Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i postupak njegovog izbora – ogledalo svih u sudstvu

Predsednici sudova bi u sudstvu trebali da budu „prvi među jednakima“, i da se - uz umeće sudovanja - ističu odgovornošću i sposobnostima rukovođenja

12. jan 2021

Bilo bi za očekivati da se predlaganja i izbori na najvišem nivou u pravosuđu obavljaju uz besprekorno poštovanje predviđene procedure uključujući i ažurno postupanje i poštovanje Etičkog kodeksa sudija. Ovo je od posebnog značaja kada se predlažu predsednici sudova, jer je istraživanje koje je pre nekoliko godina za Društvo sudija Srbije sproveo CESID, pokazalo da je 44% sudija osetilo neki pritisak u radu, a od toga 22% je doživelo taj pritisak od strane predsednika suda. Uz članove Visokog saveta sudstva (VSS), predsednici sudova bi u sudstvu trebali da budu „prvi među jednakima“, i da se – uz umeće sudovanja – ističu odgovornošću i sposobnostima rukovođenja.

Različita iskustva sa predlaganjem kandidata za predsednika suda

U sadašnjoj praksi predlaganja i izbora predsednika sudova, uticaj različitih faktora i interesa, pre svega iz politike, ali i unutar pravosuđa, koji se ponekad ispoljava na neformalan način, je veći ukoliko je funkcija značajnija. To zaista nije opravdano, jer postojeći sistem izbora predsednika sudova, omogućava da se taj uticaj potpuno legalno i javno ostvari u Narodnoj skupštini, tako što poslanici ne bi izabrali kandidata koga predloži VSS. To se vrlo retko događa, ali se dogodilo pre oko godinu dana kada je Odbor za pravosuđe Narodne skupštine, koji je ovlašćen da se izjašnjava prema Narodnoj skupštini, a ne prema VSS-u, vratio VSS-u više desetina predloga za izbor za predsednike sudova jer je imao primedbe na tri predložena kandidata, pa je VSS većinom glasova prihvatio ovakav potez Odbora, koji na kraju nije ni došao na dnevni red Narodne skupštine, zbog vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa Covid-19 i isteka mandata prethodnog saziva skupštine.

Zbog toga su, pre svega, i predložene izmene Ustava o pravosuđu. Cilj je da se kvalitet i odgovornost za izbor sudija i predsednika sudova, koncentriše u najvišem telu sudstva, da bi se eliminisala mogućnost sistemskog višestrukog političkog uticaja na sudstvo, koju izvršna i zakonodavna vlast poseduju već i na taj način što imaju u svojoj nadležnosti pripremu, donošenje i izmene svih zakonskih propisa.

Nažalost, nedavna praksa predlaganje kandidata za najviše funkcije u pravosuđu, npr. predsednika jednog od apelacionih sudova, pokazala je da i najviši organ sudske vlasti ponekad donosi odluke koje ne uvažavaju kriterijume koje pominje zakon i koje određuje VSS. Kandidat koji je u svemu što je predvideo Zakon o sudijama (izražena sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu u skladu sa kriterijumima koje donosi VSS, mišljenje o prijavljenim kandidatima sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika), imao prednost, pa i jednoglasnu podrška tročlane Komisije VSS-a za predlaganje – nije predložen za predsednika suda. Jednostavno, ukoliko prilikom glasanja na sednici VSS-a kandidat dobije pet, a protivkandidat u drugom krugu glasanja šest neophodnih glasova za izbor, od ukupno deset članova VSS-a, pomenuti protivkandidat je predlog VSS-a Narodnoj skupštini za izbor, a za kandidata sa većim ocenama programa rada i većom podrškom kolega nije predviđeno ni pravo na žalbu.

Zašto je konkurs za izbor predsednika VKS-a raspisan sa zakašnjenjem od dve godine?

Prema Ustavu i Zakonu o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, uz pribavljeno mišljenje Opšte sednice VKS-a i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština na period od pet godina i ne može biti ponovo biran. U slučaju konkursa za predsednika VKS-a koji je raspisan 24.12.2020. godine, poslednji rok za prijavljivanje kandidata je 08.01.2020. godine. Kandidat uz prijavu na konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada sudova u Republici Srbiji, koji se objavljuje na internet stranici VSS-a, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.

Kako nije detaljno regulisana procedura predlaganja kandidata za predsednika VKS-a, kao što je to za predsednike ostalih sudova učinjeno Pravilnikom o…kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda, primenjuju se odredbe Zakona o sudijama (čl.80). Nije dovoljno jasno i da li se sve ili samo neke odredbe iz Zakona o sudijama (Glava 5. Predsednik suda) odnose i na predsednika VKS-a, jer se određeni članovi npr. o dužini trajanja mandata predsednika suda drugačiji od odredbi Ustava i Zakona o sudijama o trajanju mandata predsednika VKS-a, a s druge strane, u čl. 73 Zakona o sudijama koji se odnosi na vršioca funkcije predsednika suda, decidirano u drugom stavu pominju se uslovi po kojima neko može biti izabran za vršioca funkcije predsednika VKS-a.

Pre daljeg razmatranja uslova i postupka ovog izbora, imam pitanje za sve nas koji smo poslednjih godina na najodgovornijim funkcijama u sudstvu: kako to da smo svi zajedno, pre svega izborni članovi VSS-a i članovi VSS-a po funkciji, plus tadašnje rukovodstvo Narodne skupštine, dozvolili da prođe više od dve godine od isteka ustavnom ograničenog mandata od pet godina aktuelnom predsedniku VKS-a, koji je po automatizmu i predsednik VSS-a, sve vreme od 2013. godine? Lično se osećam kao jedan od odgovornih za ovaj propust, jer nisam na zvaničan način kao član VSS-a iz reda sudija pokrenuo ovo pitanje.

Na kraju, pitam i sve kolege – sudije VKS-a: da li je Opšta sednica svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, u periodu od juna 2018. do decembra 2020. godine nekoliko puta prekršila odredbu čl. 73 Zakona o sudijama, prema kojoj „Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši funkciju predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najduže na šest meseci“, imajući u vidu drugi stav ovog člana: „Sudiju koji vrši funkciju predsednika VKS-a postavlja Opšta sednica“? I da li je ispravnije za tako važan izbor usvojiti mišljenje tajnim ili javnim glasanjem, čak i kada postoji samo jedan kandidat?

Može li se, ipak, doprineti da novi predsednik VKS-a bude „najbolji od najboljih“?

Do trenutka objavljivanja ovog bloga (08.01.2020.) na internet stranici VSS-a nije objavljen ni jedan program rada niti radna biografija kandidata, iako je nezvanična informacija da je do ovog dana konkurisao za mesto predsednika VKS-a samo jedan kandidat. Zaista se nadamo i očekujemo da će biti još prijava, iako su neki događaji – kao što je saopštenje VSS-a od 23.12.2020. godine, kojim VSS osuđuje kao tendencioznu „Krik-ovu bazu podataka o pravosuđu“ i ocenjuje „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, u delu u kome kritikuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“ – su se dogodili istog dana i pod istom tačkom „Razno“ kao i donošenje odluke o raspisivanju konkursa za predsednika VKS-a. To je moglo da utiče da pojedini potencijalni kandidati poput sudije VKS-a, Aleksandra Stepanovića, koji inače ispunajava sve formalne uslove za učešće na konkursu, izjavi u intervju za novogodišnji broj lista „Danas“ da neće konkurisati, čak „i da nije imao nameru“.

Loša atmosfera za slobodan i kritički razgovor o problemima pravosuđa, za šta bi svakako morao biti spreman budući predsednik VKS-a se dodatno pogoršala, nakon intervjua predsednika Republike koji je u božićnom broju „Večernjih Novosti“ (06-07.01.2021. godine), između ostalog, izjavio: „Pogledajte čime se hvali predsednik Višeg suda u Beogradu. Time čime se on ponosi, kao čovek bi se stideo. To je slika i prilika onih koji do danas odlučuju u našem pravosuđu i tu nema velike filozofije.“ Ovakva izjava, koja, kao odgovore na pitanje novinara da li je najveću štetu državi naneo bivši ministar Saša Dragin sadrži odgovor predsednika Republike da nije tako i da tu postoji licemerje „jer kada dirnete u bilo koga od njih, kaže se da vršite pritisak jer su vaši politički protivnici. Drugo licemerje je spoljnjeg faktora koji vrši pritisak na tužilačke organe da se ne gone oni iz prethodnog režima već oni iz sadašnjeg“, zaslužuje posebnu analizu i reakciju.

I pored iznetog, što svakako negativno utiče na potencijalne kandidate za predsednika VKS-a, apelovao bih na kolege – sudije VKS-a, kao što sam to činio i prilikom izbora sa članove VSS-a iz reda sudija, da se njih što više prijavi na konkurs. Tako bi svima nama, posebno članovima VSS-a i svojim kolegama u VKS-u, omogućili bolje i kvalitetnije uslove za sprovođenje demokratske procedure izbora novog predsednika VKS-a koji će u narednih pet godina biti ne samo prva ličnost sudstva Republike Srbije, nego i predsednik najvišeg sudskoupravnog organa – VSS-a. To je vreme kada treba da se donesu izmene Ustava o pravosuđu i novi sistemski zakoni, a verovatno će trebati i veliki integritet i hrabrost da se pravosuđe zaštiti od mogućih pritisaka i „eksperimenata“ izvršno-političke vlasti poput onih iz 2009-2012. godine.

Bez obzira na ishod izbora novog predsednika VKS-a, a posebno ukoliko izbor iz bilo kog razloga ne uspe, npr. ukoliko kandidat ne bi dobio pozitivno mišljenje od polovine svojih kolega u sudu ili prilikom glasanja u Narodnoj skupštini, smatram da bi bilo dobro i potrebno što pre raspisati oglas za popunu desetinu upražnjenih sudijskih mesta u VKS-u. Možda bi u tom slučaju i na taj način, u slučaju da na ovom konkursu ostane samo jedna prijava i da se konkurs ponovi, doprineli većem broju prijava, ili drugačijem mišljenju Opše sednice VKS-a, što bi povećalo konkurenciju i doprinelo predlaganju i demokratskijem izboru najboljeg kandidata.

Da zaključimo, kontrola političke vlasti nad pravosuđem se možda može privremeno i naizgled ostvarivati prećutkivanjem rokova, umirivanjem ili ućutkivanjem neposlušnih i formalnom i neformalnom podrškom određenim kandidatima od strane pojedinaca koji su u vlasti ili u pravosuđu na istaknutim funkcijama. Na primer, kao što je to činio bivši državni sekretar Ministarstva pravde u postupku predlaganja i izbora kandidata za Državno veće tužilaca. U tome, nažalost, ponekad saučestvujemo i mi – pojedine sudije, ali je to „medveđa usluga“ svima u pravosuđu – pa i tim kandidatima ukoliko se protežiraju – jer su u tom slučaju na gubitku načela Ustava, građani i struka.

Sudije bi morale da budu daleko od toga, tim pre što im je sprovođenje Ustava i zakona, kako nas uči Etički kodeks, ne samo funkcija, nego i dužnost. Zbog toga je aktuelni konkurs za izbor predsednika VKS-a i postupak njegovog izbora – ogledalo ne samo zrelosti, profesionalnosti i demokratičnosti rada VSS-a i VKS-a, nego i svih u sudstvu, ali i pokazatelj kako izvršno-politička i zakonodavna vlast, pa i celo društvo, gleda na pravosuđe, vladavinu prava i podelu vlasti. Predsednik VKS-a je personifikacija sudstva u Srbiji danas, ali i u budućnosti. Zato je bitno da se potrudimo i predložimo „najboljeg od najboljih“.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

(Savo Đurđić, otvorenavratapravosudja.rs / Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Državne jasle
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga