(REAGUJ): Kada se napada kultura – žrtva je javnost

"Uvedeni u stanje straha"

03. nov 2020

Česti napadi na institucije kulture, ali i na umetnice i umetnike, koji nisu procesuirani na odgovarajući način, doprinose pogoršavanju odnosa u društvu.

Jedan od mnogobrojnih napada, ali poseban jer je bio direktan – bio je upad petnaestak mladića na izložbu strip grupe Momci u okviru festivala Novo doba u zemunskoj galeriji Stara kapetanija. Javnost je na društvenim mrežama burno reagovala i pre napada zbog jednog crteža sa te izložbe – „kenjkavca“, koji predstavlja kenjkavu bebu kojoj viri sekira iz glave. Bez obzira na to što je kontekst, crnohumorni pristup i vreme kada je nastalo – izostalo iz reakcije, grupa huligana je najavila upad, što su organizatori i autori prijavili policiji koja nije reagovala. Ipak, čitava izložba je uništena.

Nikola Vitković, jedan od autora strip grupe Momci, za podkast Reaguj kaže da nema utisak da je strip grupa ponela najveću žrtvu iako su ih tabloidi i javnost na internetu ocrnili, brutalno kritikovali i satanizovali. On navodi da se više oseća kao neko na koga je prvo ukazano da je moguće ovako reagovati.

Nikola Vitković (Foto: privatna arhiva)

Najveću žrtvu je podnela javnost jer je uvedena u stanje straha i u stanje da se plaše da pokažu, odglume, snime svoj rad jer im sa najviše instance u kulturi može biti nacrtana ili neka meta ili može biti opravdan napad na njih. Mi smo tu sporedni, samo primer toga. Nije ovo jedina izložba, kulturni događaj na koji su upadali huligani. Kako je to delovalo na mene – deluje još uvek zato što smatram da nije gotovo, ne baš iz sata u sat, ali iz dana u dan otkrivamo nove aspekte svega toga”, ističe Vitković.

Objašnjava da je moguće tumačiti ovaj napad sa više strana, ali da se sve svodi na mračni zaključak. Ipak, dodaje da treba razlikovati napad kao utreniranu akciju i autentičan bes na jedan rad.

“Kad smo javnosti otvorili vremensku kapsulu, istorijski retrospektivni pogled na jedno vreme koje imalo svoj početak i kraj zaokružen, i onda se desila ta neverovatna reakcija, izgleda da su klime 90-ih i 2020. veoma različite i da je današnja klima neuporedivo zapaljivija. Postoje ljudi koji su upali na izložbu i oni su to uradili krajnje sistematski, bez izliva besa i afekata. To nije bio spontan, emotivan izliv, već je to bila utrenirana akcija za razliku od javnog mnjenja na interentu koje je potpuno pobesnelo i gde se vidi autentičan bes naroda kao reakcija na jedan rad koji su primetili na izložbi“, ukazuje on.

Međutim, sama reakcija javnosti, kao i napadači, ocenjuje Vitković, ostali su neosetljivi na kontekst – što je veliki problem. Sama izložba je zamišljena kao osvrt na ono što su tokom devedesetih ovi autori radili, jedna retrospektiva koja bi pokazala šta se promenilo, zašto i zbog čega nije. Reakcije su bile bez shvatanja konteksta, ali zato burne.

“Ono što je tu tužna istina, danas a verovatno i zauvek – to je da su ljudi, šira javnost, neosetljivi na kontekst. Svaki crtež ima kontekst, a ovo je samo detalj serije radova koja nije bila ni kompletirana, ali su i ostali radovi bili na izložbi. Svačeg je bilo da se vidi što bi dalo širu sliku šta su bili momci, čime su se bavili, kada su se bavili time i zašto. Pa bi onda i taj bes, možda bio još jači, drugačiji, drugačije formulisan, ali reagovati samo na jedan crtež čiji se kontekst ne razume i ne želi se da se razume je izuzetno prenagla reakcije. Kod nas ne postoji gradacija reakcija – dakle prvo da bude negodovanje, pa da bude neko raspitivanje, pa kritikovanje, pa da bude optužba, pa kad ni optužba ne usledi – tužba, kad ni tužba ne usledi – mogao bih da razumem da nekome pukne film i da radi nešto krajnje budalasto. Ali ovde ne, ovde se odmah uradi budalasta stvar”, dodaje.

Odnos ministarstva – dekonstrukcija ponašanja

Posle celog incidenta oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja saopštenjem koje mnogi karakterišu kao „gebelsovsko“. Tada je započela ping-pong igra, utakmica u kojoj ne možete a da ne vidite kako se jedan učesnik neuspešno, a uporno hvata za reket i promašuje lopticu. Na prvo saopštenje reagovala je javnost, ali su i psiholozi osudli stav Ministarstva. A zatim je Ministar Vladan Vukosavljević odlučio da napiše otvoreno pismo u kom je lično kritikovao novinare NIN-a i Vremena.

Stefan Janjić sa katedre za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i glavni urednik portala FakeNews dekonstruiše to što se dešavalo u saopštenjima i koje poruke su poslate.

Stefan Janjić

“Rekao bih da u tom svetlu da su posebno zabrinjavajući ti ad hominem napadi. Mislim da bi neko ko drži do svoje elementarne pristojnosti vodio više računa kako sklapa svoje rečenice u četu u nekoj neformalnoj komunikaciji, u razgovoru sa svojim članovima porodice, nego što je to ministar učinio vrlo svestan toga sa koje pozicije izgovara svoje reči, kome ih upućuje, na koji način ih upućuje, na koji način upotrebljava sajt Ministarstva kulture kao sajt jedne institucije, a ne njegov privatni blog. Čak i da nije objavio taj stav na tom mestu, mislim da je ono što je izrečeno krajnje neprimereno, jer bi on trebalo da bude prvi, čak iako je sam suočen sa nekakvim agresivnim nastupom, diskursom, koji će da spusti loptu, da se seti toga da on predstavlja u ovoj zemlji i levičare i desničare, da predstavlja u ovoj zemlji i konzervativce i liberale, i da pokuša da iznese stav koji je u skladu sa Ustavom ove zemlje, koji ne krši ljudska prava i koji ne pokušava da se obračunava sa neistomišljenicima tako što umesto osporavanja eventualno njihovih pogrešnih stavova, potencijalno pogrešnih stavova, osporava njihov lik i delo u potpunosti”, smatra Janjić.

Luka Knežević Strika iz Asocijacije Nezavisne kulturne scena Srbije objašnjava da je, kako je Ministarstvo odmaklo sa saopštenjima i tokom vikenda, sve popirmilo lični ton jer je odlazeći ministar mogao sebi da da oduška nakon četiri godine jer je znao da neće biti na toj funkciji u novoj vladi: “Stvar koja je postajala jasna kako je to razmenjivanje saopštenja krenulo: Ministarstvo kulture se nikada nije aktivno bavilo svojim poslom, iako ovo nije bio njihov posao iako su ga radili u ime ministarstva, nisu radili za vreme mandata koliko u ovim danima odlazećeg ministra”.

Luka Knežević Strika (Foto: privatna arhiva)

Sa druge strane, Nikola Vitković navodi da kao i devedesetih on i danas deluje iz potkulture, iz andergraund kulture i ne očekuje da ga Ministarstvo podrži u radu, a kamoli da ima neku lepu reč. Ipak, očekuje od države da se ovakvi napadi ne dešavaju ili makar spreče.

“Ne očekujem da ministarstvo razume, voli, podržava moj ili naš rad, ne očekujem da ima sluha za to – videli ste instrukcije koje su stizale od ministarstva i njihovih ogranaka koji su tražili kakvu vrstu umetnosti treba praviti. Jedino što očekujem od države, kao građanin, jeste da se ovakvi napadi najstrožije kažnjavaju, da se za početak spreče kada se najave, a najavljeni jesu bili i prijavljene su najave“, ukazuje on.

Marko Panajotović, direktor Reflektor teatra se slaže i smatra da država ne samo da ne vodi računa o aletrnativnoj sceni, već ni ne reaguje na probleme na koje ta scena ukazuje. Odnosno, reaguje, ali samo kada se to ne poklapa sa njihovim stavom ili kada shvate da se upravo država kritikuje: “Kada država primeti alternativnu scenu – primeti samo da je neko rekao nešto što njima može da smeta. Dakle, i kad obrate pažnju, ta pažnja uglavnom se svodi na neku cenzuru“.

Region: Više osuda manje podrške

Helena Ernoić, hrvatska muzičarka i basistkinja rok grupe “Svemir”, kaže da ne radi kao profesionalna muzičarka i da ne živi od muzike. Kao i sve njene kolege u bendu, imaju dodatni posao, jer samo od muzike trenutno ne mogu živeti:

„Ono što znam i što je svakako za pohvalu je da su neke krovne institucije u Hrvatskoj pokrenule i potaknule da se ipak osigura neka finansijska pomoć ljudima kojima žive od glazbe, tipa Hrvatska glazbena unija i slično su se dosta zalagale da se pomogne. I to je za svaku pohvalu, ali generalno mislim da za kulturu vlada nije imala sluha i mislim da ju konstantno zanemaruje, pogotovo kad krenu sa malo suludim idejama za restrikcije… Takođe mi smeta i mišljenjne javnosti. Recimo, imali smo situaciju gde se pobunila Nina Badrić, koja je rekla: ‘Gledajte, ljudi, mi ne možemo živeti, nemamo finansijske prihode’. Ljudi su se na to dignuli: ‘Idi kopat krompire!’ Ljudi ne razmišljaju da to nije samo Nina Badrić u pitanju. Konkretno, sad nju uzimam, ali vredi i za druge glazbenike. Tu postoji ceo bend iza tog izvođača, koji takođe živi od tog glazbenog nastupa, tu je takođe tonac, ljudi koji će postaviti pozornicu, ljudi koji su zaduženi za rasvetu… Dakle, to je jedna cela mašinerija. Isto tako je i u kazalištima i u drugim sektorima kulture. I zapravo mi smeta što dobar deo javnosti uopšte nije razmišljao o toj pozadini, već su onako krenuli sa drvljem i kamenjem.“

Rešenje: Rad sa mladima i nezavisni održivi sistem podrške

Marko Panajotović iz Reflektor teatra smatra da je rešenje u tome da alternativne scene i dalje rade sa mladima, kako bi se na taj način formirale kvalitetne osobe.

„Rešenje za to je da pokušavamo da što bolje radimo, da pokušavamo da osluškujemo u društvu koji su problemi da nastavimo tim da se bavimo bez obzira na te probleme koje imamo i što nemamo razumevanja državnih institucija. Ali, ukoliko radimo i ukoliko radimo sa mladim ljudima i sa što mlađim ljudima i pokušamo da ih edukujemo, obrazujemo na pravi način – mislim da ćemo uraditi na kraju pravu stvar. Ali za to je zaista potrebno puno vremena i puno hrabrosti i snage“, ocenjuje on.

Marko Panjatović

Dvostruka opasnost koja se nadvila nad umetnošću – s jedne strane korona virus, sa druge strane odnos države prema umetnicima koji se razlikuju od poželjne matrice može se ublažiti ukoliko se novčano pomognu umetnici putem raznih platformi za crowdfunding, navodi Luka Knežević Strika iz Asocijacije Nezavisne kulturne scena Srbije.

Iako kaže da umetnici nikada neće moći na miru da žive i stvaraju, naš sagovornik navodi da je moguće stvoriti klimu gde je rad moguć, a tu je potrebno uticati na institucije koje bi to omogućile.

“Da bi se situacija promenila neophodno je da insistiramo i nalazimo načine da objasnimo institucijama da je neophodno stvoriti takvu klimu i uslove da je rad moguć, ne samo kroz institucije, već i kroz nezavisno delovanje i neinstitucionalni sektor”.

Alekasndra Bučko (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Nova.rs

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovely Jubbly
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga