Povezivanje škole za dizajn, umetničkih NVO i građana: Časovi sa kojih se ne beži

"Postoji alternativa u svemu, u to mladi moraju biti upućeni"

29. okt 2020

Sve ima na netu! Sve može da se izgugla! Da li? Čega to nema ni u digitalnim, ni u papirnim knjigama i udžbenicima? Šta je to što današnja školska nastava ne predviđa, čega se tek retki profesori dotiču, šta u nekim školama postojeća praktična nastava ne predočava ? Razgovara li se? Kako pripremamo decu za onaj prvi korak iz škole na pijacu svakodnevnog života?

Puna su nam usta reči i pojmova poput – nova su vremena, vladaju kompjuteri, mobilni telefoni i slične ale … Digitalna pismenost, on line komunikacija, on line instalacija, on line biblioteka, on line izložba, on line posao, on line zarada, zoom sastanak… On line svadbe i sahrane… On line čovek! Uštedite vreme, pazarite preko neta, ne izlazite bez preke potrebe, čuvajte sebe i zdravlje bližnjih, budite odgovorni… Čuvajte životnu sredinu! Spasite planetu! Ne bacajte najlon vreće! Odvajajte sakupljeni otpad!

Pretnje, upozorenja ili radost i dobrodošlica novom vremenu? Nikom od nas, ruku na srce, nije baš sasvim jasno – i pored činjenice da deca vladaju novim tehnologijama čim se rode, jer se, za razliku od odraslih, ne plaše – izuzimajući prvu ravan kako funkcioniše to NOVO i zašto baš sve to baš tako treba. Jedno je sigurno – novo je tu, nadire, valja se, povećava, ščepaće nas! Šta će to NOVO u krajnjem proizvodu doneti, kako će nam na pleća i dušu leći, hoćemo li umeti hoditi novim putevima, svedočiće, neće proći mnogo, najmlađi od nas. A, dotle, dok se jasnije ne artikuliše mnogo toga od čega zaziremo možda bez potrebe, a možda i s pravom, hajde da, za početak proširimo vidike. To će nam, sasvim sigurno odagnati strah, a to je početak koji obećava.

Sledeće pitanje, koje se kao logičan sled postavlja, je koji su to putevi i alati spoznaje o novom, naročito o njegovoj primeni? Šta je dohvatljiv svet, šta fikcija, šta je to što možemo da usvojimo bez predznanja, a za šta nam je potrebno promišljanje, učenje, trening? Kako učiti, a naučiti?

Prenesena na polje umetnosti, pitanja iz prethodnih redova bila bi varijacija na istu temu – imala bi možda različitu formu, sličnu tematiku, ali bi sasvim sigurno pred nas postavljala istovetnu dilemu.

Shvativši da su odgovori na ta pitanja, kao i za sve druge, pogotovo mlade ljude, važni i za budućnost njihovih pulena koji se školuju u srednjoj Školi za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu – nekoliko profesora odlučilo je da odgovore potraže van zvanično propisanih udžbenika, negde „između redova“.

Tako je, zapravo i počela nedavno uspostavljena saradnja, današnjim „modernim“ rečnikom rečeno – projekat pod naslovom „Tehnologija savremenog stvaralaštva“ koji je okupio đake, njihove profesore, umetnike, umetničke radionice, nevladina umetnička udruženja. Ovom se društvu, uz obostranu radost, priključilo i lokalno stanovništvo, ili razumljivim vokabularom – komšije iz kraja, ovog puta s Detelinare (gde se škola za dizajn i nalazi).

Priča će, sva je prilika, rezultirati pribavljanjem odgovora – kroz razne vrste radionica, umetničkog i društvenog angažmana – na glasno postavljena pitanja: Šta je umetnost i koja je njena uloga u društvu? Šta sve i na koji način može da se kaže umetnošću? Kako se kreiraju nove estetske i društvene vrednosti? Šta se sve može naučiti na času koji nije čas, iz knjige koja nije knjiga, iz nastave koja nije nastava, iz rada koji ne moraš na zvrc zvona da prekidaš…? Koje su to lekcije koje se usvajaju bez katedre i table? Kako iz naučenog naći svoj izraz, kako stvoreni proizvod, umetničko delo prikazati, ponuditi javnosti i/ili, a zašto da ne, prodati? Koji su to materijali dostupni na dohvat ruke, a zaboravljeni, ili zanemareni, ili, pak ovovremeni, a neistraženi? Da li je sve što smo nazvali otpadom, baš zaista otpad? Može li otpad pretvoriti u nešto drugo, korisno i nezagađujuće? Kako čuvati prirodu? Kako biti društveno koristan…? Jer, školski i (takozvani) vanškolski sadržaj, praktičan i teorijski, grupni i individualni rad dovodi, nesumnjivo, do lakšeg, boljeg neposrednijeg usvajanja znanja, nadasve primenljivijeg u budućem životu i umetničkom delanju. Na posletku, ali ne najmanje važno – sve lekcije naučene kroz praksu, na časovima sa kojih se ne beži, dovode do dijaloga, a dijalog je, po mnogima, jedini pravilan osnov za mnogo šta – ne samo za učenje i novi pristup stvaranju, već i za društeno koristan angažman, koji je, da nam se fraza ne spočita, osnov za drugačiji svet, svet na polzu svih nas.

Projekat „Tehnologija savremenog stvaralaštva“ potpisuju i sprovode: Centar za nove medije_ kuda.org (Borka Stojić, Aleksandra Jelić, Zoran Pantelić i Zsolt Polgar)u saradnji sa učenicima srednje Školo za dizajn „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada i njihovim profesorima, umetnicima Draganom Vojvodićem i Dejanom Ilićem, kao i gostima na razidenciji kroz radionice sa umetničkom organizacijom „Mini-pogon“ iz Beograda Vahida Ramujkić, Danilo Prnjat, Tijana Cvetković i Chow Sing Tai).

-Saradnja obuhvata edukativno-radioničarsku blok nastavu sa učenicima (u neposrednoj komunikaciji, ili online verziji, ukoliko to zdravstvene (ne)prilike bude zahtevale) kroz interaktivni rad sa domaćim i stranim predavačima. Program je usmeren na bazični uvod u tehnološke procese stvaranja, saradnje i društvenosti, sa ciljem da se informišu i obuče srednjoškolci, budući mladi stvaraoci, za kreativni rad u domenu savremenih tehnologija kroz metode i principe zajedničkog stvaranja, učenja i dijaloga. Program se bazira na problemskom učenju, putem kojeg se kroz istraživanje, grupe analitičke i kritičke aktivnosti, kolaborativni rad i produkciju dolazi do teorijskog i praktičnog znanja o kreativnom korišćenju savremenih tehnologija. Učenici tokom programa dobijaju uvid u celokupan put/proces izvođenja stvaralačkog koncepta i praktičnog rada, od namere i razvoja ideje, preko sagledavanja moguće primene i opravdanosti u polju kulture, umetnosti, ekonomije i društvenog konteksta, sve do potpune realizacije i prezentacije sopstvenog rada – iznosi producent, umetnik Zoran Pantelić i osnivač kuda.org, kolektiva posvećenog umetnosti, aktivizmu i politici.

On naglašava da se ovakav postupak nadovezuje na važeću preporuku Ministarstva obrazovanja, koji omogućava srednjim stručnim školama i gimnazijama da drugim oblicima rada nadograde sadržaje koji doprinose obogaćenju nastavnog programa. Ohrabruje što projekat povezuje oblasti ekologije, održivog razvoja, kulture življenja, politike mladih, stvaralaštva i reciklaže u korist stvaranja novih vrednosti. U isto vreme objedinjuje sferu obrazovanja, lokalnog aktivizma, društvene inkluzije, inovativnog stvaralaštva (šta danas ima smisla proizvoditi) i kako, kao i instrukcije za dizajn budućih proizvoda.

Na prvoj radionici održanoj Školi “Bogdan Šuput” učenici druge i treće godine škole za dizajn, smera likovni tehničari upoznali su se sa fenomenom plastike i tehnologijom materijala, ekološkim i ekonomskim temama, održivim sistemima, kao i osnovnim funkcijama mašina: šrederom, kompresorom, ekstruderom, indžektorom. Obuka o načinima za organizovanje kampanje za sakupljanje plastičnog otpada prethodila je jučerašnjoj radionicu na kojoj su đaci, uz pomoć mentora, reciklirali plastiku – samleli je, pa stavili u rernu. Za njih novi recept iznedrio je šarenu tvrdu ploču, kao lenju pitu sa filom od plastike, te je praktičan rad bio samo uvod u izradu visoko dizajniranih i korisnih predmeta od reciklažne plastike koji transformišu odnos prema plastici, naročito plastičnom ambalažnom otpadu.

Za ovu jesen planiran je na ovu temu i jedan javni događaj u zajedničkom radu sa stanovnicima Detelinare, na platou kod Pošte 21113, ispred prostorija kuda.org. Đaci su pozvali komšije da se uključe, sakupe plastični otpad, materijal za reciklažu, zajednički nauče nešto o tehnologiji plastičnog materijala i oprobaju se u procesu izrade predmeta od reciklirane plastike, čime će se, ujedno i popularizovati ideja prerade plastike. Jer, nije plastika samo štetna, neke vrste mogu i da se prerade. Đaci, sada u ulozi promotera, sami će kreirati i prezentovati svoj rad, te će pokazati sebi i drugima da nema umetničkih i neumetničkih materijala – naučeno će primeniti u konkretnoj situaciji.

Deo ovih akcija na Detelinari se realizuju kroz podršku Goethe Instituta u Beogradu, Ministarstva kulture RS kroz program Sopstvena soba – program umetničkih rezidencija i Asocijacije NKSS kroz program Festivala Na sopstveni pogon.

-Imamo pravo da trećinu nastave sami kreiramo. Raditi s mladim ljudima samo po šemi bez kreiranja novih vrednosti i društvenog aspekta u svemu, u današnje je vreme nedopustivo – život piše nove lekcije! Šire znanje i sagledavanje sveta je, nasuprot današnjem sužavanju i pojednostavljivanju svega i svačega, samo naizgled manje nužno – smatra umetnik Dragan Vojvodić, koji predaje višemedijsku umetnost i pokušava da im prezentuje aktuelnosti u ovoj oblasti. – Postoji alternativa u svemu, u to mladi moraju biti upućeni. Tokom spoznajnog procesa na teme i u okvirima koje predviđa njihov nastavni plan i program, retko ko od đaka razmišlja šta postoji van tih okvira. Mora im se pokazati i prikazati da nije dovoljno da budu talentovani i školovani za zanat koji izučavaju, već da postoji i širi, sociološki i društveni aspekt svega. U ovome što radimo važno je i što do tih spoznaja dolaze kroz umetnički rad. Na ovim radionicama dobiće osnovna znanja iz ekologije, naučiće šta je reciklaža, kako preraditi i od otpada dobiti nešto što ima estetsku vrednost…

Deca su uvek zainteresovana za nešto novo. O većini stvari su, zahvaljujući internetu, uglavnom čuli, ali se u stvarnosti s mnogo čime u stvarnosti nisu susreli, smatra profesor Dejan Ilić i tvrdi da će i nastavnicima biti lakše da rade sa decom proširenih vidika i znanja, koji su naučili da gledaju i vide šta se oko njih nalazi i to utkaju u svoje stvaralaštvo. Inovativniji će, sva je prilika, tako biti i maturski i drugi učenički radovi, „baciće“ nove ideje na sto, imaće potez više za budućnost, što daje nadu da će biti aktivniji i spremniji za društveno angažovanje, bez čega nema promena. A, bez promena, nema napred.

Mladi su, srećom „tvrdi“, nepoverljivi, sumnjičavi i skeptični. Teodora Egić učenica drugog razreda Škole za dizajn „Bogdan Šuput“ na pitanje zašto se odlučila da učestvuje i šta misli o čitavoj akciji, kaže: „Za sada mi se dopada. Ali, videćemo. U svakom slučaju, neće mi škoditi, može samo da mi pomogne, jer, ne postoji škola koja te uči kako da postaneš pravi umetnik“.

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovely Jubbly
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga