(Reaguj!): Antimigrantska kampanja u službi jačanja ekstremizma

"Migrantska kriza koristi se za promovisanje nacionalističkih desničarskih stavova"

12. dec 2020

Svakog dana se može pronaći veliki broj manipulativnih i lažnih informacija o migrantima na internetu, kako u antimigrantskim grupama na društvenim mrežama, tako i na portalima. Najveća Fejsbuk grupa pod nazivom “Pokret STOP Naseljavanju migranata” broji preko 300 hiljada pratilaca. Sagovornici podkasta Reaguj! „Migracije lažnih vesti“ slažu se da se sve češće može naići na dezinformacije o migrantima, ali i da je neophodno raditi na medijskoj pismenosti građana Srbije kako bi oni te dezinformacije prepoznali.

Kako su lažne vesti koje se plasiraju u domaćim medijima napisane na srpskom jeziku, one često i ne dopiru do migranata. Svakako je dobra vest da deo govora mržnje prema njima ostaje samo u onlajn sferi. Za podkast “Reaguj!” govorio je Azar Kan koji trenutno živi u Prihvatnom centru u Obrenovcu. Kako kaže, do sada nije imao loših iskustava u Srbiji. Naprotiv, čak ne isključuje mogućnost da ostane da živi ovde. On dolazi iz Pakistana i već tri godine živi u Srbiji. Pre toga, godinu dana je proveo u Bugarskoj, i kaže da se tamo nije osećao prihvaćeno kao u Srbiji. Želeo bi da nađe posao u Obrenovcu i tu ostane, iako je svestan da ovde ne može zaraditi mnogo novca.

“Razlog zašto živim u Srbiji je jer se osećam spokojno ovde. Kada sam napustio svoju državu, kada sam dolazio, nisam još bio odlučio kuda idem. Jedino sam znao da ću ostati tamo gde se budem osećao dobro, gde budem našao mir”, objašnjava Azar.

Medijska slika: Podgrevanje stereotipa i govora mržnje

Velikim delom su upravo mediji ti koji potencijalno šire dezinformacije u vezi sa migrantima. Kako bi se u medijskom prostoru povukla linija između dezinformacija i činjenica u vezi sa migrantima, Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE kroz projekat „Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima” pokrenuo je fektček serijal. Urednik fektček rubrike na VOICE-u Darko Šper navodi da je ovaj projekt važan, naročito kako bi se u javnom prostoru pokazalo da je način na koji se prikazuju i tretiraju migranti neispravan i pogrešan. Šper ističe da se do najvećeg broja dezinformacija o migrantima dolazi na društvenim mrežama. Osim na nekim anonimnim portalima, dezinformacije i manipulacija u vezi sa migrantima nije bilo u medijima. Ipak, desetak mladih novinara su tu da provere sve te informacije i ukažu na lažne vesti o migrantima.

Govoreći o učestalosti dezinformacija i manipulacija kada su u pitanju migranti, Darko Šper navodi da svakog dana novinari dolaze do novih objava na društvenim mrežama i portalima za koje se ne zna ko stoji iza njih i ko piše na njima.

“Ima ih zaista jako mnogo. Pošto su te objave toliko česte, mi smo korpus lažnih vesti ubacivali u jedan isti tekst u kojem smo analizirali te objave, za koje se ne zna ni ko stoji iza njih, ko je osnovao te portale. I uvideli smo da se svakodnevno objavljuje makar jedna antimigrantska vest koja je u potpunosti netačna ili samo delimično tačna”, objašnjava Šper.

Darko Šper: Borba protiv lažnih vesti je kao rat sa vetrenjačama

Susrećući se sa lažnim vestima o migrantima, naročito na društvenim mrežama, novinari fektček rubrike VOICE-a nailaze i na komentare u kojima korisnici društvenih mreža iskazuju svoje stavove prema migrantima. Kako kaže Šper, problem je što su mnogi od njih potpali pod uticaj tih lažnih vesti i na njima izgradili stavove potpomognute stereotipima, ali i mržnjom prema migrantima.

“Naši građani, nažalost, nisu dovoljno medijski pismeni, pa su potpali pod uticaj društvenih mreža gde se zaista svašta objavljuje i gde svaka vest koja je iole interesanta – treba je proveriti u tradicionalnim medijima. Zašto bi bila vest na društvenim mrežama, a nikada ne bi bila vest u medijima? Ima i medija koji se ne ponašaju u skladu sa našim pozitivnim zakonodavstvom i Kodeksom novinara Srbije, ali u svakom slučaju podlegli su tom uticaju i to primećujem u komentarima na našim vestima koje objavljujemo – puni mržnje prema migrantima, stereotipa. Par puta sam se upustio u objašnjenje konteksta prisustva migranata u Srbiji kao jednog procesa koji traje više godina, međutim to je kao rat sa vetrenjačama. Ti ljudi ne žele da promene svoje mišljenje o migrantima. Možemo mi da napišemo tekstove o 150 lažnih vesti koje su ti poratlali i društvene mreže objavili – kod takvih korsinika to uopšte neće imati nikakvog uticaja”, objašnjava Šper.

Kao i svaka lažna vest, navodi naš sagovornik, i lažne vesti od migrantima imaju za cilj skretanje pažnje sa bitnijih tema. Sa druge strane, kreatori lažnih vesti se čak i ne trude mnogo, pa je lako dekonstruisati ih. Međutim, ovakve vesti se brzo šire, pa je bitno da se na vreme označe kao lažne, dezinformacije i manipulacije.

“Toliko su lažne vesti o migrantima lažne da je provera vrlo često vrlo kratka. Dakle, oni objavljuju poluinformacije, oni optužuju migrante za neke stvari bez dokaza, postoje insinuacije, uzimaju stare vesti kao da su se sada desile, kradu vesti iz inostranstva i objavljuju ih kao da su se desile u Srbiji… To jesu zle namere – pisanje o migrantima, odnosno antimigrantska kampanja je praktično kampanja da bi ljudima u Srbiji skrenuli pažnju sa zaista pravih tema i pravih zloupotreba, korupcije i čega god – gde god se okrenemo”, zaključuje Šper.

Sandra Maksimović takođe je uključena u projekat „Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima”, ali je i u okviru projekta „Lice krize“ radila intervju sa šesnaestogodišnjim migrantom iz Irana. Već nekoliko godina bavi se temom migrantske krize i ističe da od medija zavisi iz kog ugla će izveštavati o ovoj temi.

Sandra Maksimović: Migrantska kriza koristi se za promovisanje nacionalističkih desničarskih stavova (Foto: privatna arhiva)

“Mi generalno u domaćim medijima imamo oprečno izveštavanje o migrantima. Imamo medije koji izveštavaju objektivno, ali imamo i medije koji migrantsku krizu koriste u manipulativne svrhe. To ide od toga da se određenim negativnim pričama o migrantima zapravo prikrivaju neke ozbiljnije stvari koje se dešavaju u zemlji, do toga da se migrantska kriza koristi zapravo za promovisanje nacionalističkih desničarskih stavova”, kaže Maksimović i dodaje da postoje portali koji su specijalizovani za bavljenje temama vezanim za migrante, ali naglašava da se baš na njima može naći najveći broj lažnih vesti.

“Postoje neki specijalizovani portali koji pišu o migrantima u izuzetno negativnom svetlu. I takvi portali su specijalizovani za širenje lažnih vesti, a često i govora mržnje, a znamo koliko govor mržnje može biti opasan kad s prenese u delo, u stvaran život ljudi. To zapravo možemo videti po komentarima na grupama, na društvenim mrežama, kao što su ‘Pokret STOP Naseljavanju migranata’. Ta grupa broji više od 300 hiljada članova. Ono što je zabrinjavajuće jeste što je dovoljno da jedan, dva člana podlegnu u potpunosti tom govoru mržnje i da učine nešto na ulici kada sretnu migranta. Iz tog razloga su ovakvi manipulativni narativi, lažne vesti i govor mržnje koji se promoviše, kako u medijima, tako na društvenim mrežama, izuzetno opasni”, zaključuje Maksimović.

Novinar VOICE-a Igor Išpanović dobitnik je nagrade Novosadske novinarske škole za istraživačko-analitički tekst „Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota“. Tekst govori o tome da u Srbiji za pet godina od početka izbegličke krize nisu zabeleženi veći incidenti između migranata i domaćeg stanovništva, ali da uprkos tome ciklično buja šovinizam, pre svega na društvenim mrežama, ali i na ulicama gradova Vojvodine i Srbije uopšte. Išpanović je kroz analizu odnosa stanovništva i izbeglica i razgovora sa stručnjacima istražio kako i marginalne grupacije i aktivni učesnici na političkoj sceni Srbije, tretiraju izbeglice i izmišljaju događaje u kojima su oni navodno učestvovali.

“Uglavnom je najčešći motiv da su migranti napali, izboli, silovali nekoga, uglavnom žene. Prosto postoji perpecija da su žene slabije, da je njih potrebno zaštiti, pa se onda najverovatnije i očekuje ta reakcija tog seksističkog mačo dela populacije koji treba da priskoči u odbranu tih nezaštićenih žena. Sa druge strane, lažne vesti se bave i temom integracije migranata u srpsko društvo i onda se to precipira kao nešto što će okaljati čistinu srpskog nacionalnog duha. Kada je u pitanju davanje neke finansijske pomoći, to je još jedna od čestih dezinformacija u vezi sa migrantima”, naglašava Išpanović, koji radi i na projektu Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima”.

On kaže da mnoštvo dezinformacija o migrantima mogu dovesti do stvaranja atmosfere u kojoj je nasilje prema njima opravdano.

Igor Išpanović: Mnoštvo dezinformacija o migrantima mogu dovesti do stvaranja atmosfere u kojoj je nasilje prema njima opravdano (Foto: privatna arhiva)

“Lažne vesti nisu opasne po sebi, one su opasne u svom mnoštvu i svojoj sveprisutnosti. Jedna lažna vest neće nagnati nekog na nasilje nad migrantima, ali će stvoriti atmosferu u kojoj će se potencijalno nasilje posmatrati kao prihvatljivije u odnosu na neko drugo okruženje. Mislim da je tu više u pitanju stvaranje tog nekog načina razmišljanja koje ide ka ekstremnijem, ali se nužno ne pretvara u fizičku manifestaciju tog ekstrema”, objašnjava Išpanović.

Sanja Kosović, fektčekerka Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra VOICE, potvrđuje da najveći broj lažnih vesti govori o nasilju migranata nad srpskim stanovništvom.

“Informacije koje najčešće možemo da nađemo u vezi sa migrantima su uglavnom o nasilju koje oni navodno vrše nad stanovništvom. Onda se često laže o povlasticama koje oni dobijaju od države i jako se često priča o navodnom naseljavanju migranata u Srbiji, što su i brojne nevladine organizacije i Komesarijat za izbeglice demantovali više puta. Iz samog razgovora sa velikom većinom migranata u Srbiji može se videti da oni osećaju tu netrpeljivost koju građani imaju ka njima”, navodi ona.

Kosović objašnjava da se često šire dezinformacije o migrantima jer se, na primer, pogrešno tumači neki zakon, tako što se izvlače određene činjenice iz određenog konteksta.

“Pojavila se tako jedna lažna vest da će svako ko zaposli migranta moći da plaća 70 posto poreza manje. To je samo bilo pogrešno tumačenje izmena zakona. U stvari, zakon uopšte ne prepoznaje migrante kao posebnu kategoriju”, kaže Kosović.

Ponekad nam se čini da određene informacije konstantno, kao u valovima, stižu do nas. Tako je i kada pričamo o ovoj temi. Kosović potvrđuje da se mnoge vesti recikliraju samo da bi se stvorio utisak da se neprestano nešto dešava.

“Veoma često se dešava da se stare vesti, recimo nešto što se desilo pre nekoliko godina, predstavljaju kao da su aktuelne i nove. Tako smo imali situaciju kolega Igor i ja da je izašla vest da su se ljudi masovno okupili ispred škole da bi se bunili oko toga zato što migranti idu tamo u školu i ne žele da mešaju svoju decu s njima. Ja za svaki slučaj da proverim i zovem direktora škole i on kaže da migranti ne idu u tu školu već dve godine”, kaže Kosović.

Sanja Kosović: Najveći broj lažnih vesti govori o navodnom nasilju migranata nad srpskim stanovništvom (Foto: privatna arhiva)

Кomesarijat za izbeglice i migracije je pojavu antimigrantske kampanje najoštrije osudio. Objašnjavaju da je ona posebno bila izražena na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja, kada su mnogi građani, zatvoreni u svojim domovima zbog pandemije koronavirusa, vreme provodili na internetu.

Oni kažu i da je antimgrantska kampanja izgubila snagu sa ukidanjem vanrednog stanja, ali i zbog činjenice da sad svi vide da nema “milion naseljenih migranata”. Od trenutka ukidanja vanrednog stanja primetno je i da se fokus tih grupa preusmerio na druge teme, kao na primer kampanje porotiv vakcinacije.

Država toleriše antimigrantsku kampanju

Nikola Popov, koji je vodio Centar za azil u Krnjači tokom vanrednog stanja, objašnjava da antimigrantske kampanje zapravo ne štete samo migrantima.

“Štete i nama, smetaju nam u radu, ali na njih se to posebno odnosi, ima posebnu težinu. Samo stvaranje loše slike može da ih stavi u jednu vrlo nezgodnu situaciju – da gde god da se pojave budu okarakterisani ili označeni kao neki strani zavojevači, uljezi ili uzurpatori, što apsolutno nije istina”, kaže Popov.

On dodaje da kampanje koje nisu u najvećim medijima ili nisu previše popularne na društvenim mrežama, ne dolaze do migranata, jer je njihov fokus drugačiji, odnosno, oni na internetu prate drugačije priče.

Nikola Popov (Foto: Кomesarijat za izbeglice i migracije)

Iako zvanično država navodi da je učinila sve za migrante, učestale su takozvane Narodne straže koje ih maltretiraju. Ipak, sve se to dopušta, a Darko Šper navodi da je imao osećaj kao da državi odgovara ovakvo skretanje pažnje sa bitnijih tema. Dodaje da „ono što je potrebno da mediji urade – VOICE to i čini“.

“Što se uloge medija tiče, mi smo tu – radimo te tekstove, u planu je da radimo i neke filmove ili specijalne emisije – i tu se otprilike naša uloga završava. Druga uloga je države da ona sama pravi emisije, da radi neke stvari koje bi građanima pojasnile celu tu problematiku. Ali toga nema na javnim servisima. Verovatno i migranti nekad urade nešto što je protivzakonito, ali ako uzmete neku mikrosredinu gde ima puno migranata na koje se žale i pozovete policiju i pitate – reći će vam da domaće pravi mnogo više prekršaja i krivičnih dela od migranata koji su privremeno nastanjeni na tom području”, objašnjava Šper.

Sandra Maksimović ističe da je na novinarima veliki deo odgovornosti, kao i da je njihov zadatak da pre svega provere informacije i prenesu šta se zapravo dešava na terenu.

“Pošto novinari u stvari jesu ta spona između građana, politike i ostalih medija, njihova odgovornost jeste da te narative prvenstveno prepoznaju, da ne podlegnu tim narativima i da ih dekonstruišu. Da zapravo shvate zbog čega su ti narativi nastali, ko ih plasira, u čijem interesu. I najvažniji zadatak novinara jeste da građanima prenesu šta se zapravo dešava na terenu i sa kakvim se problemima migranti suočavaju”, objašnjava Maksimović.

Sanja Kosović naglašava da je provera informacija o migrantima moguća i od strane samih čitalaca. Kako kaže, važno je kritički posmatrati celu stvar.

“Ne možemo više samo da upijamo informacije, ne možemo da ih primamo, da ih uzimamo za činjenice. Treba da proverimo. Treba da kritički gledamo na te vesti. Nije teško pogledati neku vest, proguglati je, prevesti je na neki drugi jezik i videti možda neku drugu stranu, videti neku pozadinu, videti šta se u stvari krije iza toga. Sada imamo mnogo alatki koje su dostupne svim građanima, većini ljudi. Svi imamo internet, manje-više. Svi možemo da pogledamo recimo na Google Reverse da li je neka slika bila tu ili nije, da li se koristila u neke druge svrhe ili nije. Tako da je veoma u stvari lako da proverimo da li je nešto istina ili nije – samo ne treba biti lenj. Kada vidimo senzacionalistički naslov, umesto da šerujemo, treba ipak da proverimo šta se tu dešava”, objašnjava Kosović.

Igor Išpanović smatra da veća medijska pismenost neophodna kako bi se počelo sa borbom protiv dezinformacija. On za podkast “Reaguj!” daje nekoliko saveta kako prepoznati lažnu vest: “Pogledajte naslov, pogledajte ko je izvor, pogledajte kada je ta vest objavljenja. Ako igraju na izazivanje emocija, uglavnom, ne mora vest biti lažna, ali sigurno je tu da izmanipuliše tu trunku istine koja možda u njoj postoji. To su neke osnovne mentalne alatke koje možemo da iskoristimo kada pokušavamo da shvatimo šta su lažne vesti, a šta nisu”, objašnjava Išpanović..

Iva Gajić (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: 2021
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga