Radovanović: Virus uopšte nije oslabio, nema dokaza za takve tvrdnje

"Ako bi se olako relaksirali sve mere, moglo bi da se desi da u junu već dođe do drugog talasa"

25. apr 2020

Ne sme da zavara poslednjih dana često ponavljana konstatacija da je virus oslabio – on uopšte nije oslabo, nema nikakvih dokaza, naveo je za N1 epidemiolog Zoran Radovanović. Virulencija koronavirusa, njegova patogenost, je ista kao što je bila, nigde su svetu nije pokazano da je virulencija opala, dodao je. Ako bismo nepromišljeno relaksirali sve mere, do drugog talasa bi moglo da dođe već u junu, kaže epidemiolog, i navodi da je cilj da se on ne pojavi pre pozne jeseni.

Radovanović, komentarišući najavljeno ublažavanjem mera od ponedeljka, kaže da je i vreme bilo da se krene s tim, posebno sa onim najrestriktivnijim. „Jedino što tome mora da se pristupi postupno, fazno i mudro, bez pritisaka sa strane i da se razvuče na više sedmica“, dodaje.

Dr Radovanović naglašava da je u Srbiji epidemijski vrh postignut mnogo kasnije nego u nekim susednim zemljama, pa navodi da je u Beogradu bio najveći broj obolelih 16. aprila, u Nišu 17, konstatujući da je to relativno skoro. „Austrijanci su čekali 20 dana posle tog epidemiološkog vrha da počnu sa relaksacijom mera“, ističe.

Radovanović ocenjuje da se situacija u Srbiji još nije stabilizovana, da je još rovita.

Ako dođe do ponovnog povećanja učestalog javljanja bolesti, kaže dr Radovanović, to će biti zasigurno drugi talas. „Naš cilj je da do drugog talasa ne dođe pre pozne jeseni. Ako bismo vrlo nepromišljeno i olako relaksirali sve mere, moglo bi da se desi da u junu već dođe do drugog talasa. Mora razumno da se postupa“, naglašava epidemiolog.

Mi smo svesni da je našu protivepidemijsku borbu ovde odredilo odsustvo testova, jer nismo mogli da slušamo SZO – da što više testiramo, da otkrivamo obolele, da njih izolujemo, njihove kontakte stavimo u karantim – nego smo morali da karantiramo populaciju ili velike segmente populacije, a to je moguće samo na neko vreme, i sada moramo da se vraćamo normalnom životu, navodi gost Novog dana.

Smatra da mere, kao što je potpuno zatvaranje starijih treba relaksirati. „Ide se jedan sat, moglo bi to da se dozvoli svakog dana. Isto, policijski čas može da se pomeri na 20h, i ja verujem da će narednih dana tako i biti“.

Upitan o odnosu prema drugim državama u regionu kad je ova tema u pitanju, Radovanović kaže da su neke zemlje regiona, posebno Hrvatska, zabeležile prve slučajeve pre nas, Slovenija takođe, i svaka zemlja mora da prati situaciju u svojoj sredini. „I mi moramo da se držimo toga“.

Radovanović ocenjuje da je kod nas išlo malo „kampanjski“. Dodaje da je Aleksinac imao skoro sve obolele u jednom jedinom danu, Blace isto, oko Uskrsa, sa ponekim slučajem neki dan pre, a da je posle toga tek poneki slučaj „kapao“. „Kampanjski se radilo – otišlo se tamo, uzeli su se uzorci, nemoguće je da je epidemijska kriva u ta dva mesta zaista imala oblik vodoskoka. To odražava intenzitete testiranja i tehničke mogućnosti i zbog toga treba biti oprezan“.

Radovanović kaže i da je rezervisan prema uvođenju međugradskog saobraćaja, smatrajući da je ova odluka rano doneta i podsećajući da su Hrvati sa tim znatno duže oklevali.

„Isto tako, ne sme da zavara često ponavljana poslednjih dana konstatacija da je virus oslabio. On uopšte nije oslabo, nema nikakvih dokaza. Čak koristi se jedna stručna reč – virulencija. I kad je ona u pitanju, tu se ništa nije promenilo. Virulencija znači ubojitost, virulencija je stepen pategonesti, patogenost je sposobnost klice da ošteti zdravlje. Virulencija ovog virusa je ista kao što je bila, nigde su svetu nije pokazano da je virulencija opala, ili da će opasti zato što sija sunce“, ističe gost Novog dana.

Radovanović kaže da je najbliži srodnik ovog virusa, uzročnik SARS-a harao do jula. „I ostao bi i dalje prisutan da energičnim merama, izolacijom i karantinom, nije iskorenjen. Ne možemo da povlačimo paralelu, ovo je sasvim druga klica, ona mnogo češće dolazi do bezimptomnih i blagih oblika bolesti, tako da ne može na taj način i tako lako da se savlada“.

Govoreći o merama i njihovom ublažavanju, epidemiolog kaže da je važno da odlučujuću reč ima struka, odnosno stručni deo Kriznog štaba, dodajući da je na njima velika odgovornost. Posle prvog talasa mogla bi da se uključi akademska i šira zajednica, jer je velika odgovornost, dodao je.

Izneo je podatak da je prosečna starost umrlih niža nego u Evropi.

„Starost umrlih u Srbiji je 65 godina, to je 15 godina manje nego u Evropi. U Evropi je 80 godina, u Italiji 81 godina“, navodi.

Radovanović naglašava da je Srbija sačuvala najstariju populaciju, jer nisu mogli da izlaze iz kuća, pa su manje bili izloženi i manje su oboljevali. Ali, dodaje da ne možemo ni život ni privredu da držimo u vanrednom stanju večito, i da to mora da popusti.

„Samim tim doći će i do povećanja učestalosti bolesti, takvo je iskustvo iz drugih zemalja. Nama je cilj da taj drugi talas usledi u novembru i decembru ako može, po cenu da jednom, možda dvaput malo pritegnemo mere, ako nam se učini da broj obolelih počinje da raste“, zaključio je gost Novog dana.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga