- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Psihološkinja: Dvojac Vučić-Brnabić kao patrijarhalna porodica

„Mene dvojac Vučić-Brnabić stvarno podseća na patrijahalnu porodicu u kojoj otac dolazi kući svaki dan umoran, drami, priča kako mu je teško i da izgara za tu porodicu. I onda dođu neka deca, nešto pitaju, nešto hoće, vazda su nezadovoljni. Onda dođe mama i grdi tu decu što su se usudili da nešto pitaju. U takvim porodicama svaka negativna emocija ili nezadovoljstvo se tumači kao nezahvalnost i kao bahatost. E sad, vi možete deci da zabranite da osećaju, ali ona neće prestati da osećaju. Deca će da izrastu u nesrećne ljude“, istakla je u Novom danu psihološkinja Đurđa Timotijević.

Govoreći o mentalnom zdravlju nakon godinu dana epidemije, ona je navela da je važno da realno sagledavamo situaciju, kao i da je potrebno da se pitamo šta možermo da promenimo kako bi nam bilo bolje.

„Emocije su naš kompas. I pozitivne, i neprijatne. I ukoliko damo sebi da osetimo sve, pa i tugu, bol, strah i nezadovoljstvo, nije dobro da pozitivno mislimo o tome. Treba da se pitamo šta sa ovim nije u redu. Onda možemo nešto da promenimo, da nešto izmenimo, da se protiv nečega pobunimo. A ako ubeđujemo sebe da samo mislimo pozitivno, plašim se da će nas život skuvati kao žabu, a da nećemo ni primetiti“, navodi Timotijević.

Ukazuje da činjenica da ne znamo do kada će trajati vanredna situacija sa koronavirusom čini situaciju jako teškom.

„Nas istorija čovečanstva uči da čovek može svašta da izdrži, i to mnogo više nego što nam se čini. E sad, to što možemo svašta da izdržimo ne znači i da nam je dobro. Kriza u kojoj smo godinu dana od nas zahteva konstantno novo prilagođavanje, adaptaciju i izvlači iz nas poslednji atom snage da nastavimo život u ovim potpuno promenjenim i ludim okolonostima“, smatra Timotijević.

Prema njenim rečima, nakon godine dana zdravstvene krize, svi građani su umorni, jako iscrpljeni i obeshrabreni.

„Kada nepovoljne okolnosti traju jako dugo onda nam se može desiti da izgubimo nadu da će se te okolnosti promeniti ili veru da ćemo se mi prilagoditi. Međutim, istraživanja pokazuju da imamo neverovatnu moć prilagođavanja i reparacije da iz njih izađemo bez većih oštećenja mentalnog zdravlja“, kaže ona.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na izazivanje traume i da li će ostaviti mentalna oštećenja kod ljudi, ona odgovara da ne veruje da je tako.

„Mislim da ova kriza za većinu nas neće biti traumatsko iskustvo. Čak i u ekstremnim negativnim životnim događajima, ne završimo svi sa postraumatskim stresnim poremećajem“, napominje Timotijević i dodaje da je odgovor većine nas na ovakve događaje rezilijentnost, odnosno otpornost.

„Ne bih se usudila da predviđam, ali, ma koliko da je teško, izaći ćemo svi bez većih posledica“, ocenila je Timotijević.

Kaže da to što je kriza zahvatila ceo svet, donosi određeno olakšanje kod građana, jer oni osećaju da nisu usamljeni u ovom problemu, kao i da postoji mnogo drugih ljudi koji ih razumeju.

„Treba uvek da se setimo koliko je ljudi izlečeno, jer velika većina ljudi koja se zarazi koronom, izleči se uspešno. Isto tako kada uhvatimo sebe da se pitamo da li će se ovaj haos završiti, dobro je da se setimo da su se sve epidemije završile, tako će i ova“, poručila je Timotijević.

Objašnjava da u vremenima kada čovek oseća neposrednu opasnost, on samo misli na egzistenciju i svoje zdravlje, ali da kada prođe opasnost, on dobija i druge potrebe i želje u toku života.

U interesu vlasti stalni strah za goli život

„Ako svi kao društvo živimo u stanju u kome je stalno neka vanredna situacije, neko ratno stanje, u kome smo stalno u strahu za goli život, mi se nikada nećemo pitati kako nam je, i da li želimo nešto više od sebe. I onima koji su na vlasti, to zaista može biti u interesu, jer ukoliko verujemo da smo srećni zbog toga što smo živi, posebno ako smo srećni što smo živi baš zahvaljujući njima, mi ih onda nećemo pozivati na odgovornost. To onda otvara prostor za neograničenu vlast i za bahaćenje. Kako našim novcem, tako i zdravljem, pa i našim životima“, ističe Timotijević.

Takvo stanje, prema njenom uvrenju, dovode do toga i da se neka od pitanja ne postavljaju predstavnicima vlasti.

„Nedavno sam se podsetila antologijske izjave ministra policije za koga se ispostavilo da je imao krivično delo u mladosti, bilo je u pitanju obijanje trafike. kada su ga za to pitali, on je odgovorio: ‘Pa kako možete to da me pitate, dok gori Hilandar’. I sad stvarno mislim da poseta Hilandaru nije bila nimalo slučajna, jer sve dok gori Hilandar ili smo u epidemiji korone, onda je suvišno, nemuesno, čak i izdajnički postavljati neka pitanja. Odakle nam respiratori, odakle smo ih nabavili, ili odakle državi pare da podeli tih sto evra svakome od nas? Ili odakle devet miliona za spomenik koji je izgrađen? Mnogo je tih pitanja“, ukazuje Timotijević.

Na osnovu svega toga, kaže da je u interesu vlasti da sve potrebe svedemo na puko preživljavanje.

„Ukoliko smo stalno u strahu za svoju egzistenciju, mi smo onda laka meta za maltretiranje i za ucenjivanje. Ukoliko verujemo da treba da budemo srećni što imamo ikakav posao, da možemo porodicu da prehranimo, mi se nećemo pitati kako nam je ako nas neko ucenjuje. Nećemo se pitati da li nam je ok da glasamo za vladajuću partiju ili da budemo prisiljeni da idemo na nekakav miting podrške. Onda ćemo ćutati i trpeti. Ili nikada nećemo prijaviti seksualno zlostavljanje“, podvlači Timotijević i nastavlja da ukoliko je situacija suprotna, onda ćemo i raditi suprotno.

„Ukoliko verujemo da nećemo da budemo srećni samo zato što smo živi, onda ćemo da prijavimo seksualno zlostavljanje, borimo se junački, i onda se desi da zlostavljač bude osuđen“, kaže ona.

Zbog svega ovoga veruje da ukoliko se stalno budemo pitali – kako nam je, odbijaćemo da budemo ucenjeni, i da glasamo ne onako kako nam je naređeno, nego po svojoj volji i savesti.

„A onda imamo šanse da smenimo te koji nas ucenjuju i koji nam prete“, podvlači Timotijević.

Govoreći o izjavama predstavnika vlasti za vreme epidemije o ekonomskom prosperitetu ili prednosti u broju umrlih nad ostalima,, ona kažu da one nisu umesne niti utešne.

„Sve i da zamislimo da iza svega toga stoji najbolja namera, ko zaista može da bude srećan ako u državi pored nas umire više ljudi. Ko može da poveruje u priču o ekonomskom rastu kada je veliki broj ljudi oko nas izgubio posao sada. Stvarno je teško poverovati da su te izjave dobronamerne, i verujem da iza njih stoji čisto propagandni cilj“, ocenjuje ona.

(N1)

Podelite ovu stranicu!