Popović: Zdravstveni sistem pred izazovima, gubitak poverenja jedan od njih

"Skoro šest meseci imamo situaciju da zdravstvenim sistemom upravlja krizni štab"

05. avg 2020

Zdravstveni sistem Srbije je pred ozbiljnim izazovima u vreme pandemije koronavirusa, situacija je ozbiljna, već duže vreme govorimo o pucanju sistema, a jedan od ključnih problema je i gubitak poverenja, kaže za N1 dr Dragoslav Popović, konsultant Unicefa i Svetske banke i predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije.

„Izazovi su vrlo ozbiljni. Mi smo svedoci da se duže vremena razgovara o pucanju zdravstvenog sistema, a vrlo često se terminologija koristi pogrešno, i treba to razjasniti, a istoremeno pandemija pokazuje koje su to slabe tačke zdravstvenog sistema. Opteretili smo bolnice teškim pacijentima koji traže skupu terapiju, zdravstveni radnici su takođe izloženi bolesti, jednim delom zbog nedostatka opreme, naročito u početku. A postajemo svesni i da se lista onih koji odlažu razne intervencije produžava i to postaje jedan od glavnih problema“, smatra Popović.

Pored toga, dodaje, javlja se nepoverenje u sistem kao jedna od posledica situacije i celog menadžmenta upravljanja krizom.

„Skoro šest meseci imamo situaciju da zdravstvenim sistemom upravlja krizni štab“, kaže on.

Epidemiolog Predrag Kon je međutim, u utorak izjavio da Krizni štab ima samo savetodavnu ulogu, a da o svim merama odlučuje Vlada Srbije.

„Da, mi smo zaboravili da je to krizni štab Vlade. I oni nisu ti koji su donosioci odluka, oni su davali preporuke, ja pretpostavlajm da je tako. Ali, kad imate vanredno stanje, zaboravljate na transparentnost i na redovno funkcionisanje nekih sistema, u ovom slučaju zdravstvenog“, izjavio je Popović.

Na pitanje ko onda upravlja krizom, kaže: „Mi se trenutno nalazimo u vakuumu, u kojem ćemo narednih dana znati ko je ministar i premijer. Želeo bih da naglasim, vrlo često mešamo pojmove – ono što kod nas predstavljaju domovi zdravlja, instituti, bolnice, to je zdravstveni sektor. Tek kad se taj sektor ukopča s privredenim sektorom, sa obrazovanjem, s medijima, sa zaštitom na radi i zaštitom životne sredine, tek onda dobijemo sistem. I posao pravog ministra zdravlja je da radi na tim konekcijama, na sistemu koji će biti na dobrobit građana“.

A posao premijera, prema Popoviću, je da „bilo koja politika koja se vodi mora da za prioritet ima doprinos zdravlju stanovništva, a ne da doprinosi rizicima“.

Plan države za krizne situacije, kaže Popović, trebalo je da bude odavno napravljen.

„To je jedan od ključnih propusta. Od 2014. godine, od onih poplava, govorilo se o planu za krizne situacije, to je nesto što ne sme da se ponovi. I ja bih želeo da vidim u nekoj sličnoj situaciji u budućnosti, da ministarstvo zdravlja preuzme upravljanje zdravstvenom krizom. Mi znamo da je nedavno vanredno stanje uvedeno na osnovu pisma koje je poslao ministar odbrane, a ne zdravlja“, podsetio je Popović.

O tome da li je najveći gubitak poverenja građana, kaže da je to najveći propust Kriznog štaba.

„Moje je mišljenje da je najveći propust kriznog štaba što su ignorisali inteligenciju građana i oslonili su se na to da mere prevencije mogu da se usvoje samo ako bude pritiska na građane, a to se pokazalo pogrešnim onda kada je vanredno stanje ukinuto i zaboravili smo na preporuke koje su i dalje ostale. Štab je propustio da u sve uključi psihologe, oni bi pomogli tom kriznom štabu da napravi prave poruke koje su stanovništvu bile prijemčive i da proizvedu prihvatljivo ponašanje“, ocenio je doktor Popović.

Prema njegovim rečima, zbog pandemije promenjen je način ponašanja svih. „Svačiji život se promenio, kako šetamo, kako ulazimo i izlazimo iz autobusa, to je moralo da se uradi na drugačiji način kako bismo mogli da dobijemo jači efekat od ovoga što imamo danas, i to je neka lekcija za budućnost“, dodao je.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga