- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Poljoprivreda – podsticaj ili okrajci?

Vojvođanski poljoprivrednici sada treba da se bore za agrarni budžet za narednu godinu, da im se ne desi ponovo da jadikuju kada već bude izglasan i kada se pogača iseče, a njima pripadne okrajak. Kako sada stvari stoje, paorska kasa biće teža od lanjske, ali nikako i dovoljna, jer nema država sada tih para da zakrpi sve rupe u agraru. Ali, ako sada ne krenu u lobiranje, posle neće biti vajde. Uslov je i da stave u drugi plan partijske interese jer, poznato je, svaka partija ima svog seljaka.
Paori s kojima smo razgovarali listom očekuju od ministra Saše Dragina da se založi za poljoprivrednu kasu, s tim da se taj novac ne slije u džepove prerađivača, trgovaca i pojedinih kombinata. Po njima agrarni budžet za narednu godinu trebalo bi da iznosi najmanje 40 milijardi dinara.
– Ipak, najvažnije je da država konačno shvati da se svaki dinar uložen u poljoprivredu stostruko vraća, pogotovo u kriznim vremenima kada je hrana veliko bogatstvo, i da subvencije usmeri ka poljoprivrednicima, a ne trgovcima, zadrugama, pravnim licima… – kaže za “Autonomiju” predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivković, napominjući da bi subvencije po hektaru trebalo da su oko 5.000 dinara veće, s obzirom na rast evra, cena repromaterijala… – S 200 evra po hektaru barem bismo se primakli proizvođačima iz okruženja, kojima, uz postojeće podsticaje, ne možemo biti konkurentni.

KO KOGA ZASTUPA?

– Nažalost, ne znači da će poljoprivrednici dobiti više para ako budžet bude veći, a da je tako, videli smo ove godine. Veliki deo kolača otišao je onima koji nisu poljoprivrednici. Recimo, dve i po milijarde dinara iz državne kase dobili su proizvođači đubriva, to jest trgovci. Dakle, ne treba da se povećava budžet da bi se davalo takvima, a sudeći po onome što se sada iza brega valja, sve miriše na to. Stižu razne najave da će pare iz agrarne kase ići i pravnim licima, zadrugama… Odnekud će ih, bojimo se, uvesti na mala vrata – kaže Ivković, izražavajući sumnju u poštene namere Privredne komore Srbije koja traži da učešće agrarnog budžeta u republičkom za narednu godinu bude deset odsto, umesto sadašnjih 2,6.
– PKS ne zastupa interese poljoprivrednika, pa sumnjamo da on traži veći budžet zbog prerađivača i kompanija koje su privatizovale društvena preduzeća. Naša asocijacija će preduzeti sve mere da spreči takvo odlivanje novca iz agrarne kase – poručuje Ivković, uz ocenu da naredni budžet mora biti razvojni, te da se konačno izdvoji socijalni deo jer je to posao Ministarstva za rad i socijalno staranje.
I iz ostalih vojvođanskih udruženja poljoprivredu, kao i vojvođanske privredne komore takođe poručuju da je neophodno da se agrarni budžet poveća, i to na iznos od pet odsto državnog i da ima godišnji rast u narednih pet godina od 20 posto, jer sadašnjih 2,6 nije dovoljno za podsticaje i konkurentnost. Navode da je ključni dokument u stvaranju stabilnosti u proizvodnji zakon o podsticajima, na osnovu kojeg bi se znalo – ko, koliko i kada dobija iz agrarnog budžeta.

NESTABILNE I NEJASNE UREDBE

– Vojvodina sa svojim proizvodima 75–92 odsto ukupne proizvodnje izlazi na tržišta i bez pravih podsticaja ovi farmeri ne mogu biti uspešni – naglašavaju u PKV-u, i dodaju da bi deobu novca prema kratkoročnim uredbama valjalo prekinuti, pogotovo što su neke bile nestabilne i nejasne i menjane su tokom godine.
Pre nekoliko dana je, podsetimo, u Privrednoj komori Srbije rečeno da bi se na osnovu učešća agrarnog budžeta u republičkom povećanog na deset odsto mogla ozbiljnije kreirati agrarna politika.
– Pre svega, zagovaramo sistem izdašnijeg subvencionisanja inputa u poljoprivredi – ocenjuju u Udruženju za poljoprivredu PKS i dodaju da premije za mleko u sledećoj godini za sve učesnike u lancu (fizička i pravna lica) treba da iznose najmanje pet dinara po litru prosečno, uz subvencionisanje za kvalitet.
Pokrajina, pak, traži za agrar isto para kao lane.
– Smatramo da je realno da republički agrarni budžet za narednu godinu iznosi 35 milijardi dinara. Jasno je kakve su posledice ekonomske krize s kojima se suočava država, ali toliko novca bi za poljoprivredu moralo biti u njenoj kasi – izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petrović, uz ocenu da je agraru potrebna politika koja će doprineti jačanju konkurentnosti primarnih proizvođača, ali i prehrambene industrije, i koja će eliminisati lomove na tržištu zbog kojih, recimo, sada imamo alarmantnu situaciju u stočarstvu.

PRAZNE PUŠKE

– U svakom slučaju, agrarni budžet treba da je investicioni i razvojni, ali i dalje da ima i socijalnu komponentu, sve dok su poljoprivredni penzioneri u ovako teškom položaju – kaže Petrović.
Inače, učešće agrarnog u ukupnom budžetu je od 2004. do 2009. više nego prepolovljeno, jer je smanjeno sa 5,3 na lanjskih 2,2 odsto. Recimo, 2003. godine u seljačkoj kasi bilo je 8,3 milijardi dinara, a to je 2,6 odsto tadašnjeg nacionalnog budžeta. Godinu kasnije za agrar je izdvojeno 18 milijardi ili pet posto ukupnog budžeta; naredna agrarna kasa od 16,2 milijarde dinara iznosila je 4,1 ukupnog. U 2006. godini paori su dobili najviše za poslednjih desetak godina – 23,5 milijarde. To je bilo 4,7 posto državne kase. Naredne godine pripala im je 21,4 milijarda, odnosno 3,6 odsto nacionalnog budžeta, a onda su rebalansom dobili 27,6 ili 4 posto. Prošlu godinu agrar je počeo s 20,4 milijarde dinara ili 2,7 procenata u ukušnoj kasi a rebalansom je taj iznos smanjen na 15,9 milijardi ili 2,2 odsto.
Sada na agrar iz republičke kase odlazi 2,6 odsto para i to malo povećanje je uticalo da je njegovo učešće drugo najmanje u istoriji. Nominalno, on je čak manji nego što je bio pre šest godina, iako je u odnosu na tu godinu ukupan budžet više nego dupiliran. Rezultat toga je nezadovoljstvo poljoprivrednika, međutim do sada je ono izražavano samo saopštenjima i praznim puškama. Ako se ponovo budu samo dopisivali, jasno je kako će proći.

Ljubica Blitva-Trošić

Podelite ovu stranicu!