Polovina ljudi iz unutrašnjosti zemlje pre bi da ode iz Srbije, nego da se preseli u Beograd

Iznenađujuće je visok onih sa osnovnom školom koji bi pre da se isele van zemlje nego u Beograd ili neki drugi grad

24. jula 2019

Više od pola ljudi iz unutrašnjosti starosti do 50 godina razmišlja da emigrira u inostranstvo, a iznenađujuće je visok onih sa osnovnom školom koji bi pre da se isele van zemlje nego u Beograd ili neki drugi grad.

Ovo su rezultati istraživanja koje je Geografski fakultet uradio na zahtev ministarske bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović. Istraživanje je obuhvatilo više od 3.000 ispitanika u Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru, piše „Nova ekonomija“.

Autori istraživanja zaključuju da je iseljavanje iz zemlje dominantan pravac migracija stanovništva Srbije, tj. egzodusa koji već postoji i ima trend da se nastavi, ako se merama države ne utiče na njegovo smanjenje.

Navodi se i da je značajno opala privlačna snaga regiona Beograd kao destinacije za migracije jer mali procenat ljudi želi da se preseli u prestonicu.

Kod mladog stanovništva veoma je visok udeo onih koji razmišljaju o preseljenju u inostranstvo i to: 57,1 odsto njih starosti od 20 do 24 godine i 63,8 odsto onih starosti od 25 do 29 godina.

U inostranstvo žele da se isele osobe koje nisu u bračnoj zajednici, koji žive sa roditeljima (55,6 odsto) ili su podstanari (61,6 odsto), u partnerskoj zajednici i koje rade u privatnom sektoru (svako drugo lice) ili su izdržavana lica (62,6 odsto).

Kako se navodi, čak i kod lica koja imaju posao u državnom sektoru, veoma je visok udeo onih koji bi se iselili u inostranstvo, što znači da sadašnji nivo materijalnih prihoda i stalan posao nije garant ostanka u državi, navodi se u istraživanju.

Šta im smeta u Srbiji

Razlozi za selidbu iz svog mesta najčešće su loša ekonomska situacija, potraga za bolje plaćenim poslom i nemogućnosti pronalaženja posla. Odmah nakon ovih faktora, na odluku o preseljenju utiču i problemi u funkcionisanju državnog aparata: korupcija i nedostatak pravne države.

Ekonomski razlozi su glavni faktori migracija i kod muškog i kod ženskog stanovništva. Žene kao važniji razlog za buduću emigraciju navode napredovanje u karijeri, nastavak školovanja i porodične razloge, a kod muškaraca su zastupljeniji faktori u vezi sa korupcijom u društvu i nestabilna politička situacija.

Kao prvorazredni faktor emigracije kod mladog stanovništva od 20 do 24 godine istaknuta je nemogućnost pronalaženja posla, u starosnoj grupi od 25 do 29 godina bolje plaćen posao, a lošu ekonomsku situaciju kao najvažniji faktor preseljenja vide lica starosti od 30 do 34 godine.

Nedostatak perspektive kao razlog iseljavanja u prvi plan ističu ispitanici u 40-im godinama, stanovništvo starosti od 45 do 49 godina navodi korupciju, a ispitanici od 55 do 59 godina porodične razloge (spajanje porodica) kao faktor preseljenja.

Nemogućnost nalaženja posla kao razlog za migraciju navode ispitanici bez i sa završenom osnovnom školom, bolje plaćeni posao navode lica sa završenom srednjom i visokom školom, a visokoobrazovani pored ekonomskih faktora potenciraju i besperspektivnost i nedostatak pravne države.

Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti stanovnik ozbiljno namerava da se preseli u narednih godinu dana.

Kome je dobro

Više od pola ispitanika u četiri analizirane lokalne samouprave označio je da je trenutno stanje u zemlji loše i veoma loše (57 odsto njih), dok je 13,1 odsto reklo da je izuzetno dobro i dobro.

Strukturna analiza po starosnim grupama pokazuje da što je mlađa starosna grupa ispitanika procena opšteg stanja u zemlji je nepovoljnija, te je najnezadovoljnija grupa ispitanika u kategoriji od 20 do 29 godina, gde preko 60 odsto ispitanika ocenjuje situaciju u zemlji kao veoma lošu i lošu.

Analiza ispitanika prema školskoj spremi pokazuje da su najnezadovoljniji trenutnim stanjem u zemlji ispitanici sa visokom (56,4 odsto), višom (53,2 odsto) i srednjom školom (53,9 odsto).

Ako se gleda izvor novca za život domaćinstva, najzadovoljniji su oni koji rade u državnom sektoru, njih 43 odsto, dok su najnezadovoljniji oni koji rade u privatnom sektoru 36,2 odsto ili ispitanici koji pripadaju različitim socijalnim grupama.

Slabo poverenje građana u institucije

Veoma mnogo i mnogo poverenja u rad lokalnih institucija ima tek 11,1 odsto ispitanika, delimično poverenja ima 29,7 odsto, malo poverenja 18 odsto anketiranih lica, dok čak 34,2 odsto lica nema poverenja.

Istraživanje je pokazalo da je najveće nezadovoljstvo radom lokalnih samouprava (nemaju poverenja i imaju malo poverenja) u starosnim kategorijama od 20 do 24 godine (59,9 odsto) i od 25 do 29 godina (56,2 odsto), zatim kod ispitanika srednje školske spreme (35,8 odsto), kod zaposlenih u privatnom sektoru (40,6 odsto).

Tri glavne prepreke za postizanje veće efikasnosti rada lokalnih samouprava ispitanici vide u: korupciji (28,8 odsto), kvalifikaciji zaposlenih (23,7 odsto) i organizaciji rada (20,1 odsto).

Korupciju kao faktor neefikasnosti rada lokalne samouprave posebno ističu mlađe starosne grupe ispitanika od 20 do 29 godina (31,2 odsto) i zaposleni u privatnom sektoru (33,6 odsto).

(021/Nova ekonomija, Foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga