Porast antiizbegličke retorike na Zapadnom Balkanu i u Centralnoj Evropi

"Opšte odsustvo proverenih i objektivnih informacija o razlozima migracija i izbeglištva, potrebama, posledicama i osetljivosti tih ugroženih grupa ljudi"

09. dec 2018

U gotovo svim državama Zapadnog Balkana i Centralne Evrope primetna je pojačana antiizbeglička retorika a delovanje političkih grupa protiv prihvata izbeglica izaziva loše efekte u lokalnim sredinama pa dolazi do manipulacije stanovništvom i podsticanja ksenofobije, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji „Dani integracije“ koja je održana u Beogradu.

Međunarodna konferencija o izazovima u integraciji izbeglica na Balkanu i u Evropskoj uniji, održana je prethodna tri dana u Beogradu, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, a u radu skupa učestvovali su eksperti iz organizacija i lokalnih samoprava Srbije, Makedonije, Hrvatske, BiH, Rumunije, Bugarske, Italije, Austrije, Slovenije, Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske.

Učesnici su razmenili iskustva o procesima integracija izbeglica, aktuelnim i budućim izazovima i praksama u tom procesu, a zajednički je ocenjeno da na taj proces negativno utiče opšte odsustvo proverenih i objektivnih informacija o razlozima migracija i izbeglištva, potrebama, posledicama i osetljivosti tih ugroženih grupa ljudi.

Na Konferenciji se govorilo i o izazovima integracije izbeglica u lokalnoj sredini, o značaju i uticaju medija na stavove i svest građana o integraciji i izbeglicama, o ulozi društvenih mreža u procesu informisanja lokalnog stanovništva u svrhu upoznavanja i zbližavanja sa migrantskom populacijom, kao i o koracima koje treba preduzimati da se ojača interakcija i integracija izbeglica.

„Kao ne manje značajan problem se javlja i neefikasno delovanje administracija koja zbog nedostataka kapaciteta ali i volje ne primenjuju postojeće propise o integraciji na način predviđen zakonom, tako da je integracija često neefikasna ili nepotpuna, pa ljudi ostaju u procepu, nisu integrisani ili žive nevidljivi ili getoizirani pored građana, a ne zajedno sa njima“, ocenjeno je na skupu.

Takođe je ocenjeno da brojne zakonske promene u nekim zemljama Evrope stavljaju aktere na lokalu – lokalne vlasti, ogranizacije, delove sistema, građane, u neizvesnost i nesigurnost kako da postupaju, bez izgleda da se adekvatno postupi prema potrebama izbeglica u integraciji, što utiče na samo funkcionisanje celokupnog sistema azila i prihvata.

„Izbeglice treba da se upoznaju sa kulturom, običajima, jezikom, istorijom i zakonima sredina u koje dolaze, ali i da o razlozima za dolazak izbeglica, prethodnim uzrocima u zemljama porekla, strahotama izbeglištva, običajima, u što većoj meri budu upoznati i građani iz lokalnih sredina. Integracija je obostrani proces i uz razumevanje i kutulrološke sličnosti može da se posebno olakša“, dodaje se.

Učesnici skupa su ocenili da nema odgovora koji može da bude uspešan ako ne dolazi iz sredine gde pitanje postoji i treba da se reši, jer centralizacija u migracijji i integraciji nije realno niti održivo rešenje.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga