Protest zbog ubistva ruske aktivistkinje: Sve gora situacija i u Srbiji

Protest ispred ambasade Rusije u Beogradu

25. jula 2019

Grupa organizacija civilnog društva, boraca za ljudska prava, protestovala je ispred zgrade Ambasade Rusije, zbog nerazjašnjenog ubistva ruske aktivistkinje Jelene Grigorijeve. Oni optužuju državu da stoji iza tog i sličnih ubistava aktivista u toj zemlji. Borci za ljudska prava upozoravaju na sve goru situaciju i u Srbiji.

Grupa organizacija civilnog društva zatražila je od Rusije da otkrije i kazni ubice Jelene Grigorijeve. Optužuju, kako kažu, režim Vladimira Putina da stoji iza ubistva. Traže i ukidanje kontroverznog zakona koji zabranjuje takozvanu gej propagandu, a koji je u Rusiji usvojen 2013. godine. Podsećaju da je u prethodnom periodu u Rusiji ubijeno više aktivista i novinara i da nijedan zločin nije razrešen.

„Ova ubistva omogućio je ruski režim koji kreira atmosferu nekažnjenog i nekažnjivog nasilja u kome su ova ubistva moguća. Niko od počinilaca ovih ubistava do danas nije kažnjen i sve one osobe koje misle drugačije od vladajućeg režima u Rusiji su posebno na meti progona pretnji i ubistava“, kaže aktivista „Žena u crnom“ Miloš Urošević.

Jelena Grigorijeva bila je istaknuta ruska LGBT aktivistkinja. U subotu je pronađena mrtva, sa više ubodnih rana i ožiljaka nastalih od davljenja u ruskom gradu Sankt Peterburgu. Njeno telo pronađeno je dan kasnije u žbunju u blizini njene kuće. Grigorijeva je i ranije prijavljivala policiji da dobija pretnje, ali policija te tvrdnje nikada nije potvrdila.

Grigorijeva je bila poznata po borbi za ljudska prava u Rusiji, a posebno po LGBT aktivizmu. Protivila se i ruskoj aneksiji Krima, a bavila se i lošim tretmanom zatvorenika i drugim problematičnim pitanjima u ruskom društvu. Veruje se da je i nastradala zbog svog aktivizma.

Nerešeni napadi na aktiviste nisu novost ni u Srbiji. Dragoslava Barzut iz organizacije „Da se zna!“ kaže da je najveći problem to što se zakoni ne primenjuju i podseća da je u Srbiji doneta samo jedna presuda za napad iz mržnje.

„Ono što je posebno zabrninjavajuće je da ne dolazi do odgovarajuće kaznene politike. Što je posebno zabrinjavajuće, Srbija za razliku od Rusije ima daleko bolju legislativu, u skladu sa ljudskim pravima, ali je problem što se ta legislativa gotovo ne primenjuje“, kaže Barzut.

Dragoslava Barzut i sama je bila meta napada. Fizički je napadnuta 26. septembra 2015. ispred kafića u centru Beograda. Počinilac nije pronađen. Osmog marta 2019. fizički napad i pretnje grupi aktivistkinja. Policija i tužilaštvo nisu reagovali, pa je podneta privatna tužba. Suđenje je zakazano za oktobar.

Nijedan od tih slučajeva nije rešen.

„Moram reći da se plašim, nije strašno to sebi priznati, ali se svakodnevno borim“, kaže ona.

Česte su pretnje aktivistima u Srbiji, a posebno su na udaru oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću ili problemima sa kojima se suočava LGBT zajednica. Najdrastičniji su slučajevi Majde Puače koja je zbog pretnji pobegla u SAD ili Bobana Stojanovića, koji je iz istog razloga dobio azil u Kanadi.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga