja sam potpuno sigurna u to da nije reč o zloj nameri, već da je reč o brzini. Čitava ova situacija zahteva od nas da budemo brzi, i da budemo prvi, pa se u toj brzini dese greške“, kaže Marija Vučić.


Marija Vučić (Foto: N1)

Ipak, naša sagovornica navodi da postoji velika razlika između lažnih vesti u tabloidima i onih koji se pojavljuju na društvenim mrežama. Iz iskustva sa lažnim vestima ona navodi da su dezinformacije na društvenim mrežama poput „slamke spasa“.

„Pretpostavljam da ljudi to rade zato što su u strahu i potrebno im je da čuju da nešto može da prevenira ili da izleči koronu i zato su sada i građani na tom zadatku širenja fejknjuzova, ali ne iz loše namere, rekla bih, već pre svega jer su u strahu, zato što je situacija neobična, stanje je vanredno, o ovom virusu ne znamo mnogo, nemamo lek, ni vakcinu – i ljudi se hvataju za bilo šta. Ok, čuli su da topla voda i limun može da ga ubije i hajde da to kažu drugima. Ali od tih saveta nema ništa“, ukazuje ona.

Osim dezinformacija, mediji su prenoslili i izjave stručnjaka i političkih aktera koje nisu sadržale tačne informacije. Tako su neki tabloidi pred početak epidemije u Srbiji govorili da je u pitanju najsmešniji virus koji postoji samo na Fejsbuku prenoseći izjavu jednog lekara. Izjave političkih aktera i pojedinih stručnjaka, navodi glavna i odgovorna urednica portala Istinomer Milena Popović, puni su patetike i drame.


Milena Popović (Foto: FoNet.rs)

„Svi smo svedoci da su nas pre samo mesec dana oni sa najodgovornijih pozicija uveravali da ovaj virus nije ništa strašno, da možemo da idemo na stadione, ili gde već, a samo mesec dana nakon toga usledila je konferencija predsednika Republike na kojoj nam kaže da smo sada u ratu, opet prenaglašavajući sa druge strane i dodatno podstičući strah kod ljudi“, napominje ona.

Popović navodi da je problem i to što i u ovakvoj situaciji političari ne propuštaju priliku da vode političku kampanju, u čemu imaju podršku i određenih medija.

Infodemija opasnija od pandemije

Najviše odgovornosti, kao i obično, u izveštavanju o vanrednom stanju i pandemiji virusa imaju novinari i mediji. Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i nastavnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić ističe da je izveštavanje u skladu sa činjenicama važnije od eksluzive, a novinari pre nego što nešto objave treba sebi da postave pitanje kako bi njima bilo da se neko njihov bori za život.

„Ne pratite one koji šire lažne vesti i seju paniku, takav način ‘izveštavanja’ ne samo da je u suprotnosti sa novinarskim kodeksom, to je i krivično delo. NDNV je objavilo dva korisna priručnika – jedan o tome kako da novinari izveštavaju o pandemij i drugi kako da sačuvaju sopstveno zdravlje da bi uopšte mogli da izveštavaju. Ne smemo zaboraviti da smo na prvom mestu ljudi uvek i u svakoj prilici, a još više u ovim teškim vremenima po celu planetu“, poručuje Gruhonjić.


Dinko Gruhonjić (Foto: NDNV)

Osim novinara i medija, odgovornost imaju i same građanke i građani koji su i konzumenti medijskih sadržaja. Dušan Aleksić navodi da je prodor lažnih vesti i inače, a naročito u vremenu korona virusa veliki zahvaljujući niskoj medijskog pismenosti.

„Pre svega, treba razmisliti da li je ono što ćemo podeliti na društvenim mrežama zaista istinito, da li to nekoga može da ugrozi, da li to što ste objavili logično, jer se mnoge vesti koje se objavljuju kose i sa najosnovnijim principima logike“, dodaje Aleskić i podseća da je suština medijske pismenosti – kritičko mišljenje.

Osim opasnosti koja nam preti od virusa, treba biti obazriv i kada su u pitanju informacije koje dobijamo. Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio je u februaru da se lažne vesti šire brže od virusa, a ta organizacija je ovaj proces tad nazvala infodemijom.

Da bismo se zaštitili od lažnih vesti, urednik Fejk njuz tragača Stefan Janjić preporučuje da treba imati na umu pet stvari pri čitanju vesti o korona virusu: provera izvora informacija, provera fotografija i brojeva, provera saveta u tekstu i, najvažnije, da se ne veruje u teorije zavere.

Stefan Janjić

„Ne deluju autentično rečenice poput ‘najnovija istraživanja su pokazala’, ‘grupa naučnika iz Rusije je utvrdila.’, ili ‘Kina je na korak od pronalaska vakcine’. Iza svake takve informacije mora da stoji precizan podatak ko je sproveo istraživanje, koje su potencijalne kontraindikacije, dokle se stiglo sa samim istraživanjem“, ukazuje Janjić i dodaje da se do tih informacija može doći prostim guglanjem.


„Veliki je broj informacija, veliki je broj dezinformacija – na vama je da gajite tu neku zdravu notu sumnjičavosti i da budete veoma oprezni pogotovo kada informacije prosleđujete drugima zato što je ovo zaista situacija u kojima dezinformacije ne služe za šalu i dokolicu, nego nekoga mogu i da ubiju“, upozorava Stefan Janjić.

Potrebno je obratiti pažnju, navodi naš sagovornik, na skrinšotove koji kruže društvenim mrežama i platoformama za dopisivanje i podseća da sve relevantne informacije vode ka zvaničnom portalu Svetske zdravstvene organizacije ili institucije sa kredibilitetom. Sugeriše da treba obratiti pažnju i na brojke i odnos tih brojki kada su u pitanju oboleli u određenim zemljama i imati na umu da nisu sve države u istom trenutku imale početak zaraze, dok saveti iz bilo koje zemlje pogođene korona virusom o lečenju nisu osnovane jer trenutno nema leka za ovu bolest.

Naposletku, treba se čuvati teorija zavere, navodi Janjić, jer su potpuno beskorisne iako postoji potreba da se čitava situacija u kojoj smo se našli objasni „u višem poretku stvari“. Podseća da ipak nije kriva 5G tehnologija, niti nas NATO zaprašuje sarinom, niti je ovaj virus laboratorijski proizveden, jer za sve ove tvrdnje postoje jasni dokazi da su netačne.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u kao i na sajtu podcast.rs.

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga